13.07.2017.

Државо, а да ја теби дам отказ?

Рачунам, ја те плаћам, ја могу и да ти дам отказ.
Паразитираш на мојим парама, порезима и доприносима.
Кад год ти зафали за пиво, ил' ми смањиш плату, ил' измислиш таксу. Мене не питаш ништа, а ја те плаћам.

Па, где то има?!
Све сам ти поверила и платила те да о свему бринеш, а ти си све што је могло да се упропасти упропастила.



Поверим ти здравство, ти га доведеш до "молим вас купите ове лекове, ми то немамо у болници". Чека се на прегледе, чека се на лабораторијске анализе, штеди се на дијагностици, а оној мучној деци за коју код нас нема лека ми, грађани, сакупљамо паре за лечење. Смањила си плате лекарима и сестрама, повећала им бирократију, само нешто куцају и пишу, и - одоше сви у Немачку! Ко ће нас да лечи? И на све то, ти ми не даш да бирам да ли ћу здравствено осигурање да плаћам теби, или некоме коме ја хоћу! Никад више рака, никад више психички оболелих, а ти бројиш заменике помоћника саветника председника и хвалиш се колико ти је њих дошло на ракију.

16.06.2017.

Шта би све "сменила" смена проф. др Александра Липковског



Модерна (или "модерна") Србија је веома занимљива.
Карактеришу је бројне искључивости, својствене суштински неразвијеном друштву.
С једне стране, добили смо прву жену председника Владе, али и прву особу хомосексуалне орјентације на тој функцији. Феминисткиње су збуњене - не знају да ли да се радују.
С друге стране, Мирољуб Петровић познат по "под мач, бато!" има на хиљаде посетилаца на својим предавањима (или "предавањима").
У Србији данас или си интелектуалац, или верујеш у Бога.
Или си модеран, или си за Двери.
Или је Косово срце Србије, или нам је срце у ММФ-у.

Нигде средине.
Нигде сусрета на пола пута.
Нигде могућности да у духу праве толеранције и друштвене зрелости, о нечему конструктивно расправљамо и дођемо до компромисних решења.

15.06.2017.

Министре, ако сте се вратили из лова...


Док се министар бави спречавањем преписивања, заборавља на то да су баш прописи ресорног министарства одговорни за ученички став ка хватању кривина. 


Министар је напокон престао да прича о униформама.
Обукао је ловачко одело и отишао у лов на вештице.
Да ли ће их после потапати у воду или палити на ломачи - видећемо.
Искуство нам говори да се неће десити ама баш ништа, осим новинских наслова.




Док се министар бави спречавањем преписивања, заборавља на то да су баш прописи ресорног министарства одговорни за ученички став ка хватању кривина. Опет сте пропустили да у правилницима о оцењивању јасно нагласите да разлог поправљања оцене на одељењском већу НЕ СМЕ бити општи успех. Избацивање категорије "општи успех", као потпуно непотребне док постоји просечна оцена, билo би већ претерано револуционарно.

23.05.2017.

Домовино, шта да кажем матурантима?



Испраћам још једну генерацију.
Дивни млади људи, прилично сазрели од дана када су први пут крочили у моју школу, управо спремају матурске и пријемне испите. Спремају се и за матурско вече, мада са мање еуфорије од претходних генерација.

Недавно су ме две ученице питале за савет шта да упишу. Питају девојке шта би могло да буде перспективно. Знају колико ће родитељима бити тешко да их школују, не желе да дођу до дипломе тек да би је имале, већ да би сутра могле и да се запосле и осамостале. Обе су вредне, паметне и трезвене. Једини исправан одговор који сам могла да им дам био је - упишите СНС. Нисам им то рекла, али сам видела да је то њима већ јасно.

01.05.2017.

Неподношљива лакоћа постојања пролетаријата



Први мај је међународни празник рада, тако да га ни Србија никако не може избећи, како год рачунала време. Уколико слику о животу стварате гледајући телевизију, празник рада у ствари служи да се лакше преброди период између Ускрса и Ђурђевдана - таман на време је стигао повод за још мало прасића и јагњића на ражњу, или бар за роштиљ. Прилози о препуним излетиштима, необезбеђеној ватри усред шуме, гајбама пива, припитим излетницима од раног јутра, тј. уранка, преплавили су телевизијски програм. Дају изјаве новинарима, блажено срећни, раднички солидарни у окретању ражња.




За то време, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања упорно позива послодавце да исплате радницима празничне дневнице уколико данас раде. Иначе, у Србији никада ниједан послодавац није кривично одговарао због неисплаћивања зарада запосленима (не празничних, него оних редовних). 

Према неким подацима преко 300 000 запослених у Србији не прима плату на време, а кашњење се негде мери и годинама. Други извори тврде да око 70% запослених  у Србији плату не прима на време.

08.04.2017.

Не називајте нам децу хулиганима!

Декани и професори су подржали својим потписом оно против чега су њихови студенти устали. 
Има ли веће срамоте за високошколско образовање? Има. 




Већа је срамота то што су катедре и департмане претворили у мала породична предузећа. Наравно да ће подржати власт и задржати предузећа. Потврђују валидност плагираних доктората политичарима. Да то не раде, можда би се неко досетио да их пита колико су им пута научни радови цитирани у светској стручној јавности. Наравно да је лакше да Мали и Стефановић буду регуларни доктори наука. Уместо да постављају своја предавања на интернету, студент не може да добије потпис ако не купи књигу свог професора. Па, наравно да је важно да подрже власт и задрже златну коку, јер им је до новчаника стало, а не до студената, науке и часног професорског звања. Трошкови студирања, чак и за оне који су на буџету, све су већи, док су нечији новчаници све дебљи. Па, наравно да ће професори подржати власт, јер власт одржава њихово благостање. Студенти су небитни.

Када њихови студенти буду дипломирали, и то тек након што свако на свом факултету успе да "савлада" оног једног код кога мора прво шест пута да се падне, посао ће наћи само ако се угледају на своје професоре, па и они подрже власт. Диплома и индекс су ништавни наспрам чланске карте.

Они којима образ не дозволи да се понизе и пљуну на своје образовање, изљубиће родитеље и пријатеље, спаковати кофере и отићи у неку земљу која није ништа нарочито наспрам Србије. Ваздух, земља, небо, градови, села, људи. Једино по чему се од Србије разликује јесте то што се зна ред. Поштују се закони. Криминалци су у затвору. Прво се запошљавају најбољи. Корупција је кажњива. Нико није изнад закона.

06.04.2017.

Ко пре првачићу, њему првачић




Овај текст пишем у знак подршке свим дивним учитељицама и учитељима који свој посао раде предано, уз много љубави, често далеко изнад граница на које их професија обавезује. Пишем га и у знак осуде оних који свој нерад камуфлирају шлихтањем директорима, док своје место не чувају добрим резултатима рада, већ подметањем ноге онима који раде боље од њих. И као апел родитељима будућих првака да, ако већ бирају код кога ће им деца ићи, покушају да добију информације од родитеља садашњих ђака и ни од кога другог.

И на крају, пишем  га и као опомену директорима који муљају, понашају се као да су газде Јуре, а не директори школа, који се не баве својим послом, али су успешни у бављењу најнижим, и по просвету понижавајућим и сумњивим радњама. Боље би им било да воде рачуна о квалитету наставе и да им једино то буде свето.


05.04.2017.

Кажњени учитељи што нису видели невидљиве ђаке




Ако нисте знали, у првом разреду основне школе нема оцењивања, што значи да нема ни јединица, ни понављања, ни разредних испита. Сви који су ишли у први разред, ићи ће и у други. То се зове превођење у други разред.

Ништа необично. Постоје земље у којима нема класичног оцењивања до четвртог, или чак шестог разреда основне школе. То не значи да се не прати напредак ђака, већ само да нема класичног оцењивања и чувеног општег успеха, због којег се код нас штимују оцене кроз читаво школовање.

Као напредна земља, ми смо отишли корак даље. Ми не само да преводимо у други разред све ђаке који су ишли у први већ се, по најновијој памети, очекује да у други разред преведемо и оне који уопште нису ишли у први, већ су се само уписали у школу.


01.04.2017.

Некада је и коментар министра глупирање

Ученица осмог разреда једне основне школе из околине Крупња, почетком марта била је жртва поступка ученика исте школе, који се не може подвести под дечји несташлук, чак ни неслану шалу.



Четири ученика њеног одељења су у ветеринарској апотеци купила препарат велемизол, који се у ветеринарској медицини користи код крупне стоке за избацивање паразита. Садржај купљене кесице се раствара у 50 литара воде и даје животињама које могу бити тешке и читаву тону. Ти су ученици затим препарат сипали у флашицу воде ове несрећне девојчице, која има, по речима њених родитеља, мање од 50 килограма. Велика је срећа да је девојчица осетила да нешто није у реду са водом и испљунула гутљај који је узела.

21.03.2017.

Можда је време да наставник постане професионалац



Шта ми сами подразумевамо под професионалношћу?

Вероватно сличне ствари - добро познавање дисциплине коју предајемо, методичка и дидактичка знања, познавање педагогије и психологије, извршавање радних обавеза. Можда и одговарајуће понашање, одевање, писменост, примерену комуникацију, сарадњу са колегама и родитељима, тимски рад, одговорност.

Тачно је да нас све од наведеног чини професионалцима.

Међутим, постоји једна изузетно важна област у којој се, на своју штету, не понашамо професионално. Толико смо је несвесни, да своје непрофесионално понашање приписујемо људскости, солидарности, чињеници да радимо с децом и да нас то обавезује на другачији приступ од онога који има неко ко ради с папирима или машинама. И сама сам се небројено пута позвала на те аргументе када сам се због нечега данима нервирала или туговала, а да то уопште није било у "опису мог посла".