28.09.2014.

Porodične homofobične baljezgarije


Konstruktivni odgovori na pitanja petogodišnjeg Hajdukovića o Paradi ponosa, u jesen 2017. godine.


Hajdukovići su danas nervozni. Vanredna porodična idila je u pitanju. Roditelji nisu na poslu, ćerka nije u školi, sin nije u vrtiću. Svi su u 50 kvadrata. Neotplaćenih.
U gradu je svečano.
Na ulicama su žandarmerija, obična policija, policija u civilu, vojska i svih sedam tenkova. Rečna mornarica je u pripravnosti. Kamere CNN-a i BBC-ja, takođe.



 „Tata, što ne mogu napolje?“
„Zbog Parade ponosa.“
„Tata, što ne mogu na tu paradu?“
„Zato što nisi peder.“
„Tata, je l’ mogu da budem peder, pa da idem napolje?“


E, samo da ga nije mrzelo da se iskobelja iz fotelje, sad bi ga odalamio!
„Tata, što mu lepo ne objasniš? Nisu to pederi, nego LGBT populacija.“, pojasni ćerka.
„Tata, a je l’ smo i mi ta EL BI I TI kopulacija?“
„Nismo“, zareža otac, al ne ponovi reč, jer nije baš siguran ni kako se kaže, ni šta znači.
„Tata, a je l’ je sad kod nas rat?“
„More, marš u pizdu materinu! Beži kod majke u kujnu, pa nju pitaj gluposti, kad te tako vaspitala!“.
U kuhinji majka šizi, jer joj je muž uzurpirao televizor, a iz stana ne može. Predsednici kućnih saveta su dobili preporuku, pa je prosledili stanarima. Obradova se kad je ušao sin da joj pravi društvo.
„Mama, je l’ si ti peder?“
„O, Bože, crno dete, šta lupaš? Kako ja mogu da budem peder?“
„A je l’ znamo mi nekog pedera?“
„Ma, kakvi te pederi spopali, crno dete? Naravno da ne znamo! Mi smo fina porodica“
„A zašto su oni ponosni?“
„Pa, otkud ja znam zašto su ponosni. Rekli na televiziji da su ponosni. I naši političari su rekli da su ponosni. Bilo na Dnevniku.“
„ A je l’ su naši političari pederi?“
„Ćuti, grdan ne bio, nemoj otac da te čuje! Ne smeš da mu diraš političare!“
„Joca sa četvrtog sprata kaže da su naši političari pederi, i da je Evropa peder. A Srbija nije peder. U Srbiji su samo ženski pederi lepi, a muški su odvratni, i da je gledao neke ženske pedere na kompjuteru, ali ga to ništa nisam razumeo.“
„Oooo, Bože blagi, moraću da porazgovaram s njegovom majkom! Ajd idi kod sestre sad. Moram da spremam ručak.“

Petogodišnji sin nije otišao kod sestre. Izašao je na terasu da gleda pedere. Video je dole neke komšije kako igraju šah na klupi ispred zgrade. Oni su sigurno pederi, čim smeju napolje. I bilo mu je mnogo krivo što i on nije peder, pa da sme da bude ponosan i da vozi bicikl po igralištu.
Video je i helikoptere u daljini.

***

Mnogo godina kasnije, u jednoj sociološkoj studiji, pisaće:

Godine 2017. Srbija je napokon evoluirala u istinski tolerantno i demokratski zrelo društvo. Nakon niza neuspešnih pokušaja, te godine je održana prva slobodna Parada ponosa. Na ulicama su hiljade građana, čitave porodice, đaci, studenti i radnička klasa, razdragano pozdravljali povorku pripadnika LGBT populacije. Mahali su im zastavicama duginih boja i radovali se njihovom pravu na različitost. Svako, i najmanje dete, znalo je da je reč “peder“ pogrdna, i ta je reč već tada, gotovo sasvim iščilela iz srpskog jezika.


K

Нема коментара:

Постави коментар