28.07.2016.

Шта ако вам је у одељењу будући премијер?

Сећам се да ми је недељу дана пред порођај мајка рекла да прошетам до оближње школе и добро погледам сву децу која трчкарају около. Намера је била да ми смањи страх од порођаја, уз поруку да су сву ту децу родиле мајке, што ће рећи - природна ствар, да природнија не може бити. Упалило је, признајем, и хвала јој на савету.

А сада погледајте своје одборнике, посланике, министре, премијера и председника. Осим што су и њих родиле мајке, сви су имали учитеље, наставнике и професоре. Кад их мало боље погледамо, питамо се ко је ту заказао - мајке или учитељи. Факат је да неко јесте.

У нашим учионицама седе будући поштари, ватрогасци, полицајци, медицинске сестре, лекари, судије, председници судова, начелници полиције, продавци, фризери, бескућници, криминалци, наркомани, хуманитарни радници, мајке и очеви, усвојитељи и хранитељи, директори, научници и ратари. Заједничко им је то да су деца и ђаци. Неко од њих ће можда задужити свет неким својим проналаском, а неко ће постати убица. Шта год да постану, то се неће десити само од себе. Биће ту наслеђених особина, њиховог сопственог залагања, али и много утицаја породице и друштва, при чему је утицај школе све само не занемарљив.




Када бисмо свакога дана улазили у учионицу имајући на уму да пред нама седе и будући научници и будуће убице, не би нам било добро. Мислим, стално присутна свест о томе била би веома оптерећујућа.

А опет, када бисмо сваки пут када се обратимо ђаку баш то имали на уму, можда бисмо нешто и поправили, неког охрабрили, а некога спречили да постане то што ће постати. Колика је стварна улога учитеља у трасирању пута којим ће човек једног дана ићи? (Када кажем УЧИТЕЉ, мислим на све просветне раднике, од васпитача, до универзитетских професора)

Рекла бих да се модерно друштво труди да постане све мања.
Рекла бих и да му добро иде.

Читајући о образовним системима разних земаља, наишла сам на све што може да вам падне на памет - од курсиста, до обавезне магистратуре за рад у обичној школи; од учитеља коме се клањају, до оног кога ословљавају по имену и служи ђацима да се игра заједно са њима. А онда се сетим да је Платон био Сократов ученик, а Аристотелов учитељ, и схватим да добар учитељ ипак може много.



Шта ако вам је у одељењу будући премијер?






Пазите, некоме од нас у одељењу дефинитивно седи будући премијер ове земље!
Добро, како смо кренули постоји и могућност да ће нам за деценију-две-три странац бити премијер, али да се држимо постојеће праксе да је премијер наш, а постављају га странци.

Значи, од септембра широм отворите очи.

Замислите шта је све могло да буде другачије да су тамо неки учитељи, пре тридесет и кусур година, говорили:

"Не, не можеш да вичеш на своје другаре само зато што си председник одељењске заједнице."

"Можеш да помогнеш домару да чисти снег око школе, али не можеш да зовеш све ђаке да стоје напољу и аплаудирају, јер могу да назебу."

"Лепо је што желиш да одеш до друге школе и спријатељиш се са директором, али мораш да схватиш да он има својих проблема и да нема увек времена за ђаке из других школа."

"Не брини, благајник уме сам да сакупи новац за представу. Нема потребе да се мешаш у његов рад. Да, знам да си ти председник одељењске заједнице, али он је бољи математичар. Не, нема потребе да сада организујемо јавно такмичење у школском дворишту из таблице множења."

"Дивно је што напамет учиш латинске цитате, али мислим да би ипак требало мало да поразговарамо и о њиховом значењу."

"Лепо је што волиш свога брата, али и брат понекад погреши. Ако му заиста желиш помоћи, помози му да не греши, уместо што сакриваш његове грешке." 

"Разумем да би волео да имамо базен поред школе, али мораш и ти да разумеш да ту живе неки људи и да ми немамо права да их терамо да се селе због базена."

"Јесте било храбро отићи у другу школу у време када је заказана туча, али је требало да скинеш наочаре. Могао си и ти да будеш повређен."

"Не, не можеш ти да издајеш салу за физичко, јер она не припада само теби."

"Изабран си за председника одељењске заједнице. Добро, била је сезона грипа и половина ученика није била тог дана у школи, али чињеница је да је од присутних ђака за тебе гласала скоро половина. Постави правилно задатак и израчунај колико процената ученика овог одељења теби заиста даје подршку. Не, не. Ниси ме разумео. Колико процената од укупног броја ђака у одељењу? Укупног."

"Заиста мораш да схватиш да није неопходно да те сви воле и мисле да си најбољи. Зашто се сада љутиш?"

"Драга децо, морате довољно да спавате и да одморни долазите у школу. Када сте ненаспавани, нервозни сте и свађате се са свима."

"Како то мислиш да никада не идеш у тоалет? Физиолошке потребе су природна ствар. Сви идемо у тоалет. У супротном се можемо разболети. Како? Не, то није нешто чиме се можемо хвалити. За похвалу су доброта, племенитост, толеранција, али се ни тада не треба хвалисати. Како? Да, да. Могу други да нас похвале, али није у реду да им купујемо кикирики на одмору да би то радили."

"Заиста ценим твоју машту и мислим да је лепо што ти је Супермен идол. Али, да напишеш у формулару да си са Криптона?" 



Ко зна како би нам данас било да су учитељи мало више обратили пажњу.
Зато, од септмбра отворите очи и памет у главу!




17 коментара:

  1. Drugim rečima, zaista je važno da i sami svoju ulogu podignemo na "viši" nivo, da tako kažem, a ne da čekamo i jadamo se što nas "društvo" ne prihvata kako bismo hteli. Nametnimo se: budimo ne samo uzor, već i inspiracija i podrška. Vrednosti koje želimo da vidimo oko nas moramo svakodnevno ne samo da tražimo i razvijamo kod učenika, već i da pokazujemo. Dakle: nema "odrađivanja posla", nema "ćutanja i trpljenja", nema alavosti, bahatosti ili diskriminacije.

    Jeste, svi to znamo. Možda većina smatra da tako i treba. No, šta znamo da učinimo? Znamo da odemo linijom manjeg otpora: pošaljemo učenika pedagogu/psihologu, čak i kad smo sasvim sposobni da u razgovoru sa učenikom i celim razredom ne samo rešimo problem, već i pošaljemo jasnu poruku svima i vaspitno delujemo. Šta, poremetićemo svoj plan za tu nastavnu jedinicu? Deset ili petnaest minuta razgovora celog razreda umanjiće šansu da se isti problem ponovo desi, a svakako znamo da iz mnogih lekcija svašta mora nanovo da se ponavlja i kasnije, te zaista ne da ne gubimo vreme ili planirano ne postižemo - već racionalnije raspolažemo vremenom i dodatnu vaspitnu funkciju sprovodimo.

    Postoje li teme o kojima na našim časovima ne može da se priča? Ili nas više zanima na koji način možemo da pričamo? Bojim se da često pod tepih guramo teme koje nisu "adekvatne" našem predmetu, umesto da i te teme shvatimo kao vaspitne - gde ćemo se više brinuti o tome kako se govori (kulturno, kritički, argumentovano), nego šta se govori. Nije samo građansko ili filozofija za te teme - to nam je, opet, ne samo vaspitna funkcija, već i, što da ne, direktna korelacija - sa drugim predmetima i svakodnevnim životom.

    Da li smo voljni da baš sva pravila objasnimo učenicima? Da li nam je češći izbor da kažemo: "zato što tako mora!" ili ipak želimo da deca ne samo prihvate, već i dobro razumeju pozadinu nekog pravila (našeg načina rada, pravila škole, zakona koji definišu rad u nastavi, pre svega)?

    Kad smo kod pravila - držimo li se samo onoga za šta smo direktno odgovorni, ili želimo da škola bude zajednica? Očekujemo li jedino od dežurnog nastavnika da sve primeti, na sve reaguje i bude jedini odgovoran za funkcionisanje nastave dok dežura, ili i mi reagujemo kada primetimo neprimereno ponašanje? Ako vidimo praznu kesu čipsa na podu, kukamo li da tetkice ne rade kako valja, ili nam neće pasti kruna sa glave ako podignemo papir i bacimo u kantu? U učionici, kada primetimo isto, da li nam je ispod časti da od deset kesica čipsa mi u đubre bacimo jednu, a za ostalo zamolimo učenike? Postoje razni načini da se pokaže da je škola kuća svih nas koji smo u njoj, i da se učenicima - a bogami i nastavnicima! - na suptilnije načine prenose vaspitne lekcije.

    Zaista, među tom decom je i buduća premijerka, i buduća šalterska službenica, i buduća učiteljica. Deca provode dobar deo svog života sa nama, mi možemo mnogo toga da pokrenemo, promenimo i dostignemo, ali možemo i da prenebregnemo, dignemo ruke, okrenemo glavu, preskočimo. Dopustiću sebi i patetični momenat: da, mi zaista možemo da menjamo svet!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Хвала на сјајном коментару, Мишо.
      Све што си написао је тачно и разлог је више да се много пажљвије бирају људи при запошљавању. Колико год да умањују улогу просветног радника, она и даље мора и треба да буде веома важна и велика.
      Да је среће, па да постоје наставнички факултети, са тестом личности и интелигенције на упису, високим прагом бодова при пријему, али и платом која мотивише најбоље ђаке да упишу такве факултете - будућност би нам била бар мало светлија.

      Избриши
  2. Bilo je tu i pokušaja da prosveta odradi svoje, ali nekako su isplivali i ponavljači

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. И то је тачно, мада је овај био сјајан ђак и студент. Образовање није заказало, али васпитање јесте.

      Избриши
    2. Možda ću zvučati neprikladno, ali bih dodala da je negde i zdravstvo zakazalo. Mada, možda sam ja samo ljuta, ali mi tu nešto ne štima

      Избриши
    3. Нарочито једни специјалисти :)

      Избриши
  3. Uporno imam osjecaj da je insistiranje na vaspitnom znacaju predavaca u skoli za ucenike danas pomalo pretjerano i staromodno. Ipak je porodica najbitnija. Djeca su danas izlozena i mnogim drugim uticajima, sa TV-a, preko interneta... Takodjer, u skoli su djeci mnogo vazniji vrsnjaci. Ucitelj(ica) im je bitna kao osoba negdje do 11-12 godine, ali ne svima. Poslije tog skola, naravno, ima uticaja, ali vise generalno, na djelu, kroz sistem obrazovanja i kroz primjenu zakona o ocjenjivanju i ponasanju u skoli, nego sto su bitni pojedini nastavnici/ profesori i sta su na casu 'poucno' rekli. Bitno je samo ne ponizavati djecu, pokusati biti pravedan i truditi se da predajes svoj predmet najbolje sto znas. A da od nas licno i pojedinacno nesto posebno zavisi hoce li djeca postati premijeri ili narkomani... - nismo mi njima bas tako bitni! :-) A ni u mogucnosti da im se upletemo u privatni zivot kako bismo im pomogli/ odmogli.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Хвала на коментару, али се не слажем са већином онога што сте написали.
      Мој одговор је у овим текстовима, па ако вас не мрзи - читајте ;)

      http://ljubinkabobanedic.blogspot.rs/2015/01/zasto-danas-nastavnik-ne-sme-da-bude-lik.html

      http://ljubinkabobanedic.blogspot.rs/2016/01/blog-post.html

      http://ljubinkabobanedic.blogspot.rs/2015/10/blog-post.html

      http://ljubinkabobanedic.blogspot.rs/2014/09/pedagoske-situacije-iz-ucionice-ne-iz.html

      Избриши
    2. Činjenica da danas samo poneko insistira na vaspitnoj ulozi nastavnika - naročito u srednjoj školi - govori da je ta uloga već odavno skrajnuta. Takođe, činjenica je i da toliko toga danas utiče na pojedinca, pa bio on odrastao čovek ili dete. No, ako su deca danas izložena uticaju sa mnogih strana, a porodica nije u stanju u potpunosti da se izbori s tim, zar to nije razlog više da se pojača upravo vaspitna uloga škole, odnosno nastavnika? Štaviše, rekao bih da se vaspitanje kao takvo polako gubi - umesto vaspitanja (smislenog, usmerenog, zasnovanog na određenom setu vrednosti) imamo jedino uticaje koje servira potrošačko društvo. To je još jedan od razloga zašto smatram da vaspitna uloga škole i nastavnika mora da se poveća.

      Избриши
  4. Jedino resenje za ovu zemlju:
    1. Sadasnjimpoliticarimapokazati kako funkcionise airlock na ISS iz prve ruke
    2. Krenuti u potragu po Srbiji za ljudima kao sto ste Vi

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Од свега што сте ми написали разумела сам да помињете међународну свемирску станицу.
      Ово остало - немам појма шта сте хтели да кажете, па ако вас не мрзи, а ви објасните мало.
      Ако вас мрзи, нема везе.

      Избриши
  5. Izvinjavam se zbog problema sa razmakom izmedju reci, iskljucivi krivac je neispravna tastatura. Airlock je prostorija sa kontolisanim vazdusnim pritiskom i setom vrata sa obe strane kako bi se sprecio prelazak izmedju prostorija sa razlicitim pritiskom. U ovom kontekstu sam mislio na airlock iz naucno-fantasticnih filmova koji se pored osnovne namene koristi i za izbacivanje nezeljenog tereta ili poresonala na brodu. Pod tackom broj dva sam mislio da nam je potrebno vise ljudi kao Vi na pozicijama koje odlucuju o zivotima sedam miliona ljudi. Pojednostavljeno: Izbaciti _____________(uneti ime bilo kog ministra prosvete bivseg ili ovog aktuelnog) ubaciti Vas :-)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Е, хвала.
      Али ја немам кад, пошто учим децу у школи.
      Тако да нас ипак чека неки осми путник ;)

      Избриши
  6. Od osobe koja je obozavala svoj poziv napravise osobu kojoj se smucilo da ide u skolu. Ne zato sto je tesko vaspitavati decu, il' roditelje...Tesko je bilo uciti kolegu koji predaje TEHNICKO kako se izracunava procenat odlicnih djaka ( pritom sam ja zavrsila FILOLOSKI). TESKO JE BILO I OBJASNITI DIREKTORKI DA NE TREBA DA PROTEZIRA LJIGAVCE KOJI JE TAPSU PO RAMENU, A smeju joj se iza ledja...Tesko je bilo gledati kolege bez trunke SOLIDARNOSTI !!!PUNO LOSIH LJUDI !!!

    ОдговориИзбриши
  7. Анониман4/9/16 09:20

    Genijalno, svaka čast. Iskreno, ovde me je doveo nedavni primitivni čin nasilja sproveden nad Goranom, tako da, nisu uspeli da vas ućutkaju, naprotiv. Viva la revolucion!

    ОдговориИзбриши