26.08.2014.

Gospodine, vi ste jedna seljačina! Sada i opevana.

Letnji avgustovski dan. U uličici nanizane četiri škole, od osnovne do visoke strukovne. Među njima i moja škola, a prekoputa, oronula zgrada koja pripada propaloj firmi, pa se valjda iznajmljuje lokalnom biznismenu. Do ulaznih vrata vodi utabani, neobeleženi put. U školama su unajveće u toku razne sednice, sastanci timova, polaganje popravnih i vanrednih ispita - vrvi od naroda kao usred školske godine. 


Parkirali se nastavnici, roditelji, pa i poneki đak. I, pu malera, dva vozila parkirana na onom jedva vidljivom, zapuštenom prolazu do oronule zgrade. Izašla sam sa dve koleginice na pauzu, stojimo ispred škole i čekamo termin za polaganje vanrednih ispita, kad se pojavi rmpalija, onako tri kubika, neuređen. Naumio da priđe kolima do samih vrata oronule zgrade. Tako zacrtao, a ne može od parkiranih kola. Zgradi se inače može prići i iz obližnje ulice, s druge strane, širokim neasfaltiranim putem. Vadi telefon, i pošto je "na ti" sa raznim službama, naručuje pauka, komada jedan, i policajca, komada jedan. Bez šopske salate. Nigde zabrane parkiranja, ali čovek poznaje prave ljude, što je isto kao da ima krunu na glavi! Usled povelike rezonantne kutije glas mu odzvanja i dopire do nas, iako je s druge strane ulice. Jedna od koleginica mu se pristojno obraća: "Gospodine, nema potrebe to da radite. Pozvaćemo kolege da se preparkiraju." I tada kreće...

"Kakve bre kolege?! I vi ste mi neki profesori! Koga bre vi vaspitavate kad ste vi nevaspitani? Je l' se ovde parkira?!" - urla, sve mu čačkalica zadenuta za dvojku gore levo poskakuje! "Vi bre niste profesori! Vi ste stoka!!!"


Čitavog dana mi se scena vrti po glavi. Taj bahati stav, hrabro urlanje na tri žene, burazerska komunikacija s "paukom" i policijom, izraz lica koji govori "Pošto škola, sve da vas kupim?".


I pitam se kakvo je društvo u kome viseća čačkalica iznad pivskog stomaka, koji se u slapovima preliva preko kaiša, prototip kursadžije i kurirdžije, može na sred ulice da se dere na nastavnice. Kakvo je društvo u kome je on bizMismen, a mi stoka? Da l' ga majka nije volela kad je bio mali, ili je bio žgoljav pa su ga vršnjaci zavitlavali i nikada ga nisu birali u ekipu za mali fudbal? 


Ili je on jednostavno baja u društvu u kome je normalno prosvetnim radnicima reći da su stoka? Zbog dva parkirana automobila, po njegovom svevišnjem shvatanju - nepropisno! Žitije po lokalnom baji. Bajin zakonik!


Može mu se i njemu je to dovoljno. Shvata nevažnost naše profesije, jer će njegov sin naslediti bizMis i sa osnovnom školom, pa će možda on pitati pošto škola. Zar to automatski ne dokazuje precenjenost škole i znanja, i izlišnost postojanja učitelja? 


Toma Diploma, Doktor Slina, Doktor Gangula, Akademik Ekrem Jevrić, Prodavac magle i životne radosti Željko Mitrović, Prepodobna Stanija - zagrliše se, uspešni i nasmejani, uhvatiše i ovog baju pod ruku, pa odigraše prigodno kolo. Sve sam ih u sekundi videla preko te uličice, u koju dolazim svakog dana, i radim svoj posao najbolje što umem. 



9 коментара:

  1. Анониман27/8/14 09:04

    Svaka Vam cast!

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман27/8/14 09:07

    Citala Vase BLOGOVE i fenomenalni su.....

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман27/8/14 09:38

    Bravo koleginice ! Nazalost, puna je Srbija takvih likova......:(

    ОдговориИзбриши
  4. Анониман27/8/14 11:11

    Допада ми се како пишете. И о чему пишете:)

    ОдговориИзбриши
  5. Анониман27/8/14 18:59

    Iskreno i puno ogorčenosti. Sa pravom. Dopada mi se kako pišete.

    ОдговориИзбриши
  6. Jedna ružna slika naše svakodnevice započete krajem prošlog veka, nastavljene uveliko u ovom veku, a kojoj se kraj ne nazire jer su ljudi postali najkvarljivija roba i gde je zlo zagospodarilo i implementiralo se u svim sferama, a rečnik i zakon ulice postao dobro jutro i dobar dan. Odličan tekst, hrabar, iskren i oštar.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, hvala.
      Sledeći put ću da ga istučem, umesto da pišem ;)

      Избриши
  7. U ovoj zemlji pohvalno pričaju o jednom Kristijanu Goluboviću, kažu popravio se. Samo se prosvetarima ništa ne oprašta. Svako komentariše naše radno vreme, posao i platu. I sve to rade pred svojom decom. Bože, nekada su ljudi tako lepo razgovarali i dogovarali se. Sada se odmah zove "veza" da nekog kazni, prijavi...

    ОдговориИзбриши
  8. Анониман22/11/14 10:09

    Sjajno napisano. Obzirom da sam prosvetni radnik ,prepoznah se.Sve pohvale za ironiju i sarkazam sličan Domanoviću.

    ОдговориИзбриши