06.08.2014.

Manje rada na formi trebalo bi da pojača rad na suštini, zar ne?

Ministarstvo prosvete je uputilo poziv prosvetnim radnicima da predlože kako bi se mogla smanjiti administracija kojom se bavimo u školama. Ima u toj administraciji zaista važnih i neophodnih stvari, logičnih, koje bi samo lenjivcima mogle da smetaju. Ali ima i mali milion gluposti koje su naše "žabe" videle po belom svetu, pa sad nas teraju da stanemo u red da nam potkuju noge. U ovom tekstu ću izneti neke svoje predloge. Ako nemate veze sa prosvetom, ne dangubite čitajući ;) A možete i pročitati, iz čiste radoznalosti.



Reakcije prosvetnih radnika na ovaj poziv Ministarstva su različite, taman onoliko koliko smo i svi mi međusobno različiti.
Ja se kod takvih stvari držim jednog principa: da bi imao pravo da nešto kritikuješ, moraš i malo, da prostite, dupetom mrdnuti. U protivnom si najobičniji kritizer. Tako se ponašam pred izbore, tako se ponašam kad sam u raznim timovima i komisijama, na sednicama u školi, pa ću tako i ovde. Ako ja odvojim vreme i sastavim predloge, a onda ih niko i ne pogleda (ili ih pogleda, ali ih čak i ne razmotri), e onda mogu da kritikujem do mile volje.

Tekst sam prvobitno sastavljala ćirilicom, a nešto me neće konvertor u latinično pismo, pa da se ne čudite što sada prelazimo na ćirilicu (stvarno me mrzi da prekucavam):




1. Глобални план треба да садржи редни број и назив наставне теме, планирани број часова, исходе (без циљева) и ништа више!

2. Оперативни план треба да садржи редни број теме, редни број и назив наставне јединице, тип часа, облик рада, методе, наставна средства и колону "напомене" у којој ће се уписати место одржавања часа, ако то није учионица/кабинет, корелација, уколико је проузроковала нешто изузетно (типа, да су час заједно одржала два наставника предмета између којих је корелација наглашена, и сл.), одступање од планираног и разлог, и томе слично. При том, у зависности од специфичности предмета, треба дозволити наставницима да сами направе образац којим ће најбоље планирати своју наставу. Код мене, на пример, осим часова провере знања и систематизације градива, сви су часови комбиновани (обрада и обнављање), увек користим еклектичку методу, и имам све облике рада. Наставна средства су ми веома ограничена, и врло је иритирајуће да све то понављам по 70 пута у сваком одељењу.

3. Дневне припреме наставника по својој форми треба да се разликују код наставника са и без лиценце. Они који који тек треба да добију лиценцу, треба да их раде по упутству своје ПП службе, или Министарства. Остали треба да наведу назив наставне јединице, циљеве, активности и минутажу. Евентуално поред сваке активности написати метод и облик рада, и наставна средства (ако то нису уџбеник, радна свеска, наставни листићи). Све ово треба радити у једној сажетој табели, уписивати скраћене облике назива свега што се стално понавља (Оперативни план може садржати легенду скраћеница које ће наставник користити у свом раду). Смисао оваквог мог предлога је у следећем: да би се попунила та сажета табела, наставник мора озбиљно да испланира час, да прегледа и одабере активности које су му на располагању, да припреми материјал за активности које сам креира, и кроз минутажу испланира структуру часа. Зар није то оно што је најважније? Писање детаљне припреме у пуним реченицама (о питањима и очекиваним одговорима нећу ни да говорим - толико их сматрам бесмисленим!) је само губљење времена, и задовољавање веома напорне форме, након што је суштина већ постигнута. 

4. План стручног усавршавања наставника је у постојећим околностима бесмислен. Редовно изгубим много времена проучавајући листу акредитованих семинара, бирајући области за које мислим да су мени најпотребније, бирајући семинаре који покривају баш те области, и на крају од тога не буде ништа! И да сам у ситуацији, а нисам, да сама могу да финансирам одласке на семинаре, котизације, трошкове пута и смештаја, то не бих радила, јер је јако некоректно захтевати од данашњег просветног радника да и на то троши свој новац. На крају се све сведе на то да посетимо семинаре који "дођу" у наш град, или евентуално неке конференције које организују издавачи, а које су бесплатне (случај код наставника страних језика). Ово се највише односи на нас који не живимо у центрима збивања (Бг, Кг, НС, Ниш).

5. Извештај о стручном усавршавању треба писати, опет сажето, и по могућству кроз табелу.

6. План допунске, додатне, припремне и сличних настава не треба писати, зато што је бесмислено унапред претпостављати шта ће ученицима бити најтеже, где ће им и колико помоћи требати, или каква ће им бити интересовања (за секцију на пример). Уместо тога, у Глобалном плану треба навести које ће остале облике наставе наставник држати, са оквирним бројем планираних часова.

7. План рада Стручног већа не треба писати. Уместо тога, Министарство треба да пропише које интерне правилнике (не знам како другачије да их назовем) свако стручно веће треба да донесе, или да се око њих усагласи. Да појасним: усаглашавање критеријума оцењивања; усаглашавање исхода за сваки разред и образовни профил/смер; заједничке активности (код мене би рецимо то била припрема Вечери страних језика, или изложба којом бисмо представили културе земаља чије језике предајемо). Када ће и како стручна већа то постићи, препустити њима. Уколико су се већ усагласили око наведених тема, оставити их на миру. 
Имам утисак да план рада не служи ничему, да се често своди на копирање прошлогодишњег, и да вештачки ствара потребу за неким темама које нису суштински битне, али лепо изгледају на папиру.

8. Кратак извештај о раду стручних већа треба писати.

9. Школски програм треба да садржи копије глобалних програма свих наставника, и можда још две стране пропратног текста у коме би се навеле још неке планиране активности на нивоу целе школе.

10. Портфолио наставника треба да садржи кратке извештаје о раду за сваку школску годину, где би наставник навео (опет кроз табелу) податке типа број ученика, средња оцена, број упућених на поправни испит, облике стручног усавршавања, остале облике наставе, иновације у настави, активности које је орагнизовао, и сл.

11. Евиденцију праћења напредовања ученика треба писати, и дозволити наставницима да је сами креирају у складу са потребама предмета.

12. Годишњи план рада одељењског старешине треба да саставе (по разредима) руководиоци већа за сваки разред (на заједничком састанку), и проследе их одељењским старешинама. Тако се не би десило да се неке теме непотребно понављају из разреда у разред, а да неке поједине ОС изоставе.

13. Тимови су тек прича за себе! Вештачки створени, сјани на папиру, ушминкани за екстерну и ШУ, а да суштински скоро нимало не унапређују рад школе. Треба их озбиљно претрести, бар пола избацити, оне који су стварно важни задржати, али и модификовати, и у њиховом раду учествовати добровољно. Рад у тиму рачунати као облик стручног усавршавања!


Sve ostalo je nepotrebno!

5 коментара:

  1. Dodala bih opisno ocenjivanje u prvom osnovne.Pišemo tri puta (dnevnik,knjižica,matična knjiga) iste rečenice,do iznemoglosti!Osmisliti ček listu ili nešto slično, (CG ima ) jer ovo je noćna mora.
    Razne saglasnosti roditelja (fotografisanje,izlazak iz škole...) uraditi na početku školske godine i neka važe za tu šk.god.
    Ovo su formalnosti koje oduzimaju mnogo vremena i energije.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Анониман9/10/14 18:16

      Ukinuti opisno ocenjivanje i ukinuti Gradjansko vaspitanje.

      Избриши
  2. Meni su potpuno nepoznati problemi sa kojima se susrećete u osnovnoj školi, naročiti u mlađim razredima, tako da bi neko to trebalo da pošalje. Mislim, neko ko je u toku ;)

    ОдговориИзбриши
  3. Горан6/8/14 21:12

    http://preslovi.re.rs/

    ОдговориИзбриши