20.02.2015.

Škola za šalabajzing i tajlandovanje

Opet ja o unapređenju školstva! Šta ću? Ne da mi đavo mira.
Pročitala sam da su učenici u 2013/14. školskoj godini odbegli sa četiri miliona časova. Ako se doda i ono kad nisu bežali, nego mirno odlazili (ili ne dolazili), brat bratu - 50 miliona časova.




Ogorčena sam! Kako na koga? Pa, na nastavnike, naravno!!!

Onol'ke pare bačene na seminare, na šarene papiriće, flomastere u boji, razne kartončiće, sličice i - NIŠTA! Kad se samo setim kako smo vadili bombone iz one kutije, pa svi sa ukusom limuna u prvu grupu, oni s jagodom u drugu, a mentoli u treću. Mislim, bombone s ukusom mentola.


Jao, a sećate se onoga kad stanemo u vozić pa svako masira ramena onom ispred sebe!


Pa radionice! Uh! I sad me neka milina prođe kad se setim. "Nacrtajte kako se osećate." Ja nacrtala čiča Glišu, a kolega krompir. Umal' nas nisu izbacili! 


A tek PowerPoint prezentacije! Smenjuju se one slike, a sledeći red teksta kasni. Uzvrpoljila se realizatorka, pojma nema šta ide sledeće, čeka da se pojavi, pa da nam pročita. Naglas, jer mi ne umemo da čitamo.


I mislim, kolege, stvarno me nervirate! Znate vi koliki je trud uložen u taj šareniš i kolike su pare bačene za vaše stručno usavršavanje, a vi opet ništa! Deci je i dalje dosadno sa vama. Neće ni da pipnu knjigu, ko da je bože me prosti, antraksom posuta. "Jesi li ti uopšte otvorio knjigu?!" "Jesam."




Kad vi mislite da se ukačite u taj voz modernizacije nastave? Ni do perona, bre, niste stigli, a ovamo svi oćete tu Finsku. E, nema Finska dok ne naučite da žonglirate s osam loptica, da pravite zvezdu i salto mortale ispred katedre! Da li ste probali da poranite i ispečete kiflice, skuvate tri termosa kafe i tako sačekate đake na prvom času u prepodnevnoj smeni? A, niste! A popodne, kad im se prispava posle velikog odmora dok vare žu-žu, jeste li probali da im odsvirate nešto, da ih razgalite i razveselite, da malo napravite atmosferu? Ne znate da svirate, a ovamo znate da svirate... i to.



                                                          






*****

Da sam ja đak, i ja bih pobegla s milion časova! Da me izbace iz škole ne bi smeli, jer uvek mogu da se pozovem na onu svadbu kad se ćale napio, pa pevao sevdalinke celu noć. Znači, automatski sam dete alkoholičara, iz disfunkcionalne porodice. Cvrc! Čik nek me neko izbaci! A i moja majka može uvek da ode u novine i da vas sve ispljuje, jer radite tri-četiri sata dnevno i obični ste lezilebovići, dok mi ona plaća privatne časove i iz fiskulture! I čik nek me neko tuži roditeljima što u školu dolazim našminkana i u minjaku! Znaju moji napamet onu Povelju dečjih prava i znaju da ne smete da gušite moje izražavanje individualnosti.


Ako ste mislili da mi okrivite roditelje za nemar jer se ne odazivaju pozivu razrednog starešine, uf! baš ste našli crkvu u kojoj ćete da se molite. Keva mi pod stresom otkad joj se slomio nokat sa cirkonom, a ćale ima pušku, tek da znate, a i fitilj mu kratak. Pa ne šalju oni mene u školu da bi me oni čuvali, nego vi! Lezilebovići!


I zato, sram te bilo, školo, što si me upropastila, pa zbog tebe blejim po kafićima za vreme nastave s onim Pajom. Kako s kojim? Pa, s onim što bar dvaput mesečno dođe pijan u školu i psuje vam mater. Al' čik  njega izbacite! Znate vi čiji je on sin? Aaaa, znate. Ništa, ništa. Samo vas proveravam.

17 коментара:

  1. Jesi li oni uopste pohadjali casove pitam se ?

    http://nislive.blogspot.com/2015/02/ne-gubim-veru-u-ljude.html

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман24/2/15 08:15

    Stvari prepustene same sebi, imaju tendenciju da se krecu od zla na gore... pisalo je u Marfijevom zakonu.E tako je ovde prosveta ISPUSTENA. Padala je veoma dugo, a meni se juce ucinilo da ja pala na dno. Nije prvi put da osecam trensfef blama, ali ovo juce juce je sigurno najveci.
    Verovatno ste svi svedoci opsteg kidisanja izdavaca na nastavnike. Ove godine se udzbenici kupuju... i nisu besplatni kao ranijih godina. Gde je novac, tu je i grabez. Visoki rabati i svakojaki pokloni (neki dele i tablete) su sada prvi uslov da neka knjiga udje u uzi izbor. Dakle,... nije bitan kvalitet udzbenika, vec nesto drugo. Mislim da prosveta nikad nize nije pala

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ako vam je za utehu, veliki broj kolega koje ja poznajem udžbenike bira samo i isključivo prema kvalitetu. Od izdavača čije udžbenike ja koristim, dobijem jednodnevnu konferenciju za koju ne plaćam kotizaciju, ali ne dobijam ni bodove za stručno usavršavanje, mada su predavači bolji od 90% onih koji drže akreditovane seminare.

      Uzgred, većina udžbenika se oduvek kupovala. Moje dete završava gimnaziju i nikada nije dobilo nijedan besplatan udžbenik.

      Избриши
  3. Анониман24/2/15 09:40

    Ха, ха, симпатично!

    Али, знатно веродостојније би било да је блог на стандардном српском језику/ћирилици!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Verodostojnost teksta se ne potvrđuje pismom.
      Ćirilica nije srpski jezik, već zvanično pismo srpskog jezika.
      To je čisto da pojasnimo šta je šta.
      A da vam se pravdam za ono što radim na svom blogu - stvarno ne bih :)

      Hvala na komentaru.

      Избриши
    2. Анониман6/3/15 00:30

      Не умете да користите српски на рачунару, јел то? :-)

      Па, то је званични језик лросвете, државе, културе, већине ваших ученика, десет векова српског језика ....!
      Што га не волите?

      Ааааааааа, ништа, ништа ... ово је приватан блог, нема питања, извин'те!

      Избриши
    3. Анониман6/3/15 00:47

      Не могу а да се с Вама не сложим у Вашој првој тврдњи. Клањам се томе.

      Али, шта ћемо с веродостојношћу - писца?

      И, многи поистовећују српску ћирилицу са српским језиком, бар исто колико и енглески алфабет с енглеским језиком. Свашта је нешто. :-)

      Избриши
    4. Одговор оном првом Анонимном - не, не умем да користим ћирилицу на рачанару, а ни латиницу, као ни рачунар уопште. Приватан блог јесте. Питања увек има и може да их буде. Само нема правдања баш свакоме ко реши да сврати ;)

      Избриши
    5. Odgovor drugom Anonimnom: nisam razumela pitanje o verodostojnosti pisca. Dobre pisce podjednako uspešno čitam i na ćiriličnom i na latiničnom pismu, i to nimalo ne utiče na moj doživljaj pročitanog dela. To smatram bogatstvom. Malo je naroda koji sa istom lakoćom čitaju dva pisma.

      Kada pišem olovkom, uvek koristim ćirilicu. Kada kucam na računaru, izbor pisma zavisi od toga gde će tekst završiti. Ako ide na blog, kucam latinicom. I zdravo! :)

      Избриши
  4. Анониман6/3/15 15:56

    Одговор ћириличној Клотфркетки:
    Ах, како Ви умете да се удесите, па да будете лепи! Ето, дивно Вам пристаје!

    Поздрав, Један који је свратио. :-)

    ОдговориИзбриши
  5. Анониман6/3/15 16:30

    Одговор отуђеном, латиничном Клотфркету:

    Па, наравно да не разумете, одмах је јасно да Вам је тo нејасно. Шта ћете, нема свако једнак "доживљај" матерњег му језика и културе, па неки помало шалабајзингују!

    И ја читам добре, осредње и лоше текстове (чак и) на једном страном језику, и то, како кад, нимало, мало, понешто, или много утиче на мој "доживљај", али - не видим шта ће српском језику два писма.

    Ко то још има?
    Ко још то хоће да има?
    Ма, ко нормалан би уопште пристао да то има? Хрватска, Енглеска, Америка, Немачка, Саудијска Арабија, Француска, Аргентина, Италија, Пољска, Турска, Грчка ... - ко?

    Ааааааа, ма дааааааа, ми смо паметнији од других. И, да - богатији смо тако! Ааааааааа ...... Јасно!

    Ипак, извин'те, али мени изгледа нездраво када неко пише један исти језик с два различита писма - као да има два лица: једно чисто, лепо и пристало, и друго, хм, тамно, нејасно, отуђено ... Чему то служи, и шта ће то чему?


    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kad ste mi ovako lepo objasnili, i kad sam malo bolje razmislila, da znate da ste u pravu!
      Aaaaaaa.

      Избриши
  6. Анониман18/3/15 21:38

    Уааааааааа!


    ;:)

    ОдговориИзбриши
  7. Анониман19/3/15 20:52

    О једном подлачком начину контроле мисли и делања у школству. Наиме, председници синдиката у школама имају 12 посто додатка на плату сваког месеца! То је још једна и по плата годишње коју држава даје - низашта! Кад се штрајкује, ти људи оду на неколико састанака, кад нема штрајка, целе године примају додатак на плату! Мислим да нема примера у свету, сем можда Северне Кореје, где држава финансира синдикат и његове вође! Ето где иду паре.

    Просвета треба да се избори и за то, да јој држава не подмићује синдикат и не манипулише њиме на тај начин. То је један од првих корака, пошто држава тај трошак очигледно не жали, исплатио јој се последњих 70 година.

    Не заборавимо да разредни старешина у школи с много, много више посла има додатак од само 4 посто месечно !!!
    Да за припреме и одлазак ученика на такмичење наставници не добијају ништа. Али, синдикални председници НИКАДА нису покренули то питање. Зашто би, када им је плаћено да не таласају.
    1500 школа, то је око 2000 плата које годишње ДРЖАВА даје тзв. председницима синдиката наизглед низашта, а у ствари да контролишу просвету. Како то? Па, неретко су то међу најлошијим људима у колективу, који су послушни својим директорима, а директорима је у интересу да се не штрајкује (сем помало, понекад, да се људи издувају).
    Ето, то је пример фине контроле целе једне области у друштву. Јес да кошта, али се исплати. Зато су пропали бројни штрајкови, а могуће је и овај. Јер, Министарство је наложило да се у школама које штрајкују председницима синдиката не исплати тај додатак. Тамо где се не штрајкује, они ће добити додатак ОД ДРЖАВЕ за држање своје школе под контролом. Провидно и просто!
    Али, наша просвета тек треба да дорасте до тих спознаја. Тако да јој предстоји још времена за освешћење и сазревање ...

    ОдговориИзбриши