05.10.2015.

Просвета за "почетнике", да не кажем FOR DUMMIES

Јасно је да многи не разумеју, или не желе да разумеју, шта је посао учитеља или наставника у основној и средњој школи. И даље живе митови од пре двадесет, тридесет и више година, када се сматрало да у школи раде добро удате госпође којима је посао био прилика да прошетају фризуру и хаљине (а ни то није било тачно!). Тачно је само то да су фризуре и хаљине биле боље јер је постојала здрава средња класа. У очима јавности ми и даље радимо три-четири сата дневно, имамо месец дана распуста зими и три месеца лети. У међувремену, што би рекао мој покојни домар, "узмеш дневник и одеш на час" - јака ствар!

Ајд што домар није знао, покој му души, чешће је био пијан него трезан, а и радио је у време када се знао ред (осим тог дела са ракијом). Испоставило се да ни онај несрећни министар Вујовић појма нема, када нам је прошле године објаснио да треба да нађемо још један посао ако нам треба пара, јер и сами знамо колико мало сати дневно радимо. Да, да, то је било онда када се наш министар није сетио да хитно закаже конференцију за новинаре и јавно поручи уваженом колеги да појма нема, па нас узме у заштиту и објасни јавности какав је заиста наш посао и шта све обухвата.

Као шлаг на торти рециклирана је ових дана изјава извесне Сандре Гуцијан, која у дневном листу  "Политика" прати образовање, толико квалитетно и стручно да просветни радници никада за њу нису чули.




Истини за вољу, она и треба да буде незадовољна, јер је налетела на најлошије међу нама, који су је научили да 25 радних дана месечно пута пет сати дневно даје 25 сати месечно. Јес' компликовано, да се не лажемо! Опасна је рачуница у питању! И најјачи дигитрон би запео и прегорео. А можда и није наишла на најлошије међу нама, већ је сама лоша. Ко би га знао...

Углавном, што због нашег ћутања, јер нам је оправдано свих ових година испод људског и професионалног достојанства да се свима од реда правдамо, што због превазиђених митова, а што због тога што је дошло време да се сви у све разумеју, па се осиле и имају мишљење о свему и свачему, просветни радници су већ неко време у статусу "Ћути, благо теби! Не знаш ти како је код приватника! Не знаш ти како је кад се ради осам сати, са само једном паузом! Шта хоћеш, бар ти је плата редовна! Колико радите и то вам је много. Више имате распуста него што радите!"

Е, па, другарице и другови, даме и господо, сестре и браћо, ајд мало задените за појас, пошто сте досадили и Богу и народу. Хајде за промену схватите да човек који говори о ономе у шта се не разуме, о себи говори, и то не баш похвално. Ако се некада, далеко било, разболите и будете морали да идете на операцију, желим вам да прецизно објасните хирургу како да вас оперише, а он да вас послуша од речи до речи. Верујем да знате и како се пилотира авионом, јер сте очигледно стручњаци опште праксе. По вашој логици, довољно је што сте били ђаци, па да знате боље од наставника како се наш посао ради. Блажено је незнање, није да није. 

Оно што ми знамо, а ви не знате, јесте да није срамота не знати. Срамота је не сазнати, него наставити са ширењем блаженог незнања. Још је већа срамота такав образац делања преносити на помотомке, на вашу предивну нејач коју професори мрзе, па само зато немају све петице, а иначе би имали јер су повукли памет на вас. Само да подсетим и појасним: не говорим о вашем нивоу образовања, јер чиме год да се бавите доприносите овом друштву и ја ваш рад поштујем. Говорим искључиво о вашем нивоу безобразлука када паметујете о ономе о чему појма немате. Ено вам фудбалске репрезентације, па се њоме бавите јер сте сигурно паметнији од селектора. 

Па, хајде да једном за свагда појаснимо неке ствари:


  • Сваки наставник на почетку школске године добија Решење о четрдесеточасовној радној недељи. Тачка.
  • Наставник има недељни фонд од 20 редовних часова наставе и још четири часа непосредног рада са ученицима - допунска настава, додатна настава, секција, припремна настава, индивидуализовани рад и друго. То што твоје дете неће да дође на допунску јер је "фенси" да каже да иде на приватне часове, ствар је ваших породичних односа, васпитања, а понекад и покондирености родитеља.
  • У оквиру пуног недељног радног времена, наставник има 10 часова за припремање наставе, проучавање стручне и уџбеничке литературе и писане припреме за сваки час који одржи (то што ти мислиш да немамо шта да се спремамо за наставу кад годинама радимо по истој књизи, ствар је твог незнања и непознавања нашег посла).
  • Затим, наставник мора бити члан бар неколико већа, актива и тимова у школи. Сваки наставник је члан наставничког већа, и одељењских већа свих одељења којима предаје. Члан је и свог стручног већа, а ако је руководилац стручног већа, онда је и члан педагошког колегијума. Мора бити члан бар једног тима: тим за самовредновање, тим за инклузију, тим за превенцију насиља, тим за етос, актив за развј школског програма, актив за развојно планирање и милион других, који често зависе и од маште директора и школских управа. Шта је сад било? Не знаш шта је етос? Не разумеш то развојно планирање? Па и не треба да знаш и да разумеш. То није твој посао него мој. Али онда немој ни да коментаришеш. Узгред, ваљда ти је јасно да свако веће и сваки тим има планове, састанке, активности и извештаје. И ништа од тога неће само да никне. Неко мора да га осмисли, реализује и испише стотине страна материјала. Зашто то радимо? Зато што је прописало Министарство и братски му заводи са сестринским агенцијама, а школске управе нам чуче над главама и пазе да случајно не буде мање од две хиљаде страна свега по школи.
  • Наставник има и најмање два дежурства недељно. То је оно кад шетамо ходницима и пазимо да дивно васпитани ђаци не поразбијају једни другима главе, или у најбољем случају прозоре и врата. Тада нас дивно васпитана деца сочно опсују ако им кажу да престану да шутирају столице по учионици, или нас гађају ужином кад окренемо леђа. Љуби их мајка!
  • Затим имамо инклузију. Сад ћу да ти објасним: родитељи деце са тешкоћама у развоју (физичким и менталним) сами бирају да ли ће им деца ићи у специјалну или у редовну школу. Па се ми носимо како знамо и умемо (а нисмо за то школовани и стручни) и са глувонемом децом, и са аутистичном и сваком другом. И опет пишемо стране и стране индивидуалног образовног плана за свако такво дете које имамо. Прилагођавамо му наставу и градиво, или морамо сами да осмислимо потпуно ново градиво по коме ћемо само са том децом радити, а у складу са њиховим могућностима.
  • Одељењске старешине још имају и дневник, књижице, сведочанства и матичне књиге, пута тридесет ђака. Пре него што их испишемо, треба све прецизно да израчунамо, множимо , делимо, сабирамо, проверавамо по три пута. Да ли знаш да у дневнику име сваког ђака пишем на два места, сваког предмета на пет (моји ђаци имају 15 предмета), рачунам сваке недеље ко је са колико часова изостао, оправдано и неоправдано, колико је часова сваког предмета сваке недеље планирано, а колико одржано, уносим податке о родитељима и ђацима, бележим сваку посету родитеља?
  • Свако од нас мора да има "педагошку свеску" у којој бележи сваки, и најмањи, знак расположења твог детета да макар препозна уџбеник по корицама, и некако на крају стигне до двојке. На срећу, бележимо и одговоре и активности добрих ђака, па стигнемо и до петице.
  • А кад смо код оцена - зашто ниси објаснио свом детету да на часу треба да прати наставу, да се труди да разуме и научи, уместо што се разврће, глупира или буљи кроз прозор? Зашто га ниси научио да није лепо да омета својим понашањем оне који би да нешто науче? Зашто га ниси научио да се мобилни искључује у школи, да се не грицкају семенке на часу, да се не пљује по учионици? Зашто ниси научио ћерку да школа не служи за шетање гардеробе и трослојне шминке? Или је ниси ни видео кад се јутрос спремила за школу? Ја је јесам видела.
  • Сваки одељењски старешина треба још да води и свеску у којој бележи разговоре са родитељима, мере које школа предузима да би твоје дете почело да се понаша као ученик, а не као силеџија, пише и колико те је пута звао телефоном, слао писма на кућну адресу, а ти никада ниси дошао, јер си дете послао у школу, па је онда наша, а не твоја брига.

Где радим све ово? Већину посла мимо часова, састанака и седница радим код своје куће. Зашто? Зато што код куће имам свој рачунар, а на послу немам. Имам и свој штампач, а на послу немам. А сад се изненади: у већини земаља просветни радници бар 40% посла обављају код куће. Да се не лажемо - некада радим код куће само сат, сат и по. Али буде много дана када радим и по три, четири, пет сати. И викендом, а неретко и за време годишњег одмора.

Уморио си се од читања? Баш штета! Има још.

  • Свако од нас је у обавези да у току школске године постигне 24 сата учешћа на разним семинарима (строго викендом, када бисмо тако радо били са својом децом, пријатељима, хобијима) и 44 часа стручног усавршавања у самој школи. За ово друго посећујемо једни другима часове, припремамо огледне и угледне часове, вршимо анализу, самоевалуацију и о свему, наравно, пишемо и планове и извештаје. Не знаш разлику између огледног и угледног часа? Па шта ћу ти ја? И не треба да знаш. То је мој посао, а не твој. Важно је да ја знам.
  • За писане провере знања морамо да осмишљавамо тестове, баждаримо их, довијамо се да и твоје дете бар неки одговор погоди. Онда их умножавамо, па кад тестови прођу, код куће их прегледамо.
  • Морамо да држимо и часове одељењске заједнице и објашњавамо вашој деци зашто не смеју да заказују туче на великом одмору, због чега није пристојно каснити на час, зашто није у реду псовати теткици матер, зашто је недопустиво да се у школу долази пијан.
  • Држимо и родитељске састанке. Тада објашњавамо вама да вас је ваше дивно дете ипак слагало и да није закаснило на трећи час, него је уписано зато што се на часу понашало неваспитано. Не знамо како да вам кажемо да вам дете има јединице, јер нам је причало да ћете га пребити код куће као пса, баш као што му тучете старијег брата и њихову мајку.
  • А онда дођу оне екскурзије на којима нам толико завидиш због невиђених дневница. А дневница је (била некад, не знам сада) да ми даш 20 евра да седам дана и шест ноћи пазим да ти дете не добије тровање алкохолом, да не затрудни, да не разбије главу неком са друге екскурзије, да њему не разбију главу, да не демолира хотел, да не украде нешто у продавници, да се не поломи док на осмом спрату прелази у другу собу преко терасе. При том нисам повела само твоје дете на екскурзију. Има их још бар двадесет.

Нећу да ти причам о томе како сам убеђивала ученице да се не удају, како сам убеђивала ученике да не узврате батине очевима, како сам се довијала да помогнемо некоме ко нема, а да му не нарушимо достојанство, како смо сахрањивали прерано преминуле родитеље. То ми не спада у четрдесеточасовну радну недељу.

С друге стране, радо бих ти поменула да никада нисам отишла на море у септембру, када је најлепше и најјефтиније. Ни за славу нисам могла да узмем две недеље одмора, да све лепо средим и припремим, па да се после славе и одморим. 

Ове године сам решење за одмор добила 10. јула, а на посао сам се вратила 17. августа. Око Нове године ћемо имати једно три дана више од осталих - не рачунам викенде, два дана за Нову годину и Божић.

Зимски распуст ће бити у фебруару - за ђаке, и то 10 радних дана, јер викенде не рачунају ни теби у одмор, као ни два дана за државни празник Сретење. Ја ћу писати и делити књижице, радити нове ИОП-е за друго полугодиште, ревидирати планове и уносити измене, ићи на стручно усавршавање. Не верујеш? Право да ти кажем, баш ме брига.

И да ти још кажем и да нисам била задовољна кад си ми поправљао ауто и узео онолике паре за неки јефтин део, ни кад си била нељубазна на шалтеру када сам дошла на ред, ни кад си ми рекао да машина за веш не може да ми се поправи, па си је после препродао другоме, ни када си ми давала инјекцију и промашила вену, ни кад си ми кречио кућу па остале флеке, ни кад си ме слагао да ће такси доћи за пет минута, а дошао си за 15, ни... Али о томе не звиждим на сва уста и не правим се да се разумем баш у све послове. А ти не умеш да заћутиш. Пљујеш нас где стигнеш, називаш нас нерадницама и незналицама, а твоје дете, или нечије дете слуша. Можда бих могла и ја твом детету следећи пут да кажем да, с обзиром на то чије је, и није лоше испало.


*****


Мислиш да сам претерала с овим текстом, да сам груба и неваспитана? И с којим правом ја теби ишта спочитавам? И на шта личи да ти се овако обраћам? И ко сам ја да судим о теби као родитељу?

Све сте у праву, поштовани родитељи.
Ако не желите да ми овако говоримо, немојте ни ви о нама говорити, када се у наш посао не разумете. Има много ствари у образовању које не ваљају, и верујте да смо ми тога свеснији него ви. То су ствари које не зависе од нас, веровали ви то или не. Питате се зашто против тога не штрајкујемо, уместо против ниских плата? Питам онда ја вас зашто се ви не удружите и изађете на протесте родитеља, тражећи боље школство за своју децу.

Не поричем ни да међу нама има и лоших, али не више него међу вама, у вашој професији. Када наиђете на таквог, проверите све чињенице, уместо да слепо поверујете свом детету и његовом најбољем другу или другарици. Ако се утврди да је тај конкретан наставник лош, њега грдите на сва звона, али немојте више о томе да смо сви нерадници, да радимо два-три сата и имамо четири месеца одмора.  

Не могу више да вас слушам.




34 коментара:

  1. A šta je ovo ako nije pravdanje? Neće oni opet ništa razumeti, zakačit će se za ono o 40 časovnoj radnoj nedelji, pa će reći kako oni rade i po sto sati, i tako unedogleeeed......Ja im kažem da se zamenimo odmah, od sutra idem na traku, a ti u razred. I pošto je naše zanimanje najlakše, kažem im adresu naših fakulteta, pa nek izvole. Odgovor? Jao, pa ne mogu ja s toliko dece! Kažem da umuknu i rade svoj posao. Neki od tih su i prijatelji.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ово није правдање. Ово је објашњење.
      Док им неко не објасни, имају право да мисле погрешно.

      Избриши
  2. Fantastican tekst.Apsolutno se slazem sa svakim napisanim delom.

    ОдговориИзбриши
  3. Svaka cast. Nisam iz Vase struke, ali apsolutno se slazem sa svakom tackom. Jos jednom, svaka cast... Skidam kapu!

    ОдговориИзбриши
  4. Dosta je da nam pristojna osoba cuva decu i k' tom ih necemu nauci! Stvori od odeljenja zajednicu, nasmejanih, dobrih, vrednih,pismenih, kreativnih, samosvesnih, buducih ljudi. To se ne da platiti parama!

    ОдговориИзбриши
  5. Sjajno napisano, i nažalost, istina od prve do poslednje reči. Nisam prosvetni radnik, ali sam dete prosvetnih radnika "stare škole", i znam šta to znači, u svakom pogledu. Majka sam četvoro dece, kojoj nikad ništa nisam zabranila, osim da komentarišu rad učitelja, nastavnika i profesora. Imala sam muke da im objasnim da učitelju, nastavniku i profesoru NIJE zadatak da ih voli, pazi i mazi (toga kod kuće imaju i previše), već da ih nečemu nauči. Pošto sa ovakvim načinom razmišljanja predstavljam manjinu, koliko god je bilo moguće, izbegavala sam da idem na roditeljske sastanke (išao je muž). Gadno je slušati neosnovane optužbe roditelja da "taj-i-taj-učitelj-nastavnik-profesor" mrzi njihovo Polubožanstvo. Naravno da ima i prosvetnih radnika kojima nije mesto u učionici, ali, u svakoj, baš svakoj profesiji možete naći na ljude koji su, jednostavno, promašili zanimanje. Retko kome je plata koju pošteno zarađuje u današnje vreme dovoljna za normalan život, ali sam sigurna da ni jednog poštenog prosvetara ne boli pitanje plate, već pitanje nepoštovanja profesije. To je mesto gde u pučanstvu dolazi do zamene teza.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Богме, боли нас и питање плате.
      Озбиљне смо факултете завршавали (јесте ли приметили да на приватним факултетима нема наставничких смерова?), одговоран посао радимо, радимо и послове који нису наши трудећи се да будемо и дефектолози и психолози и социјални радници. Амортизујемо све девијантне појаве друштва у транзицији, јер се све те муке преливају на породицу, а испољавају кроз понашање деце. И при свему томе не можемо да платимо рачуне - не да мењамо кола на две-три године, и идемо у монденска летовалишта и скијалишта. Не можемо рачуне да платимо, не можемо да платимо магнетну резонанцу, а богами ни да имамо месо сваког дана у тањиру. Нема нигде наших колега који се суочавају с таквим проблемима. Не могу да живе богато, али могу пристојно. Ми не можемо.

      Избриши
  6. Ovaj tekst , nazalost , nece procitati oni kojima je namenjen , vec profesori kojima ce posluziti kao katarza .

    ОдговориИзбриши
  7. Анониман6/10/15 23:29

    Pošaljite Vi ovo pismo u Politiku, kao odgovor Sandri Guzijan, ( jadna joj majka i učiteljica) da vidimo da li će ga objaviti!
    Sjajno ste uradili ovaj tekst, samo bi bilo dobro da se dalje čuje i vidi!

    ОдговориИзбриши
  8. Анониман7/10/15 06:44

    Bravo! Napokon sve ili bar puno toga na jednom mestu.

    ОдговориИзбриши
  9. http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Tviteraska-nagazna-mina.sr.html

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Прилично бедно "вађење" ;)
      Боље да је ћутала.

      Избриши
  10. Анониман7/10/15 13:57

    E pa ovako ....ovo je moje misljenje... ni jedan posao nije lak! Uciteljski posao nije lak, a da li bi se neka uciteljica menjala sa mnom ? Za zamenimo zanimanja? Da u isto vreme bude cistacica, prodavacica, ljubazna (pod obavezno) nasmejana i kad joj je sve crno, fizicki radnik za utovar i istovar robe -sve to da bude jedna zena na poslu??? Da tegli , vuci ,nosi, prenosi,pocisti itd? Da li ni se neka menjala sa mnom da radi sve to ,plus prekovremeno kad zatreba , i nema odbijanja mozes ne mozes nego moras...Ne bi jel da? E pa ne kukajte Vi ste izabrali vasu profesiju kao i ja svoju svako se za svoje skolovao!! Da ne pricam o platama kod privatnika ! I mi imamo decu kod kuce treba da ih izdrzavamo , a od koje plate ? Dodjete doterane na posao u stiklama vidim koliko vam tesko, kad budete radili posao koji ja radim izadjete sa posla otecenih nogu trci tamo,trci vamo ne mozete stikle cak i da hocete, jer od naduvenih nogu ni patike ne mozete a kamoli stikle navuci na noge....

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. За разлику од вас, ја сам написала да поштујем свачији рад и да сматрам да свако ко поштено ради свој посао, било који посао, доприноси заједници у којој ради. Ви, с друге стране, просветним радницима замерате врло занимљиве ствари: да су дотерани (?!), да носе штикле и томе слично.
      Затим, ја на свој посао не кукам. Јесам га одабрала, волим то што радим, добро радим то што радим и очекујем нормалну плату у складу са образовањем и одговорношћу који наставнички посао носи.
      Не бих се мењала са вама, јер нисам завршила факултет да бих била чистачица, продавачица и физички радник на утовару и истовару робе.
      И на крају, баш као и ви, морам бити насмејана и љубазна и веома концентрисана и када имам мигрену, и када имам висок притисак и кад ме нешто боли. Ноге су ми често отечене, јер и ја на послу најчешће стојим.

      Разумем да сте незадовољни својим статусом, али нема ниједног просветног радника који је због тога крив. Криви су неки други, који дозвољавају приватницима да третирају запослене као робове.

      Избриши
  11. Врло темељно обрађена тематика "свезнајуће" нације,
    нарочито када је у питању процена туђег знања,
    образовања, занимања, професије...
    Још кад би прочитала циљана група људи, било би и едукативно.
    Ипак не треба одустајати од повремених курсева за широке народне масе.
    Свака част!

    ОдговориИзбриши
  12. Lepo je kada prosvetni radnik okarakterise roditelje svoje dece kako to pise u naslovu teksta,cudim se sama sebi kako sam svoj fakultet zavrsila kao clan DUMMIES grupe. No dobro,geologija ipak nije tako ozbiljan fakultet kao sto je to uciteljski,nama je lako,mi baratamo sa stenama i sa fosilima koji su odavno mrtvi. Bilo je lako nauciti kako se zove petna kost predaka konja npr. Takodje je sada u redu raditi Biznis plan i QPR, i razne monitoringe na tri jezika, to je bas pisalo u paleozoologiji na stranama od 1237-1340 :-) Naravno, uvek mogu u strajk, ali se moji poslodavci nece potresti sto se blizi kraj skolske godine a deca neocenjena,nemam ja to oruzje u rukama. Naravno, znamo da u svakom zitu ima kukolja, sto se prosvetara tice, ali sam takodje uverena da u kukolju ima i malo zita sto se nas neobrazovanih i nekulturnih roditelja tice, jer ako nije tako, onda sam duboko zabrinuta za nasa pokoljenja,koja smo mi 7 godina kvarili i vi sad ne mozete da ih vratite na pravi put. Nasa deca, na zalost sada vise vremena provode sa vama nego sa nama,jer mi roditelji,u borbi za egzistenciju cesto jedva uvece stizemo i da poljubimo svoju decicu pred spavanje, pa mozda ne bi bilo lose da svako od nas radi svoj posao najbolje sto zna, pokusa da se ne mesa onom drugom, i koliko moze uziva u tome. Jer svi smo mi birali svoja zanimanja sa manama i dobrim stranama, bar se nadam da je tako. I uvek imamo izbor, biro je pun ljudi koji bi rado radili, samo nemaju srece ili kako god se to zvalo u Srbiji. I jos nesto za kraj-nadam se da ce nasa deca uspetii da ubodu tu dvojku, da ce dorasti vasem gradivu, samo bih Vas pitala, secate li se vasih ucitelja i nastavnika? Ja se secam i to rado i hvala im na onome sto sam danas, jer dele zasluge sa mojim roditeljima. Jer su voleli svoj posao i sa ljubavlju nam preneli i znanje i vaspitanje, a ja sam deo generacije kada su za platu ujutru mogli kupith 10 jaja a u podne 1. Gospodo,zivot je prevashodno stvar izbora :-) Srdacno Dummie Parent of two dummie boys

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Очигледно нисте упознати са синтагмом која је планетарно прихваћена, а која подразумева да када је нешто FOR DUMMIES, то значи да је објашњено на најједноставнији начин, тако да га може разумети и почетник и онај ко није стручан у тој области.
      Ни наш послодавац се није потресао што се ближио крај школске године, а сви су ђаци увек бивали оцењени, тако да је безвезе да ширите такве дезинформације.

      И на крају, нисте морали да се препознате у мом обраћању. Прилично је јасно да се односи на оне који упорно шире лажи о нашој професији и критикују нас не познајући наш процес рада.
      Осим ако не спадате баш у те родитеље? Онда је у реду ако сте се препознали.
      Ја у животу нисам критиковала нити омаловажавала рад геолога.
      Вашу последњу реченицу не могу да коментаришем, јер не заслужује коментар.

      Избриши
  13. Zaboravili ste dezurstva na prijemnom kada na 40 stepeni tri dana gledamo kako da im deca ne padnu u nesvest ili si kao ja dozivotni supervizor pa se to produzi do nekog doba na opstini kojoj ne pripadas stambeno a to bude bogu iza ledja, pa trcis na sednicu.......

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Нисам заборавила, него не спадају у класичну радну недељу.

      Избриши
  14. Istina od reci do reci! Samo je zaboravljen onaj deo sa objavljivanjem rasporeda kontrolnih i pismenih zadataka mesecima unapred. Racunanje kada biti ili ne biti, da se djacima pamet ne pomuti ako slucajno imaju nenajavljeni kontrolni. Zaboravili ste samovrednovanje i inspekcijske nadzore raznih vrsta. Interesantna su i ta nasa dezurstva. Poredjenja radi, to je kao da jedan sef racunovodstva neke banke jedanput nedeljno kruzi oko svoje ekspoziture, da mu neko ne pokrade pare i razgovara sa klijentima o stanju njihovih stednih uloga, brise im nos, slusa njihove zalbe i vodi racuna da ih neko ne povredi. Nagradjena su i nasa deca koja nemaju pravo na paketice za Novu godinu dok mi u isto vreme sakupljamo donacije za neciju decu ciji ce roditelji vec sutra da komentarisu kako nista ne radimo. Zaboravili ste da spomenete da decu moramo i kulturno da uzdizemo, da ih vodimo tamo gde ih roditelji ne vode... Muzeji, pozorista i druga mesta, naravno. Prvo se borimo sa terminima, ulaznicama, novcem, organizacijom posete, putovanjem, povracanjem, a kada dodjemo sa urlanjem, grickanjem semenki, odlascima u toalet, zdranjem i pijenjem tj. onim finim manirima kojima su ih naucili roditelji dok su gledali Sulejmana kod kuce. Naravno o poseti treba da napisemo izvestaj na pet razlicitih mesta i da nigde ne navedemo njihovo huliganstvo i primitivizam kojima smo bili izlozenil. Ponizenjima nigde kraja. Clan 48. dozvoljava roditeljima da jedanput mesecno prisustvuju casovima po izboru. Da li treba i za njih da nabavljamo stolice i stolove nisu precizirali. Takodje da li i mi mozemo da prisustvujemo vasem ginekoloskom pregledu, operaciji na otvorenom srcu ili npr. sastanku bankarskog tima? Mislim, i mi zelimo da znamo da li je neki lekar strucan, kakav mu je pristup pacijentu, pa ako zadovoljava mozda cemo se bas kod njega leciti. Uostalom posto svi znaju sta je najbolje za njihovu decu, a mi ne znamo nista i ne radimo nista, a onaj nas je savetovao da nadjemo neke druge izvore prihoda, najbolje bi bilo da se nasa profesija ukine. Lepo! Nastavnik se kupi na flesu ili disku uz udzbenik, pa deca neka uce kada, kako i ako zele. Roditelji neka ih ocene i ocenu neka unesu u svedocanstvo. Po pecat i potpis neka odu u Ministarstvo. Drzava ce da brzo i efikasno da izadje iz krize i visemilionskih dugova. Skole moze da iznajmi raznim uspesnim novopecenim biznismenima, strankama i slicnim strukturama. Sta mi imamo od toga? Pa imacemo barem sacuvano zdravlje. Hvala

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Мени је у реду то са планирањем распореда контролних и писмених задатака. Оперативни план правим држећи школски календар пред собом, тако да знам када ћу шта од писаних провера радит са ђацима. Иначе, велики сам противник ненајављених писаних провера. Чему служе осим да ухватимо ђаке неспремне и поделимо им лоше оцене? Зар није боље да знају када ће бити провера па да седну и науче? Мени је циљ да науче, а не да дајем лоше оцене.

      За све остало сте у праву. Нарочито ми се допало оно са присуствовањем прегледу :)

      Избриши
    2. Drago mi je da ste procitali moj komentar i da vam se u njemu nesto i svidelo. Nisam se tome nadala iako moj pogled na desavanja uveseljava kolege u zbornici. Sto se tice kontrolnih zadataka, da je srece stvari ne bi stajale kako sada stoje. Kontrolni se ne bi ocenjivali vec bi samo pokazivali roditelju da li mu dete redovno uci i koliki je stepen savladanosti gradiva. Predstavljali bi samo pripremu za polaganje zavrsnih ispita na kraju svake skolske godine iz svih predmeta. Zato smatram da to najavljivanje kontrolnih mesecima unapred otvara vrata za kampanjski rad ucenika kome su zbog preobimnog gradiva i brojnih nepodrebnih predmeta skloni. Naravno da sam svojim ucenicima najavljivala kontrolne dve nedelje unapred, ali vise to ne cinim, isto kao sto ni ocene koje su dobili na nenajavljenim kontrolnim ne unosim u dnevnik. To je vezba za ono sto ih ceka. Na kraju krajeva moraju da shvate da ne uce za ocenu vec za sebe. Srdacan pozdrav

      Избриши
    3. Ако би ученици на крају сваке школске године полагали завршне испите из свих предмета, у чему би се разликовали од студената? Тек то би произвело кампањско учење. У сваком случају, тренутно нема тих испита, а има писаних провера и треба их најављивати. Оцењивање јесте део нашег посла и не видим зашто бисмо бежали од оцена. А за то континуирано учење и праћење напретка идеални су вам блиц тестови, које не морате најавити и где оцене не уписујете у дневник, већ их водите кроз формативно оцењивање.
      Узгред, не знам где радите, али по новом Правилнику за средње школе морате да најавите сваку писану проверу осим блиц теста.

      Избриши
  15. Одговори
    1. Мајо, сестро слатка, нема на чему. И други пут ;)

      Избриши
  16. Анониман23/5/16 00:25

    Da je vama toliko lose ne biste vi imali vremena da napisete ovoliki tekst.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Хтедох да вас замолим да ми објасните ову занимљиву теорију, па се сетих да је то немогуће.
      Хвала што сте свратили, а надам се да се сада и осећате боље.

      Избриши
    2. Анониман24/5/16 13:35

      Sala, sala...

      Избриши
    3. U šali, al' privali. Šali se ti sa nečim drugim, a ne sa ovako ozbiljnim stvarima.

      Избриши