01.08.2015.

Obrazovanje u kome se ne zna ni broj zaposlenih

Ministarstvo zna za oko 20 000 nastavnika bez pune norme, a sindikati za oko 35 000. Razlika od 15 000 izleda da ne brine nikoga.

U sistemu koji barata podacima ispred kojih stoji "oko", mi govorimo o Razvionici, IKT u nastavi, inovacijama, obaveznim elektronskim dodacima uz udžbenike... Glumimo 21. vek, a ne znamo koliko je tačno ljudi u sistemu.

Ne znamo ni koliki je višak zaposlenih - 102 ili 1000. Pardon. Oko hiljadu.
Kladim se da Ministarstvo 20. avgusta neće znati ni koliko je tačno časova manje u Srbiji nakon ukidanja profila i odeljenja, ili spajanja manjih odeljenja. Fingiraće se sve što se može, a posledice će ići po leđima nastavnika koji su uredno zasnovali svoj radni odnos kroz konkurse, uz odgovarajuće diplome, stručnost i znanje.


Opstaće oni koji su ušli u sistem bez konkursa, kroz zamene, na brzinu odrađene prekvalifikacije i dokvalifikacije, kojima se časovi obezbeđuju kroz deljenje odeljenja na grupe, čak i kada jedva ima đaka za jednu grupu.

Čudi me da Ministarstvu nije palo na pamet da prvo to proveri u svim školama, da traži konkursnu dokumentaciju, ispita uslove pod kojima su ne neki, već mnogi nastavnici kroz mišju rupu postali deo prosvetnog sistema.

Ko je odgovoran za ono "oko" u proceni broja zaposlenih?
Niko osim direktora mi ne pada na pamet.
Da li će ikada odgovarati direktori za to što selektivno prijavljuju manjak ili višak časova, ne vrše bodovanje nastavnika kada procene da bi moglo da ugrozi njihove pulene i još tvrde da to rade jer brinu o nastavnicima i njihovim normama? Da li Ministarstvo ima načina, mehanizme i ljudstvo da to preispita pre najavljenih otpuštanja? Naravno da nema, a sve mi se čini da nije ni zainteresovano za otvaranje te Pandorine kutije. Nije im u interesu da saznaju kakve su sve direktore (čast retkim izuzecima) postavljali, koliko su neobavešteni, ili koliko su pristajali na neobaveštenost. 

Otpuštanje će se svesti na tehničke detalje ali ne i na traženje odgovornosti za ovakvo stanje. I dalje je najbolji direktor onaj koji ćuti i sluša, a direktoru je najbolji radnik onaj koji sluša i ćuti. Neregularnosti su poželjne, jer su idealne za kratki povodac na kome treba držati i jedne i druge.

Ostaje jedino da se uzdamo u žalbe i tužbe onih koji će ostajati bez posla uz saznanje da se to dešava samo zbog toga što su neki drugi zaštićeni. Svi smo jednaki, samo su neki jednakiji. I onda će se isplaćivati odštete i silan novac će biti bačen samo zbog toga što se nepotizmu i neograničenim pravima direktora nije stalo na put. Kada bi se samo iz sistema isterali direktori koji se ovako ponašaju godinama, došli bismo do toga da maltene i nema potrebe za dodatnim otpuštanjima.

Ali, ne. To su oni poslušni što ćute, da bi zauzvrat vršljali kako žele. Idealna situacija. U slučaju, nedajbože, nekog štrajka, Ministarstvo podseti direktore na "dug", a direktori svoje pulene, i eto rešenja!

Za to vreme, ministar se kune u želje za kvalitetnijim radnicima i kvalitetnijim obrazovanjem. Ponavljam, proverite kvalifikacije zaposlenih i način na koji su primljeni u radni odnos. U uslovima za prijem radnog odnosa imate i kvalifikacije. Gde god se nastavnik nalazi pod drugom, trećom, osmom kvalifikacijom, a konkursa nije bilo, tražite da se on raspiše, pa neka najbolji pobedi. I eto mladih obrazovanih ljudi u prosveti!

Ali, ne. Šta ako bude štrajka najesen? Ko će da završi posao oko slamanja štrajka? Sigurno ne oni sa krnjim normama, nego oni kod kojih je sve osim norme okrnjeno od prvog dana.

Iskustvo života u ovoj zemlji nas uči da će nadrljati najbolji, a tihi. Uvek, oduvek i zauvek! A onda će zbog namnoženih kukolja prosveta i dalje biti na lošem glasu. Takvi će nam graditi imidž, a mi ćemo ćutati. Neko iz solidarnosti, neko iz straha, nego iz već odavno narasle ravnodušnosti.

2 коментара:

  1. Eh, ta reforma... od kako sam počela raditi u prosveti (davne 1991) jedina nada je bila reforma Gaše Kneževića, koja je na žalost propala zbog nedostatka volje nastavnika i direktora da se menjaju...
    Pre neki dan sretoh komšinicu koja je sticajem okolnosti u Finskoj i radi u prosveti. Pošto Finci nisu više na prvom mestu u PISA testiranju, rešili ljudi da nešto menjaju. Radikalno, naravno. Ovaj put nisam najjasnije razumela kako zamišljaju novi prosvetni sistem kod njih, ali pozdravljam promene.

    http://www.blic.rs/Vesti/Svet/544837/REFORMA-Finska-ukida-predmete-u-skolama-i-uvodi-izucavanje-fenomena

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Darina, do pre dvadesetak godina, dobra ideja je bila dovoljna. Ove, 2015. godine, svaka ozbiljnija reforma traži ozbiljan novac. Kako ga mi nemamo, možemo jedino da ga dobijemo od nekoga. Taj neko neće altruistički gledati naše interese, već kao i svaki finansijer - na sopstvene. Tako da više ne znam da li bih se radovala reformi.

      Što se Finaca tiče, lepo je o njima čitati, ali bi bilo strašno neodgovorno bilo koju njihovu ideju prepisati, bez veoma stručnog prilagođavanja našem detetu i našem društvu. Za početak, imaju prave nastavničke fakultete.

      Избриши