03.12.2015.

Свети Сава - драмски текст

СВЕТИ САВА                                                                                                                          Љубинка Недић

Овај драмски текст је намењен обележавању Светог Саве. Обилује подацима, али је згодно то што глумци у оквиру сценографије пред собом имају папире са подацима о Светом Сави, што треба искористити тако да глумци не морају све да знају напамет.

Лица:
Наратор, ђак или конферансије приредбе
Нађа
Ђорђе
Смиљка              ђаци
Тодор
Јанко
Теодора


Сценографија: на сцени се налази дечја соба – табуреи, лејзибегови, или двосед, лежај, струњача са јастуцима за седење, радни сто и ... столица, нека комода или полица. По жељи се може додати и неки реквизит попут лопте, тениског рекета, гитаре и сл. Може и постер на зиду, географска карта Србије, неки глобус... У зависности од сценографије, ђаци ће седети око радног стола, или на табуреима, јастуцима...

Н а р а т о р: Учитељица (или наставница) је поделила одељење у неколико група и задала им за домаћи задатак да пронађу што више занимљивости о Светом Сави. Чланови групе у којој је Нађа су се договорили да се једног поподнева окупе у њеној кући и упореде све што су нашли, поразговарају о томе и напишу групни рад за школу. Нађа их управо очекује.

Нађа мало поспрема собу, када се зачује звоно на вратима. Отвара врата и у собу улазе њени другари.

Н а ђ а: Ћао, другари! Упадајте!

Сви јој се јављају, понеко је пољуби у образ. У рукама носе папире или фасцикле с папирима и пернице.

Н а ђ а: Седите где год вам одговара. (Сви се смештају, тако да су бар делимично окренути ка публици) Да кренемо одмах јер изгледа да нас много посла чека.

Ђ о р ђ е (отвара фасциклу и вади папире): Е, да знаш да нас чека. Шта сам све нашао на интернету! Само на једном сајту сам нашао дванаест страна!

С м и љ к а: Мени се чини да је Свети Сава живео неколико живота! Уопште ми није јасно како је све стигао да уради за један људски живот.

Т о д о р: Па, нормално када му је отац дао да са 15 година управља... само да нађем (кратко тражи по својим папирима) ... Хумском облашћу.

Т е о д о р а: Где ти је то?

Т о д о р: Чек да нађем. (Опет кратко тражи по папирима) Е, то је било у делу данашње Далмације и Херцеговине, значи Хрватска и Босна и Херцеговина.

Ј а н к о: Стани мало! Имао је 15 година кад му је отац дао да управља том облашћу?! Мој брат има 15 година и не уме јаја да испржи! (сви се насмеју)

Н а ђ а: Изгледа да су се тадашња времена много разликовала од данашњих. И ја сам свашта сазнала читајући ових дана о Светом Сави. Али, морамо да кренемо од почетка. Ко зна нешто о његовом рођењу и родитељима?

Ђ о р ђ е: Ево ја то имам! Свети Сава се родио као Растко Немањић, али изгледа да се не зна тачно када. Претпоставља се да се родио око 1175. године. То је пре скоро 850 година! Родио се у Расу, а умро у Трнову. (кратка пауза) Где ли је сад па то? (чешка се по глави)

С м и љ к а: Тата ми је рекао да је Рас био негде код данашњег Новог Пазара, близу манастира Сопоћани. А Трново, у коме је Свети Сава умро 1236. године, налази се и дан-данас у сред Бугарске. А што се родитеља тиче...

Ј а н к о (упада јој у реч): Е, то ја имам: отац му је био Стефан Немања, велики жупан, а мајка му се звала Ана. Његова браћа су била много старија од њега и били су краљеви – Вукан и Стефан Првовенчани. Деда му се звао Завида.

Ђ о р ђ е: Како?

Т е о д о р а: З-а-в-и-д-а. Негде сам записала још нека необична имена на која сам наишла читајући ових дана (кратко тражи по папирима и извлачи један папирић са кога чита). Ево! Страцимир, Манојло, Евдокија, Војслава (без „и“), Сандаљ, Тољен, Јефимија, Предислав, Комнина. Јесу ми чудна, али су и лепа и баш старинска.

Н а ђ а: Много је занимљивости, али ако овако наставимо, никада нећемо завршити. Хајдемо даље. Значи, знамо када се и где родио и умро, ко су му били родитељи и браћа и да му је отац поверио Хумску област на управљање када је имао само 15 година. Шта је после било?

Ђ о р ђ е: Зна се да, не само да је био писмен, него је и много волео да чита. Занимала су га дела ранохришћанске, византијске и старословенске књижевности. Прочитаћу вам део из Житија Светог Саве, које је написао Теодосије.

Ј а н к о: Шта су житијa?

Т о д о р: То ти је књижевни жанр. Њима се описују животи светаца и старих владара. Зову га и животопис. То нису обичне биографије, него је баш требало да се заслужи да неко то напише.

Ђ о р ђ е: Јесте, али су писана неким старинским језиком. Слушајте сада (чита са папира, споријим приповедачким темпом): „Када је дошао до седамнаесте године узраста свога, родитељи његови стадоше размишљати да га по закону ожене. А богодани божаствени младић увек је у молитви тражио како и на који начин да побегне од света и од свега да се ослободи ради Бога. Једног дана дођоше к његовим родитељима неки иноци из Свете горе Атона, да приме потребну помоћ свом сиромаштву. А деси се да је један од њих био родом Рус. Божанствени младић сакривши овога насамо, испитиваше га о Светој гори, пошто га је најпре утврдио заветом да неће ником открити његову тајну. А овај му исприча све по поретку пустињачком. А младићу док слушаше о иночком животу и усрдности за Бога и њиховим добрим занимањима, извори суза изливаху се као река из очију његових.“ (Подиже поглед) И одмах да вам кажем, инок је црквенословенска реч за усамљеника, пустињака, монаха, калуђера.

Ј а н к о: Хтели су да га ожене кад је имао 17 година?

Ђ о р ђ е: Да. А он је уместо тога отишао на Свету Гору, то вам је у Грчкој на Халкидикију, с намером да се замонаши.

Ј а н к о: Одустао од тога да буде принц, да се ожени, можда наследи свог оца, и одлучио да уместо тога постане монах?

Т е о д о р а: Да. Толика је била његова љубав према Богу и жеља да му посвети свој живот.

(Тајац. Сви су замислили над овим неколико секунди.)

Н а ђ а (замишљено): Његовом оцу то вероватно није било баш по вољи.

Ђ о р ђ е: Па и није. Теодосије Хиландарски, који је написао то житије, каже да су Расткови родитељи послали потеру за њим, претпостављајући да је отишао на Свету Гору. Међутим, ипак је успео да се замонаши, и поручио (чита): „Ово што се догодило са мном, Богу се тако о мени свидело, који ме је од оца мојега довде провео а да ме ви нисте ухватили, па ме он и сада од ваших руку избави. Јер ви сте хтели да ме са добра и жељена пута спречите и да се са мном похвалите, угодивши своме господару. Али Бог мој, на кога се уздах и изиђох, био ми је помоћник, као што видите, а он ће и убудуће водити мој живот по својој вољи. А вас, љубазне моје, молим да не тужите због овога, нити да сте скрушени, него боље са мном похвалите Бога, који ме је удостојио овога образа, за којим сам одувек жудео. Узевши моју познату ризу и власи главе моје, вратите се у миру кући и ове знаке предајте родитељима и браћи мојој да вам поверују да сте ме жива нашли, и то Божјом благодаћу као инока: Сава је име моје.“

Ј а н к о: И тако је Растко постао Сава?

Н а ђ а: Да. Његово световно име је било Растко, а када се замонашио у грчком манастиру Светог Пантелејмона 1191.године, на Светој Гори, постао је Сава. Убрзо је прешао у манастир Ватопед и ту је остао седам година.

Т е о д о р а: А да ли знате да му се после неколико година придружио и његов отац, Стефан Немања, који је престо препустио средњем сину, Стефану Немањићу?  Савин отац се такође замонашио, и то у Студеници, која је била његова задужбина. Добио је монашко име Симеон. Затим се придружио Сави и неколико година су заједно боравили на Светој Гори, а онда су одлучили да тамо оснују српски манастир, и по добијању дозволе почели да обнављају Хиландар.

Т о д о р: Значи, Сава и Симеон су у ствари били Растко и његов отац Стефан Немања? И они су основали српски манастир на Светој Гори – Хиландар?

Ђ о р ђ е: Баш тако! Мој ујак сваке године одлази на Хиландар, али ујна не може, јер је женама забрањено да посећују Свету Гору. Иначе, Симеон је и умро у Хиландару, а Сава је наставио да ради на организацији манастира.

С м и љ к а: Ја сам прочитала да је Сава био изузетно поштован на Светој Гори због своје посвећености Богу, али и због великог образовања. Све се више осамљивао и водио је испоснички живот испуњен молитвом. Од калуђера је временом постао ђакон, а затим и свештеник. Касније је постао архимандрит, што је тада био највиши калуђерски чин и додељивао се само старешинама једног или више манастира. Успео је да 1219. године добије од Васељенске патријаршије дозволу за стварање потпуно самосталне српске цркве. Зато се српско православље често назива „светосавље“. Сава је био први архиепископ Српске православне цркве.

Ј а н к о: Смиљка, а шта је (сриче) ауто-ке-фал-на црква?

С м и љ к а: Па то ти значи самостална. Одвојила се од Охридске архиепископије, под којом су Грци били владике у све три српске епископије.

Ј а н к о: Јао, што је то мени компликовано!

Ђ о р ђ е: Па не мораш све да разумеш, а ни баш све да запамтиш. Важно је да знамо да Српска православна црква можда не би ни постојала да је Свети Сава није створио у XII веку. А то није било лако. Требало је проучити и црквено право, и направити целу организацију и донети црквене законе. После прве три, основао је још осам нових епископија, а Жича је постала седиште наше цркве. 

Ј а н к о: Е, то ми је већ јасније. Него, ја сам се више бавио оним што се дешавало у Србији, након што се Стефан Немања, Савин отац, замонашио. Он је престо оставио средњем сину, Стефану Немањићу, иако је обичај налагао да то буде најстарији син, Вукан. Због тога су се Стефан и Вукан једно време свађали, па чак и ратовали. У једном тренутку је Вукан уз помоћ Угара преузео престо, али га је касније Стефан повратио. И да знате, Сава је много патио због тога.

Т е о д о р а: У међувремену је Симеон, Савин отац, умро у Хиландару, тако да је Сава кренуо на дуго путовање у Србију, носећи мошти свога оца и надајући се да ће помоћи да му се браћа помире.

Ј а н к о: Шта су мошти?

Т е о д о р а: Мошти су или посмртни остаци, или нешто што је припадало неком светитељу. Верници много поштују мошти светитеља, па и данас путују у манастире и храмове који чувају неке мошти, да им се поклоне. Иначе, сам Сава о свом доласку у Србију са моштима свог оца, пише (свечаним приповедачким тоном): „И дођох са часним моштима у Хвосно. Када је сазнао владалац син његов Стефан Немањић, и брат му кнез Вукан, скупише светитеља и јереје и игумане са многим монасима и са бољарима свим, са радошћу радујући се и весељем веселећи се. Дошавши са великом чашћу узеше мошти господина Симеона, песмама духовним благодарећи Бога. Јер као што прекрасни Јосиф узе из Египта тело оца свога Јакова и пренесе га у земљу обећану, тако и ови богољубиви и благообразни, синови његови са свом државом примише га, радошћу радујући се и весељем веселећи се, сами носећи пречасно тело оца свога, и са великом почашћу положише га у овој светој цркви, у одређени му гроб, који блажени раније сам себи беше начинио. А ово се догоди месеца фебруара у 19. дан.“

С м и љ к а: Мени је занимљиво то што су сва три брата заједно и сложно мошти свог оца сахранили у Студеници, где се и данас налазе, а Сава је затим постављен за игумана овог манастира. Ту је написао Житије светог Симеона, о животу свога оца. То житије се сматра једним од важнијих дела средњовековне књижевности.

Ђ о р ђ е: Да ли је Сава још нешто написао?

Н а ђ а: О, да! Сматра се да је он зачетник самосталне српске књижевности. До тада су Срби само преписивали туђе књиге и записе. Житије Светог Симеона је прво оригинално дело српске књижевности. Осим житија написао је и три манастирска типика - то су вам правилници о начину и редоследу вршења црквених служби. Затим је написао Службу Светом Симеону, Посланицу игуману Спиридону, Устав за држање ‘Псалтира’ и Номоканон или Законоправило. Ово последње представља скуп црквених и световних закона и прописа, па га сматрају и неком врстом првог устава.

Ј а н к о: Значи, Свети Сава је био и књижевник и, у неку руку, правник. И законе је писао.

Т о д о р: Па, да. Тада није било много писмених и образованих људи, а он је био изузетно начитан и све то знање које је годинама сакупљао сада је могао да искористи за озбиљне ствари.

Т е о д о ра: Био је он и дипломата! Ево, записала сам да је у договору са братом Стефаном ишао у две важне дипломатске мисије, у покушају да од наших непријатеља направи пријатеље. Затим, изузетно је важна његова мисија у Никеји. Никеја је била важан византијски град, а налази се у данашњој Турској. Тамо је Сава, својим личним угледом и дипломатским вештинама, успео да се избори за осамостаљење српске цркве, док је он проглашен првим архиепископом наше цркве.

С м и љ к а: Није само тиме задужио цркву. Био је и велики ктитор!

Ј а н к о: Јао, опет нова реч! Шта је ктитор?

С м и љ к а: То ти је оснивач и заштитник манастира, или велики дародавац. Ктитор је грчка реч, а наша би била задужбинар. Сава је најпре даровао манастир Ватопед у коме је провео седам година на Светој Гори. Затим је, заједно са оцем, подигао Хиландар. Помогао је још три светогорска манастира, као и манастире у Цариграду и Солуну. У Србији је најпре помогао да се заврши манастир Студеница, а онда је, заједно са својим братом Стефаном, подигао Жичу, која је била прво седиште наше цркве. Помагао је и изградњу манастира Милешева. Важно је знати да су многи од тадашњих манастира у Србији уједно били и болнице.

Ђ о р ђ е: Мени је нарочито било занимљиво да читам о његовом ктиторском раду у Палестини. Сава је два пута тамо боравио. Та путовања се називају ходочашћа, односно путовања из верских разлога, која су подразумевала обилазак Свете земље. Сава је обишао Јерусалим, Витлејем, Јордан.

Ј а н к о: А да ли људи и данас иду на ходочашћа?

Н а ђ а: Да. Када обиђу Христов гроб и свети град Јерусалим, имају право да испред свог имена ставе „хаџи“. То је велика част!

Ђ о р ђ е: Када је био први пут у Светој земљи, подигао је конаке за српске монахе близу Јерусалима. Онда је откупио земљу на брду Сион, и ту саградио прави манастир. Купио је и још неке конаке и цркве, а међу њима и (чита са папира) Сионску Горницу, у којој је одржана Тајна вечера! Када је други пут обишао Свету земљу, што је познато као Друго ходочашће Светог Саве, све своје задужбине је поклонио... само да нађем како се тачно зове... Ево га!  Великој православној Лаври Светог Саве Освећеног.

Ј а н к о: А шта је та...

С м и љ к а (упада му у реч): Јанко, ово је XXI век! Можеш слободно и сам нешто да потражиш на интернету. Неће те ујести!

(Сви се насмеју, па на крају и Јанко)

Т о д о р: Зар није Сава умро у повратку са тог другог ходочашћа?

Т е о д о р а: Да. Умро је у повратку, враћајући се кроз Бугарску. Тачније, преминуо је 14. јануара 1236. и био сахрањен у тадашњој бугарској престоници Трнову. После годину дана његове мошти су пренете у манастир Милешева. Убрзо затим, Сава је канонизован, односно проглашен за свеца. У средњовековној Србији његов гроб је постао место ходочашћа. У доба турске власти, Срби су га називали својим учитељем и просветитељем.

Т о д о р: А онда је Синан-паша његове мошти отео из Милешеве и однео их у Београд, крајем XVI века. Спалио их је на Врачару. Народно предање каже да је спашена рука Светог Саве и да се и дан-данас налази у манастиру Свете Тројице, код Пљеваља, на северу Црне Горе. На месту где су спаљене мошти, након ослобођења од Турака подигнута је црква у част Светог Саве, а на њеном месту се данас налази Храм Светог Саве, који је један од највећих православних храмова на свету. Тај се храм градио од... (кратко тражи по папирима)... 15. септембра 1935, са мањим и већим прекидима, и још увек није сасвим завршен.

(Кратка пауза. Сви глумци су замишљени. Тишину прекида Јанко бојажљивим питањем)

Ј а н к о: Ја морам да питам. Зашто ми данас обележавамо Дан Светог Саве баш 27. јануара?

С м и љ к а: Зато, Јанко, што је преминуо 14. јануара по јулијанском календару, а то ти је 27. јануар по овом нашем, грегоријанском календару.

(Јанко значајно клима главом и поново сви замишљено ћуте неколико тренутака. Прва проговара Нађа, озбиљним и свечаним гласом)

Н а ђ а: Значи овако: ако сам добро записала (чита с папира), Свети Сава је био српски принц, монах, оснивач Хиландара, игуман манастира Студеница, ктитор, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве?

Т е о д о р: Да, да. (значајно клима главом) И све то за шездесетак година живота. Иначе, као светац Свети Сава је поштован и међу римокатолицима и муслиманима, а у доба владавине руског цара Ивана Грозног, био је нарочито поштован у Русији. 

Т е о д о р: Дан Светог Саве, или Савиндан, је постао датум за обављање разних важних догађаја. Тако је на Савиндан 1826. основана Матица српска. Од тада се све више сматрао заштитником српских школа. Једино се у време Тита није прослављао као школска слава.

Ј а н к о (подиже обрве забринуто и зачуђено): И ми сада треба све то да опишемо и напишемо за школу?

С м и љ к а (одлучно): Него шта него да ћемо да напишемо. Гледај шта је све урадио за све нас, а нама да буде тешко да напишемо!

Ђо р ђ е (свечаним гласом): И да напишемо, и да научимо, и да запамтимо! И да знамо због чега је Свети Сава школска слава!

С в и (устају и свечаним гласом говоре): УСКЛИКНИМО С ЉУБАВЉУ СВЕТИТЕЉУ САВИ!

Затим поново седају за сто и почињу да пишу, озбиљно и посвећено.


К Р А Ј

1 коментар:

  1. Анониман6/12/15 19:21

    Predivno! Lepo mogu da zamislim decu u predstavi na ovaj tekst. Kakva steta sto se nedovoljno paznje posvecuje ovoj vaznoj istorijskoj licnosti i 27-om januaru, koji je tako bitan datum za sve nas.

    ОдговориИзбриши