20.08.2014.

Deco moja, moji sokolovi!

Videla sam spisak đaka kojima ću od septembra biti razredna. Upoznaćemo se 29., na prijemu prvaka. Čini mi se da ih bar polovina nije iz našeg grada, već iz okolnih i manje okolnih sela, a ima ih i iz drugih mesta. Sa 14-15 godina odvojiće se od kuće i doći u potpuno novu sredinu, puni nade, očekivanja, straha. Verujem da će neki od njih iznajmiti stan ili sobu. Bože, kako će biti usamljeni, bar na početku. Oni će mi u septembru biti najvažniji zadatak.



Ja sam se odvojila od kuće kada sam otišla na studije. Delovala sam prilično samouvereno, a osećala sam se kao prestravljeni miš. Bila sam četiri godine starija od ovih mladih ljudi koji mi stižu za neki dan. Ne znam šta mi je, ne mogu da prestanem da razmišljam o njima.


I nešto mislim, da li će biti ovako:


Kako su vam divno raširene oči! Dala bih kraljevstvo da mogu tim očima da pogledam svet, bar na jedan dan! Tesna je ova učionica za sav prtljag koji ste danas uneli. 

Vidim, vas dve već nešto šapućete. Znate se iz osnovne? Blago vama. Znate i ove ispred vas, nešto im dobacujete. Lepo je to.


Devojčica iza vas ćuti. Razgleda učionicu, brine je što je škola velika, nije zapamtila gde je kabinet za informatiku, nikoga ne poznaje. Roditelji je čekaju u kolima, ispred ulaza. Znam da joj je majka spakovala najbolju posteljinu i peškire, i činijice sa zamrznutim ručkom za narednu nedelju. I neki skroman poklon za "gazdaricu". I znam da im je knedla u grlu. Poželim da namignem toj devojčici i kažem "Hej! Biće sve u redu, videćeš. Samo prvih nekoliko dana da pregrmiš.", a ne mogu jer upravo pričam nešto o nabavci udžbenika i nazivima predmeta.


Oooo, imamo i mangupa! Dežurni zabavljač se već predstavlja odeljenju i izvodi neke kerefeke. Problematični učenik u najavi? Ma, kakvi. To se on bori sa svojim strahovima, ali to znamo samo on i ja. Za svaki slučaj podignem upitno obrve, i kao strogo pitam "Nešto nije u redu? Imaš neki problem?", a dođe mi da mu kažem "U redu je, sinak, i meni je frka". Pratim kako odeljenje reaguje na njegove 'fore'. Ne poznaju ga. Ipak, neke devojčice se smejulje, dok druge kolutaju očima. Ostali dečaci su rezervisani. I tako ozbiljni! Pa, da. Oni su sada veliki :)


Ispod klupa se odvija proba folklora. Preko polovine đaka nekontrolisano lupka nogama. Nervozni su, pilići mali. Uh, kako bih im pustila neku muziku ili ispričala vic! Ili ih povela u park, da prošetamo i da se smejemo. More, možda i hoću! Da posedamo ispred Otvorene scene i da se zacenimo od smeha!


Nego, moram malo o rasporedu časova i pravilima ponašanja u školi. Glumim babarogu, nabrajam šta sve neću tolerisati, a tako bih ih rado pitala kakvu muziku slušaju, da li vole da čitaju, da li imaju braću i sestre, šta rade kad su tužni, čemu se najradije smeju... Dok profesionalno obavljam svoju dužnost, čovek u meni vrišti "Aman! Dosadna si! Ispričaj im taj vic već jednom! Batali onaj seminar na kome te neka Hladnjača učila da problemima dece treba prilaziti krajnje profesionalno, a ne emotivno! Hej! Naredne četiri godine ćeš prolaziti sa njima kroz sreće i tuge, uspehe i lične tragedije (daleko bilo, ali i to biva, nažalost), treniraćeš autoritet jer ne sme da ga ne bude, a opet moraće da ti veruju kao prijatelju. Vic! Vic! Vic!". Mahnem glavom, kao da teram mušicu, dok ovaj "prijatelj" u mojoj glavi nije počeo da pali navijačke baklje, i odlučim da se manem ćorava posla, i uskladim se sama sa sobom, jer decu ne možeš lagati, pa kažem:


"Deco moja, moji sokolovi (interna fora između mene i mojih dosadašnjih đaka)!


Pazi 'vamo! U sredu imamo ČOS, pa ćemo tada o pravilima, a sada hoću nešto drugo da vam kažem.

Mi smo od danas, pa naredne četiri godine, jedni drugima suđeni - i vi meni, i ja vama, ali pre svega vi, jedni drugima. Potpuno je nebitno da li se već poznajete ili ne. Upoznaćete se. Od vas imam samo jedno očekivanje - budite ljudi! Za ostalo ćemo lako, svi zajedno. Nemoj da vidim da neko na odmoru ispred škole stoji sam! Nemoj da vidim da je neko na odmoru ostao sam u učionici, jer nema s kim da izađe napolje! Čujem li da ste cinkarili druga, zlo i naopako! Budete li se podsmevali nečijim kineskim patikama, sa mnom ćete imati posla.

Pre nego što se bilo šta drugo dogovorimo, hajde da se dogovorimo da u utorak posle škole idemo zajedno u park. I planirajte da 5. idemo zajedno na Festival knjige, ovde u gradu. I pogledajte da li se daje nešto dobro u bioskopu, da idemo svi zajedno, a ja mogu da sedim u nekom drugom redu, ako vam je tako lakše ;) Ima putnika, koji ne mogu uveče da ostanu? Nikakav problem. Vi što ste iz grada pitajte roditelje da li može drug/drugarica da prespava kod vas jednu noć, a vama koji niste odavde zvaću roditelje da ih pitam da li možete da ostanete.


Ako iskrsne neki problem, hoću da saznam prva. Ne da bih grdila, nego da vam pomognem. Možda i grdim, ali posle, kad rešimo problem. A možda ne grdim, ako vidim da vam je krivo. Ne svađajte se s nastavnicima, nego meni kažite ako nešto škripi, pa ću ja da uskočim.


Ima da se slažete, volite i pazite, inače neće da valja. Da vam na pamet nije palo da pravite neke klanove, jer ću lično da ih razbucam. Kad malo odmakne nastava, dogovorićemo se ko će kome u čemu da pomaže. Je l' to jasno? Ne čujem! Aaaa, znači jasno je :)


E, a sad ću vam ispričam nekoliko mojih vrhunskih blamova..."





Sve mi se čini da će biti ovako, jer drugačije biti ne može :)

Možda im i priznam da mi je frka, pa da im bude lakše.
A možda i prećutim, da se ne ofiram toliko na samom startu.

Opasna je stvar to starešinstvo :) Zato se iskreno nadam da će se neko setiti da su bioskop, izlet, park, Festival knjige i sl. važniji od papirologije, i da će je stvarno malo smanjiti. Ako je ne smanje, radije ću tu da zabušavam, i da se družim s decom ;) Ali, to ne bih baš smela javno da kažem.


Znači, deco moja, moji sokolovi, drš'te se dobro! Za sve su vas spremali, al' za mene nisu :)))

14 коментара:

  1. Setila sam se nas u drugoj godini (kada ste počeli da nam predajete) i Vas kada ste ušli u učionicu a mi nonšalantno i dalje sedimo i nastavljamo priču. Stali ste, pogledali nas i izašli napolje. Posle minut ste ponovo ušli, samo smo ovaj put svi do jednog bili na nogama. :-) Od Vas sam mnogo naučila, htela sam svašta nešto da Vas pitam jer ste mi se svideli i kao osoba i kao pedagog. Ali ipak nisam... njima savetujem da Vas slušaju i pitaju, jer stvarno mnogo, mnogo mogu da nauče. Želim Vam srećan početak školske godine i starešinstvo.

    ОдговориИзбриши
  2. Tako lepo napisano. Setila sam se sebe sa 19 godina, kako sam svaki čas trčala u poštu da se čujem sa svojom porodicom. Pre polaska na studije mislila sam da sam jaka i nezavisna, već prva nedelja razbila mi je tu iluziju.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Eh, sa 19.
      A ovi mali imaju 14-15, misle da je tica sve što leti i da je zlato sve što sija.
      Puni planova da osvoje svet, i strahova kako će sami u tolikom svetu.
      Mukice :)

      Избриши
  3. Da se ja nešto pitam, eh, samo bi ljudi sa ovakvim stavovima bili prosvetni radnici. Oduševili ste me :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Uporno zagovaram tezu da se test ličnosti mora raditi pri prijemu u radni odnos, i pismenosti, lepog izražavanja, duhovitosti - al' me niko ne sluša! ;)

      Inače, na seminarima nam govore da treba što manje da budemo profesori, a sve više neki pomoćnici pri učenju. A ja se setim Koste Vujića i kažem - pomoćnici pri učenju ne dodirnu život ovih mladih ljudi, pa se manem ćorava posla, i radim kako ja mislim da treba.

      Избриши
  4. Анониман21/8/14 21:53

    Divno receno...ali danas je je tako malo ovakvih osoba u prosveti.
    Blago Vasoj deci-odeljenju.
    Za test licnosti dajem svoj glas.

    ОдговориИзбриши
  5. Zorica Milosevic23/8/14 15:28

    Bobo,zasta volim da citam tvoj blog.

    Interesantan je , pun zivota ,duhovita si , kriticna ali i smokriticna.

    Zelim ti puno novihi tekstova

    ОдговориИзбриши
  6. Анониман27/8/14 12:44

    Divna, divna, divna osoba!
    Licno sam se uverila u to. Sve u jednom, i drug, i najstroza osoba kada to treba da bude, i enciklopedija znanja, ma sve.
    Volela bih da jos nekad u toku mog skolovanja sretnem osobu..ma OSOBETINU kao sto ste vi :-)
    I nikada necu zaboraviti vase sale o Djosli pegli, i "globalnom" danu u muzeju :-)
    Nadam se da cu, kao buduci prosvetni radnik, biti bar pola Vas!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. E, bogme, još me niko nikada nije nazvao osobetinom :))))
      Nasmeja me slatko, bivša učenice, buduća koleginice ;)

      Hvala ti puno.

      Избриши
  7. Анониман17/12/14 13:02

    Veoma interesantan tekst...kad se setim skolskih dana.... predavali ste mi engleski dve godine u srednjoj ekonomskoj skoli....nisam vas nesto posebno gotivila al ste me barem jako dobro naucili gramatiku engleskog jezika.. I kasnije mi je to u zivotu jako dobro koristilo al vam nikad to nisam rekla licno iako smo se nakon skolovanja jednom prilikom sreli u gradu I fino popricali....barem vidim po ovim vasim blogovima da ste covek ...donekle nisam sasvim ni sagledala tu vasu stranu al ajde, sta je tu je. ljudi smo...sve najbolje sa vasim novim djacima... vidimo se u arandjelovcu mozda nekad...pozdrav

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Anonimna, svako ko se baš svima dopada (ili ga svi gotive) treba da zna da negde ozbiljno greši. Nije moguće svima se dopasti, i to je vrlo glup cilj u životu. Moj posao nije da me đaci vole, nego da ih nečemu naučim, čak iako me ne gotive :) Kao što vidiš po komentarima, ima mojih bivših đaka koji su me potpuno drugačije doživeli nego ti. I to je dobro. Mislim, dobro je da su utisci različiti.

      Hvala ti puno što si se javila.
      Pozdrav.

      Избриши