15.09.2015.

Енглески језик у млађим разредима основне школе, или Заводов полигон за играрије

Као наставник енглеског језика у средњој школи, годинама размишљам о томе зашто се редовно догађа да ми у први разред стижу ученици који не знају личне заменице (често не схватају ни појам личних заменица на матерњем језику), не могу да самостално саставе најједноставније и најкраће реченице, не знају да читају бројеве, чак ни да употребе помоћни глагол и кажу "ја сам, ти си , он је...". Проблем је утолико већи ако знамо да су енглески језик у основној школи учили у свих осам разреда. Ако неко у деветој години учења не зна да каже "Ја сам Пера. Живим у Параћину и имам 15 година. Имам млађег брата. Зове се Жика", нешто дебело не ваља.

Покушавајући да схватим у чему је проблем, потражила сам на сајту Завода за унапређивање васпитања и образовања Наставни програм за остваривање овог предмета. Наишла сам на исте пропусте на које наилазим у Наставном програму за средње школе. Основни утисак је да особе које пишу за различите разреде међусобно не комуницирају, или да не постоји неко ко ће на крају све прегледати и усагласити. 

За први и други разред основне школе једва сам пронашла Препоруке за остваривање програма страног језика као факултативног наставног предмета, негде при дну документа који се односи на те разреде. Потпуно је другачије организован од докумената за трећи и четврти разред. Зашто? Немам појма! Дефинитивно су аутори у свађи! Препоруке су дате крајње уопштено, без довољно конкретних садржаја, тако да се нисам изненадила када сам прешла на документ који се односи на трећи разред, и стигла до захтева према ученику који се никако не могу надовезати на прва два разреда. 

Четврти разред је тек прича за себе. Након две године цртања и прављења постера уз учење песмица и бројалица и треће године са седамдесетак модела реченица, у четвртој години учења треба да разликују изражавање у прошлом, садашњем и будућем времену, разумеју прочитани текст од 50 речи, пишу текстове од 20 речи, разумеју ниво формалности комуникативне ситуације и ко зна шта све још!

Да скратим причу и поштедим вас детаља о мукама са читањем, упоредном анализом онога што пише у неколико докумената (а без назнака типа "ово више не важи, пређите на оно друго") и покушајима да схватим шта је писац хтео да каже, општи утисак је јако лош. Апсолутни хит је да се у једном те истом документа на најмање два места понављају до у реч идентичне табеле о комуникативним функцијама.

Још је већи хит то што се трећи разред третира као прва година учења, четврти као друга, а страни језик се учи од првог разреда. Мислим да би за овај део текста из документа Наставни програм за четврти разред основног образовања и васпитања, неко требало да одговара:

Овај програм страних језика за четврти разред основне школе исти је за ученике који страни језик уче четврту годину и за ученике који га уче другу годину. С обзиром на то да су програми за први и други разред били усмерени на сензибилизацију ученика на стране језике и развијање вештина разумевања на слух и говора, већ у трећем разреду уочава се јасна тенденција да се програм за трећи разред као почетни и за трећи за трећу годину учења усагласе. Теме су у трећем разреду за оба курса готово идентичне и форсирају се све четири језичке вештине (говор, разумевање, читање и писање). У складу са узрасним, развојним и спознајним карактеристикама ученика, у четвртом разреду очекује се да ученици, уз неколико и допунских часова, могу да до краја четвртог разреда достигну исти ниво компетенција у језику који уче.

Заиста не могу да разумем који је мозак ово смислио и да ли зна о чему говори. Што је најгоре, ово је сигурно био наручени посао са добрим хонораром. Да ли тај неко зна шта за учење језика значи узраст до 10 година?

Да ли је ико од наставника добио ове програме на увид пре него што су објављени и прописани? Ако јесте, да ли је и Завод бирао те наставнике по принципу "ти си ми другарица/кума/сестра - ај' баци поглед на ово"? Може ли се у просветном систему једна једина ствар поставити на здраве ноге, уместо што се увек пегла у ходу, док десетак генерација ђака буду заморчићи нестручних и неспособних "стручњака"?

Да ли је заиста толики проблем сабрати све што се односи на предмет на једно место, а онда то на организован и прегледан начин објавити на сајту, да свима буде доступно, да то могу прочитати и схватити и наставници, и стручни сарадници, али и родитељи? Подсећам да ти исти заводи нама редовно измишљају административне обавезе, док продужене руке Министарства по школским управама и те како оцењују уредност и прегледност разне документације коју ми морамо да исписујемо. 


*****


Након што сам се детаљно упознала са овим проблемом, у доброј мери сам добила одговор на питање како ми може доћи ђак у девету годину учења, а да не зна ама баш ништа. Други део одговора је вероватно у чувеној препоруци да се у основној школи не понавља, трећи у тетошењу ученика којима је школа продужетак забавишта, четврти у честом уваљивању млађих разреда "најслабијим" кадровима (срећом, не увек!).

За мене су учитељи били и остали најбољи методичари и дидактичари. Мислим да им ми, из предметне наставе, не можемо прићи. Јесте да се специјализујемо за предметну методику на наставничким факултетским смеровима, али школе су пуне оних који нису прошли методику, педагогију, психологију на факултету. У реду, спремали су те области за испит за лиценцу, али то није баш исто.

Ако смо и ти и ја завршили исти факултет, а ја предајем у средњој школи где ми најстарији ђаци имају 19 година, а ти у основној, где ти најмлађи ђаци имају седам година, мени то није нормално. Мислим да је рад са најмлађим узрастима изузетно сложен и да тражи најбоље методичаре међу нама. Огромна је заблуда да се са тим узрастом треба играти. До десете године живота траје оптималан период за учење и усвајање страног језика. После тога је све другачије. Наш Завод то очигледно не зна, или они које ангажује не знају. Њима је свеједно да ли је трећи разред прва или треће година учења, јер прва два разреда ионако служе само за језичку сензибилизацију (!).

Шта нам је чинити?

Искористићу ову прилику да јавно признам следеће: откад нам убрзано уводе новотарије и измене, а под маском реформисања школства, и откад примећујем да то раде или они који нису ушли у учионицу, или неки људи веома сумњивих наставничких квалитета, селективно се односим према прописаним захтевима. Много ми је важније да посао урадим добро, него да слушам разне лезилебовиће по цену да оштетим ђаке. 

Претпостаљам да у томе нисам усамљена и да већи број искусних наставника тако поступа, не из отпора према новотаријама и реформи, већ зато што се реформа ради стихијски, неплански, неусаглашено и ненормално. Са великим задовољством прихватам нове технологије (у мери у којој ми неопремљеност школе то дозвољава), неке методе активне наставе, допада ми се и формативно оцењивање, интегративна и пројектна настава (када и где може, наравно). Међутим, док не промене начин на који се од почетка ради у основној школи, не занима ме претерано шта пише у стандардима за основни ниво. На пример.

У том смислу, молим колеге који раде у млађим разредима основне школе да игноришу оно што им Завод прописује, док не пропишу нешто паметније. Ми бар можемо без проблема да пратимо страну стручну литературу. Највећа одговорност је на онима који први уведу страни језик у живот детета. Много је корисније да тада ухвате мелодију језика, да се измотавају и имитирају гласове и изговор, уче фразе и кратке реченице, него да знају 20 боја и нијанси, 20 врста воћа и поврћа, и све делове гардеробе. Не пуните им главе пасивним знањем тематских речника, већ реченицама, изразима, упитним и одричним обликом. 

Сигурна сам да има вас који баш тако радите, али изгледа да има и оних других. Због тих других ће неко дете вући двојку до краја школовања и никада неће самостално саставити реченицу. Ако бисте ми сада рекли - па научи их ти! - одмах да вам кажем да бих радо, али прво погледајте шта је све нама у средњој школи прописано. Имам утисак да нас понекад терају да радимо погрешно, јер њихова је одговорност на папиру, који трпи све. Наша је у раду са живим малим људима.

И на крају, мала препорука за читање.



26 коментара:

  1. Hvala koleginice za detaljnu analizu. Deci je lepo mada posao nije ni malo lak. U svakoj fazi obrade oblacenog predmeta predmetni nastavnik bi trebali da primeni adekvatan pristup realizaciji pomenutog nastavnog programa tako da ciljevi i zadaci budu uspesni realizovani. Posle 9 godina rada samih ucenika i tolikog broja kadra sa iskustvom koji obrazuju iste sramota je da se ovakvi tekstovi setaju forumima

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Не знам како сте схватили да је предмет облаћен.
      Предмет је диван.
      Проблем је у недоследно прописаним задацима и циљевима, у неусаглашености програма и идиотском приступу онога ко је прописао да су прва два разреда малтене небитна, а најбитнији су.
      Сигурно има наставника који сјајно раде, а текст служи, између осталог, да охрабри оне који осећају да нешто не ваља али се боје да раде мимо прописаног.

      Овај се текст не шета форумима. Али могуће је да хоће.

      Него, да нисте ви писали нешто за Завод? ;)

      Избриши
  2. Dragana K.15/9/15 20:30

    Bobo, sta reci...Kako cujem, cak se i posle osmog razreda trazi isti nivo znanja prvog i drugog stranog jezika. Na koju foru samo, nije mi jasno...jedan jezik uce osam godina sa dva casa nedeljno, a drugi cetiri, takodje sa dva casa nedeljno. I po kojoj logici se trazi isti nivo znanja oba jezika?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Е, не знам за то да се тражи једнак ниво знања.
      А који год језик да се учи, колико год година, два часа недељно не могу да дају добре резултате.

      Избриши
  3. Petnaest godina predajem isključivo u nižim razredima osnovne škole. I pored ovolikog iskustva moram priznati da je jako teško predavati u prva dva razreda jer je program tako osmišljen da učenici po 9 časova rade jednu istu temu u okviru koje treba da nauče nekih desetak reči i par fraza. Pa ti vidi šta ćeš sa 9 puta 45 minuta! A onda dođe taj treći! Sve ste u pravu. To je veliki šok i za decu i za roditelje.
    Na početku svog rada engleski je u našoj školi bio izborni i učio se od trećeg. Deca tada već znaju latinicu, znaju kako se ponaša u učionici.
    Da je iko pitao profesore da li treba uopšte uvoditi engleski od prvog, ne znam da li bi se iko složio. Ja ne bi.
    Još samo jedna stvar koju sam primetila za sve ove godine. Postoje deca koja prosto ne mogu da nauče strani jezik. Oni nisu jezički nadareni, ne komuniciraju rado ni na maternjem jeziku. To se vidi već nakon dva meseca rada sa njima.
    Sve ove godine radim u seoskoj školi gde ima dosta roditelja sa osnovnom školom pa moram još da napomenem da nije pošteno da ta deca prate isti program kao deca u gradu koja skoro sva idu i na dodatne časove.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ана, наука каже да је боље почети што раније. С друге стране, треба школу прилагодити тој идеји - мање групе, неупоредиво бољи прописани садржаји, сва дидактичка средства која су потребна, а по мени је потребна и нека врста специјализације наставника за тај узраст.

      Верујем да је много теже у сеоској средини, нарочито без интернета који је сјајн извор материјала.

      Избриши
    2. Dva puta nedeljno po 45 minuta, ništa ne može da se nauči. Ta ista nauka je dokazala da pored što ranijeg kontakta sa jezikom i motiva za učenje bitno je i koliko vremena učenik provodi uz jezik. E sad, ima dece koja po ceo dan sede uz TV i kompjuter pa brzo nauče ( moj sin ), ali ima dece koja vole sport i prirodu a tv ne gledaju pa tu ide traljavo ( moja ćerka ).

      Избриши
  4. Da li biste mogli objasniti gde ste pronaslk program u kojem pise da se drugi strani jezik uci od 3.razreda? Naime,od skolske godine 2003/04 SVE osnovne skole u Srbiji imaju 1.strani jezik od 1.razreda a 2.strani jezik od 5.razreda,dakle vec 12 godina se ne uci po programu koji citirate

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Могла бих да објасним, али пошто пише у самом тексту на ком сам сајту тражила документа, рачунам да је јасно.
      При том нигде нисам поменула први страни, други страни... Прочитала сам и упоредила све што на сајту постоји на тему енглеског језика у млађим разредима основне школе, а тај сајт би требало да је место на коме се сви наставници информишу. И ужасно је лоше организован и документа су неусаглашена, баш као и програми. То је велика срамота.

      Избриши
  5. Браво! Потписујем све. И као неко ко ради у средњој школи, и као неко ко је био ангажован од стране завода.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. У ком смислу сте били ангажовани од стране Завода?

      Избриши
  6. Valentina16/9/15 06:13

    Skoro 15 godina radim sa decom od prvog do osmog razreda. Citala sam svu tu papirologiju koju pominjete, I kratko receno-ne zanima me bas sta tu pise. Neko je to napisao zato sto je, po nekom pravilu, tako trebalo. U cetvrtom razredu ne radim present perfect, cak ni receptivno, pa neka oni pisu sta hoce. To je samo jedan primer. Sto se tice komentara koleginice da ne zna sta ce da radi 9 casova u okviru iste teme, sa predvidjenim malim fondom reci koji treba da se usvoji, on je sasvim razumljiv, ali, I tu postoji resenje. Uvek mozete da dodate nesto po svome. A ima puno aktivnosti koje mogu da popune taj propust.
    Naporno je raditi sa najmladjima, ali tu se ujedno najsladje izigrate I ismejete :)

    ОдговориИзбриши
  7. Анониман17/9/15 13:39

    Zašto bi u mlađim razredima predavali najbolji, kad mogu i oni sa kursevima BC-ja ili sa cuvenim engleskim kao jezikom pod B. Ili ko god je imao engleski kao ispit na fakultetu. Ili zna da kaze Hello i Goodbye.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Lično sam prisustvovala skupu na kome je Verbić izjavio da je lakse doci do diplome fakulteta nego zavrsiti kurs na B2 nivou. To verovatno dovoljno govori o misljenju VRHA prosvete o znacaju ucenja stranog jezika!

      Избриши
    2. Трагично је то што министар образовања уопште не размишља о концепту наставника - о знању о језику, а не само познавању језика, и о методици у настави страних језика. На том нивоу размишљања који он брани, свако ко зна српски могао би да буде наставник српског. Жалосно!

      Избриши
  8. Sjajno zapazanje, slazem se sa autorkom teksta da je ucenje engleskog u nizim razredima potpuno konfuzno. Jos ako zapadne nezainteresovan nastavnik... Moja deca su vise naucila na casovima engleskog u vrticu, nego u prva dva razreda. Srecom, od petog imaju sjajnu nastavnicu i dobro napreduju.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Да, али то није решење јер су деца већ пропустила најбољи период за усвајање, пре него учење страног језика. То је мени криво. Ти први разреди се тако олако схватају.
      Мада је свакако сјајно да сада имају добру наставницу ;)

      Избриши
  9. Анониман19/9/15 20:07

    Не знам за основну школу, али за средње и гимназије је крајње време да се уведе систем пет-шест обавезних и остали изборни предмети. Тако је скоро свуда у Европи, ми смо међу последњима у примени таквог система. Па нам физику уче они који НЕ МОГУ да је разумеју, и цртају обавезне радове из ликовног они који не умеју ни Чича Глишу да направе ...
    Тако ученици који немају смисла за језик не би морали да га бирају, па не бисмо морали да слушамо превод "Ја сам 25" (I am 25) у вишим разредима гимназије.

    Иначе, о свима који не користе свој матерњи, српски језик на компјутеру, а наставници су (било којег) језика, хм, хм, шта човек да каже? Мрзи их да пишу српски, не умеју, не знају шта је то српски .... ?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ne znaju šta je to srpski. Garant!
      Samo natucaju i nešto lupaju po tastaturi i to latiničnoj!
      Sramota!

      Избриши
  10. Bez obzira na manjkavosti obrazovnog sistema kod nas po meni koliko ce deca sta nauciti zavisi od nastavnika koliko je sposoban da znanje engleskog jezika prenese na decu.
    Istrebljivac

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Сале, дефинитивно је тако. Али зар не било нормалније да и држава то пропише како треба, а не да се тај добар наставник малтретира размишљајући како да заобиђе прописане којештарије?
      У томе је поента текста ;)

      Избриши
    2. Slazem se, cinjenica da je profesija prosvetnik radnik degradirana i malo placena ali bez obzira na to postoji mnogo profesora i nastavnika koji zele decu da nauce necemu radeci za malu platu i maltretirajuci sebe zanemarujuci svoje zivotne probleme.Sve pohvale za takve osobe.

      Избриши
  11. Barem u pogledu engleskog jezika, može se reći da sa dosta toga promenilo, ali u Boegradu i možda nekom većem gradu. Ako pogledate kako se to radi u manjim sredinama, da se zaklačate. Uglavnom se to svodi na novac i entuzijizam roditelja.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Има сјајних наставника који одлично раде и у унутрашњости.
      Сигурна сам.

      А то са новцем родитеља треба другачије да посматрате - наставник у школи ради по програму који му је други прописао, са 30 ђака одједном, а ђаци су му различити на бар 20 начина.
      У школици енглеског наставник ради по програму који је сам одабрао, у малим групама у којима су деца уједначена по могућностима. А тек ако је рад менторски, односно индивидуални - то свуда у свету кошта и то много.

      Избриши
    2. Svaki prosvetni radnik mora da shvati da radi za platu, a ne za to da dobije privatne djake posle nastave, svoje ili tudje. A to dalje ima za posledicu , ako je odgovoran, i ako je prihvatio da je prosvetni radnik, da decu uci da uce, odnosno da je skola samo osnov a puno toga moraju sami. Tada bi sve bilo puno lkase. Pogledajte oko sebe, svoje kolege, svoje drage nedodirljive kolege, pa recite koliko njih uce decu da uce a ne samo da reprodukuju sta oni zamisle da treba da reprodukuju.

      Избриши
    3. Наравно да наставници раде за плату, истина, за плату која им не дозвољава да купују књиге, иду на позоришне представе, да себе надграђују - што је велика брука овог друштва.
      Што се приватних часова тиче, не слажем се са вама, јер се приватни часови држе свуда у свету и они су по својој суштини другачији од редовне наставе. На приватним часовима имате менторски рад који се у државној школи не може обезбедити, можете радити програм који школа не прописује, можете тај програм скројити по мери онога ко вам долази на приватне часове.
      Да бих одговорила на ваше последње питање, требало би да будем на часовима својих колега, а нисам и не идем. И на крају, могу ја да учим децу да уче, али ако деца нису мотивисана јер живе у друштву у коме се знање не цени, џабе моји напори. При том имам и обавезу да остварим преобиман прописан програм и стигнем до прописаних циљева.
      Много тога је до наставника, али није баш све.

      Избриши