30.01.2015.

Uopšte ne znam o čemu je ovo

Ne znam šta mi bi da danas otvorim prozor. Ajd što sam ga otvorila, nego sam se još i nalaktila. A s prozora puca pogled na šor, sve unakrs'! Vidi čovek i šta oće i šta ni neprijatelju ne bi poželeo.

Gledam tako levo i desno, kibicujem, prisluškujem, kad mi oko zapade za prvu komšinicu. Iznela stolicu na verandu, sedi i veze, ni dva metra od mene. Vez sitan, a ona vešta. Nit se konac mrsi, nit joj igla ispada iz ruku. Veze i sve nešto pevuši, pesma razgovetna, glas milozvuči niz celu ulicu. A i đerđef lep, okrugao, platno zategnuto - milina gledati! Ma, za dva minuta ispuni pola onog platna! Sve hitro - menja konce, uvlači u iglu, šareni po onom platnu, manu da joj ne nađeš!


Kad zaškripi nešto preko puta!


Pogledam preko ulice, kad tamo imam šta i da vidim. Neki komšija izveo pticu na ispašu. Jednu. Vezao je lancem i izveo da popase ono malo trave oko neke pokršene klupice. Ma, kakva klupa! Daska nataknuta na četiri pojedene cigle. Ptici malo potkresao krila, da mu ne poleti, pa zategne onaj lanac i udavi se. On bi da ptica ide levo, a ona vuče desno. On zategne lanac, a ptica se iskobelja iz njega i isplazi mu se. Svojim sam očima videla! Ako mene moje oči lažu, lažem i ja vas! Poče on nešto da joj priča, da joj objašnjava, da je mami. Napregnem ja malo uši, a i vetar mi išao na ruku, rekoh baš da čujem šta priča. E, bolje da nisam! Sve nešto tuc-muc, pa nikako reč da mu iz usta izađe, ko da mu je svaka sto dukata. Taman počne o jednom da joj priča, pa ga mozak odvede na drugu stranu. Ptica nakrivi glavu, trepne i isplazi se opet. On opet počne da priča, al se mnogo zamisli, pa zaboravi šta je hteo da kaže. 


Ptica stavi ono malo krila što joj je preostalo u džepove, i lagano odšeta niz ulicu, sve nešto zviždućući.


Komšija se počeša po glavi, skloni od znoja zalepljenu kosu sa čela, a i po nekim staklićima mu se sve ona kondenzacija navatala.


Viknu onoj komšinici s moje strane ulice:


- Vide li ti...eeee... ovaj bezobrazluk?!


Ona ništa. Veze i pevuši. On na to ponovi:


- Ama, vide li ti ovu... ovaj... pticu bezobraznu?


Komšinica podiže pogled sa veza, pogleda me, nasmeši se i reče:


- Nije moralno ženu u vezu prekidati, jel'te komšinice?


Eto, tako je bilo! Kroz prozor ispala, ako sam nešto slagala!







4 коментара:

  1. А, зашто да вам не верујемо? Па, није птица све што лети.:) Уживала сам у читању.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Vesna.
      Verovali ili ne, ima i onih koji nisu ništa pročitali između redova, pa su me čak i pitali o čemu sam stvarno pisala ;)

      Избриши
  2. Takvi ne znaju da se IZMEĐU REDOVA ČITA ONO ŠTO NIJE U REDU!

    ОдговориИзбриши