15.11.2017.

Први пут с Вођом на часу

Насиље у школама је ескалирало.
Знамо. Свима нам је јасно.

Родитељи се жале на непажњу наставника, наставници на родитеље који у школу шаљу децу без кућног васпитања, аналитичари помињу насиље у медијима, огромну медијску пажњу која се посвећује најкрвавијим злочинима, вербално и физичко насиље и вулгарност у ријалити програмима.


12.11.2017.

Драги учениче, не мора тако

Драги учениче (ученице), који си пред странпутицом,


Свакога дана у животу суочаваћеш се са десетинама избора.
Само ће твоја одлука бити шта ћеш изабрати.
И данас сам бираш, а знам да није лако увек изабрати паметно.
Није ни мени.

04.11.2017.

Децу смо упропастили. Шта даље?

Фотографија преузета са Фејсбука



У само два дана доживела сам два шока, као човек, родитељ, просветни радник.

ШОК ПРВИ

На једној групи просветних радника на Фејсбуку, наишла сам на објаву колегинице која објашњава да ће против ње бити покренут поступак јер је ученици дала јединицу. Два пута је прозвала да одговара, ученица је оба пута одговорила са "не знам", и колегиница је уписала јединицу у дневник. По мишљењу психолога школе није смела то да уради, јер се на основу одговора "не знам" не може проценити степен савладаности градива. Узгред, да је ученица остала неоцењена, наставница би морала да пише изјаву о томе зашто није оценила ђака.

ШОК ДРУГИ

Затим сам угледала фотографију објављену на Инстаграму, направљену мобилним телефоном на једном часу у једној основној школи у Обреновцу. На фотографији наставница и ученица стоје испред табле, окренуте леђима. Наставница пише по табли, док ученица у руци држи креду у висини задњице наставнице. Ђак који је фотографију направио и поставио, написао је коментар: "Набићу јој креду у чмар". Не знам да ли је у питању ученик или ученица, али би требало да је дете у питању.

16.10.2017.

Премијери, министри и остале незналице



фото: Блиц

Није мени што Вујовић својевремено није знао како изгледа радно време наставника, него што га Вербић није исправио.

Није мени ни што Ана Брнабић нема појма о чему говори, него што се Шарчевић иза ње задовољно смејуљи.

03.10.2017.

Просветним синдикатима

Поштовани синдикати, тј. синдикалне перјанице,


Благо сваком министру образовања док има вас.

Сведоци смо ваших међусобних оптуживања и препуцавања на друштвеним мрежама.
Главна питања којима се бавите јесу ко је кога први позвао, ко је кога игнорисао, да ли да се ви придружите њиховим акцијама или они вашим, ко је шуровао са министарством а ко није, ко је погрешно одабрао време за неку акцију, чија је акција боље организована, ко користи синдикат само за личну прооцију, ко коме краде чланове, зашто неки организују протесте а неки други излете, ко је оно ономад рекао да ...





За то време, просветни радници имају сасвим другачија питања.

27.09.2017.

ЗОСОВ је мртав, живео ЗОСОВ

Нови Закон о основама система образовања и васпитања усвојен је са само 121 гласом ЗА, на збрзаној, збрчканој, срамотној седници, на којој је расправа била таман какви су и посланици. Министар је пречесто одговарао да ће "та и та питања бити накнадно уређена новим сетом закона", упоредио себе са Доситејем Обрадовићем, мада за тим није било потребе - сличност је тако фрапантно очигледна. Причало се о постављању неког националног оквира на основу кога ће се радити нови програми и планови. Омнипотентни и омнипрезентни министар ће у стилу Супермена из Фекетића бити кадар стићи и утећи и на страшном месту постојати, бар у половини чланова овог закона. Већ ми је жао онога ко ће га наследити.

Млаћење празне сламе постало је национални спорт!
У то име, ево им још мало:



Никоме није пало на памет да позајми идеју од сусједа и ангажује тристотинак наставника са искуством и резултатима, повуче их из наставе на годину дана и препусти им уређење планова и програма.

22.09.2017.

Кад ти музику пушта глуви ди-џеј

Извор: Курир


На дневни ред Народне скупштине Републике Србије стигли су предлози Закона о основама система образовања и васпитања и Закона о високом образовању. Расправа је у току и, нажалост, можемо је пратити у директном преносу. Кажем "нажалост", јер нам на понос свакако није.

Не улазећи у бесмисленост оваквог изборног система, јединствени бирачки списак у коме би покојници, када би се удружили, прешли цензус и имали посланичку групу, или у најнеправеднију предизборну кампању у модерној историји Србије, хајде да само погледамо стварност у Србији данас. О кровном закону који регулише доуниверзитетско образовање одлучиће скупштинска већина која представља антипод суштини образовања.


13.09.2017.

Министре, на другој кравати је чвор који уводи ред



Док се ових дана бавимо креаторским решењем Драгане Огњеновић, и предложеним краватицама на школским униформама, министар нам поручује да ће увођење ђачких униформи увести ред у школе.

За то време, у Средњој школи "Свети Трифун" са Домом ученика, у Александровцу, догађа се сасвим другачије "завођење реда"


ЧИН НУЛТИ

Почетна ситуација, нажалост, није непозната у српским школама: ученик до јуна има већи број јединица, а онда напрасно поправља све, или му остаје само једна за поправни испит. Свака част колегама који нису у стању да одбране лични и професионални интегритет, и на крају подлегну мањим или већим притисцима. Ту ни Правилник о оцењивању не помаже. Кад сам наставник не разуме да од хроничне јединице од септембра до јуна, не може да испадне акутна двојка на крају наставне године, нико нам није крив. Здушно учествујемо у урушавању просвете, али то је већ друга тема.

Да се вратимо на Александровац и једног наставника који је поступио у складу са Правилником о оцењивању.


07.09.2017.

И тако поче још једна школска година





Почела ми је 24. школска година са ове стране катедре.
Свака претходна је прошла у ишчекивању промена набоље.
Свака се завршила уз констатацију да је последња била гора од претходне.
Након толико година, требало би да научим да ова држава није погодна за гајење наде. Не прија јој клима, ваљда.


НОВОСТИ ПРЕСТИЖУ ЈЕДНА ДРУГУ

И ова школска година почела је штрајком. Истина, стидљивим и неусаглашеним. Рек'о би човек - ево их просветари, опет штрајкују! Понеки просветни радник би можда рекао - ево их синдикати, ничему их искуство није научило! Небитно је. Лепо рече министар да штрајк неће много шкодити.

Образовање никада није било мање важно. Свакодневно нам показују да диплома ничему не служи. Ђаци нам не расту у људе, него у раднике. Вештине су преузеле примат.

Спремају нам се лоши закони. Лошији од постојећих, који такође нису добри. Ако је нешто и ваљало, не брините! Има ко ради на томе да ништа не ваља.

19.08.2017.

Просвета и патриотизам



ДА ЛИ СМО ПАТРИОТЕ?

Накарадно смо научени да је патриотизам исто што и национализам.
У једном тренутку, патриотизам је била пушка у ратовима које нисмо водили.
У другом, омаловажавање и подсмевање другим народима, нарочито онима који живе око нас.
У трећем је било потребно изсказати мржњу према разним друштвеним појавама, да би сте били прави патриота.
Или патриЈота.
Нарочито ако говорите срБски.

Обичан човек је почео да избегава изражавање патриотизма, јер га је било срамота да буде повезан са свим садржајима које смо додали патриотизму. Нашем ненавикнутом оку редовно би промакао детаљ у већини америчких филмова - америчка застава на скоро свакој кући, бар за време већих празника. Има ли ваша кућа српску заставу? Моја нема. Зашто? Не знам.

Паралелно са овим процесом радили смо здушно на потирању националне свести. Постали смо глобалисти иако не говоримо стране језике, светски људи који нису путовали даље од Бечића или Паралије. Постали смо геноцидни народ, народ убица, за сада једини заслужни за избијање Првог светског рата, а како смо почели да подижемо споменике немачким жртвама рата, ускоро ћемо постати одговорнији од нациста за почетак Другог светског рата.

Стидимо се своје историје, трудимо се да је не познајемо. Далеко од тога да није било срамних момената, али их је свакако било мање него у историји великих колонијалних сила којима данас љубимо скуте, клањамо се пред њима и гледамо у њих као у врхунска божанства демократије и праведног друштва. Без њиховог одобрења не смемо ни да кинемо, ни да прднемо. Ни да повећамо плате, ни да организујемо своју државу и друштво. Они су нам газде и послодавци.