12.08.2016.

Док скандинавски ђаци "разбијају" енглески језик, наши га једва натуцају. Зашто?

Скандинавци не само да течно говоре енглески језик, већ скоро да немају страни акценат док га говоре. Наши ђаци га уче од првог разреда основне школе, а често га и у вртићу имају као факултативне курсеве и школице језика. После 12 година учења, они који имају петицу говоре га солидно, али не тако добро као њихови скандинавски вршњаци. Они са четворком се већ мало слабије сналазе, а они са тројком ваљда неће остати гладни и жедни кад негде отпутују. О двојкама нећу, јер је бар половина њих за чисту јединицу.


СЛИЧНОСТИ ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ И СКАНДИНАВСКИХ ЗЕМАЉА


Основна сличност је у томе што се и њихови језици, баш као и наш, говоре на релативно малом простору, што значи да су матерњи језици тек за неколико милиона људи.

Друга важна сличност је доступност енглеског језика, која је данас пре свега условљена доступношћу интернета. И нашем ђаку су доступне серије и филмови без превода, или, што је још боље, уз могућност додавања титла на енглеском језику. Већина најпопуларнијих видео игара је на енглеском језику. Већина популарне музике, такође. И све је доступно и једнима и другима. Уз то постоји мноштво сајтова за учење енглеског језика, као и видео материјала на јутјубу.

Трећа је чињеница да се ни код нас не надсинхронизују филмови, серије и документарни програми на енглеском језику, већ се титлују, баш као и у скандинавским земљама.

Ако и постоји четврта сличност, ја је се не могу сетити.



РАЗЛИКЕ


Разлике су већ бројније.





  • Скандинавски језици су много сличнији енглеском, него српски језик. Припадају великој групи германских језика. Имају исту реченичну структуру субјекат - предикат - објекат. Шведски и енглески, на пример, имају 1588 заједничких речи. То је веома озбиљан фонд и огромна олакшица. Истина, имају и већи проблем са тзв. false friends, односно речима које исто изговарају, а различито значе. На пример,  glass је на енглеском стакло или чаша, а на шведском сладолед. Имамо их и ми, али у мањој мери (traffic је на енглеском саобраћај, и нема везе са трафиком). 
  • Изложеност језику је значајно другачија, иако је доступност скоро иста. Скандинавци су окренути поп-култури са енглеског говорног подручја, док наши ђаци последњих година предност дају нашој фолк "култури". Не улазим у квалитет ниједне од њих, већ само констатујем. Такође код нас постоји огромна експанзија серијског програма на турском, шпанском и португалском језику.
  • Цртани филмови су код нас надсинхронизовани, док код њих нису. Код нас јесу да би деца могла сама да их прате. Код њих нису, па деца неприметно усвајају језик у узрасту у коме се он не учи свесно. То је, иначе, оптимални узраст за изговор, јер деца тада имитирају, не мора нико да им објасни шта треба да раде са говорним апаратом да би произвели одређени глас страног језика. Због тога њихова деца у школу полазе са већ постојећим знањем енглеског у некој мери.
  • У скандинавским земљама енглески језик има толики примат у односу на друге стране језике, да се други скоро и не уче. Опет, не судим да ли је то добро, већ само констатујем.

А онда долазимо до кључних разлика.

  • Енглески језик има статус кључног предмета, раме уз раме с матерњим језиком и математиком.
  • МОТИВАЦИЈА је неупоредиво већа код њих. Захваљујући животном стандарду, али и неупоредиво већој флуктуацији радне снаге, они много више путују и много су спремнији да раде у већем броју земаља, у мултинационалним компанијама. То значи да одрастају уз свест о томе да ће многи од њих радни век провести говорећи енглески језик, бар колико и матерњи. Нисам случајно мотивацију написала великим болдираним словима. Мотив покреће човека, у ком год узрасту да је. Наши ђаци немају ту врсту мотивације, не можемо је вештачки створити, тако да је нормално да енглески језик уче као и биологију или географију - за оцену.


НАЈВАЖНИЈЕ РАЗЛИКЕ

Неко можда не би ово сматрао најважнијом разликом, али је ја сматрам, јер предајем енглески језик, знам у каквим се условима предаје, на који начин, уз помоћ којих средстава, по каквом прописаном градиву и на који начин распоређеном по разредима.

Постоји више метода у настави страних језика и неке се разликују од оних које су набројане на омотници обрасца за глобалне и оперативне планове. То је ваљда нормално, мада нам често представља проблем када то треба да објаснимо стручној служби или екстерним евалуаторима. Навешћу неке од најчешћих метода које користимо у настави енглеског језика: Grammar-translation method, Audio-lingual method, Direct method, Communicative method, Reading approach, или неки егзотичнији попут Silent method, Total physical response approach.

Најчешћи приступи у настави енглеског језика јесу структурално лингвистички, когнитивни, афективно интерперсонални и функционално комуникативни.

Удавих мало стручном терминологијом, која не занима сваког читаоца, али можда ће некоме нешто значити.

Да кренемо од претпоставке да добар наставник енглеског комбинује све од наведеног, или да будемо реални?

Да просте колеге, али мени се чини да се већина нас (ту и себе убрајам) држи старог провереног PPP - Presentation, Practice, Production (презентација, вежба, продукција или самостално коришћење онога што је у фокусу). При том се најчешће држимо дедукције, где ђацима представимо правило, а ређе индукције, где бисмо им представили проблем, па их водили док сами не дођу до правила. Потпуно је небитно да ли све ово радимо уз помоћ креде, табле, књиге и свеске, или интерактивне табле, ИКТ-а, ПП презентација, разних картица и чега све не. Суштински је важан приступ, а остало су помоћна средства.

*****

Друга много важна ствар јесте то да се код нас граматика усложњава кроз разреде и бива илустрована одређеним текстовима, који се опет баве препорученим темама и садржајима. Кад кажем препоручено, мислим на прописано.

То значи да ћу ја са ђацима стићи до речи COULD, након што обрадим модалне глаголе, и то глагол CAN и глаголско време PAST SIMPLE TENSE. 

Скандинавски наставник може COULD употребити на првом часу, јер је изузетно фреквентна реч и користи се милион пута у свакодневном говору. Он процењује да је ђаку много важније да што пре савлада реченице попут Could you tell me the way to...?, Could I have a glass of water, please?, Could you pass the salt, please?, Could I borrow your pencil? него да зна да је COULD у ствари PAST SIMPLE TENSE модалног глагола CAN.

Е, у том грму лежи зец!

Оно на шта су они одавно прешли, јесте ФУНКЦИОНАЛНИ ПРИСТУП учењу енглеског језика. У фокусу су језичке функције, а не граматичка правила, и још мање учење тематских речника напамет.

Шта то они уче од самог почетка?

Уче како да поздраве саговорника, да се представе, да представе трећу особу; како се изражава слагање, како неслагање; како се изражава радост, сумња, захтев, прихватање или одбијање захтева/позива; како се неко прекида, како се мења тема разговора, како се извињава, како прихвата нечије извињење; како се нешто тражи или нуди, а како одбија; како се исказују наде, жеље, планови, проблеми; како се дају обећања, како изговори, а како комплименти; како се изражава захвалност, и тако даље, и тако редом.

Рећи ћете да се и код нас то ради. Рећи ћу вам да се то код нас ради успут, а да је код њих то у центру учења. 

При том се код њих све то повезује у целине, учи кроз фразе и ниједна реч не виси у ваздуху сама за себе. И тако је од почетка. Нема оног - данас учимо боје - па научиш десет боја које дете понавља као папагај у млађим разредима основне школе. 

Инсистира се на правилном изговору, док се правилна граматика успут усваја. 

Читајући о начину на који се у скандинавским земљама учи енглески језик, на неком блогу сам наишла на коментар једне Данкиње, који открива већину тајни:


"The school I went to was heavily favoring pronunciation over grammar. For our tests, we would often do simple exercises such as: listening to an English person speaking, and filling in the blanks, assuring that we understood and heard the words being said. As we got older, we had the same exercises. We had to listen to someone speak, but instead of filling in blanks, we were to tick of a paragraph which was related to what we just heard. There is a minor focus on grammar in 0-9th grade, and pretty much no texts to read. Our English exam consists of an oral exam, and - if you draw it - you get a written exam too (which should, honestly, be obligatory). So the answer is no, not everything is treated equally. The grammar is an outcast, and so is writing. Our mock exam is only on 400 words (we have a written English mock, but no final exam. Nice job, Denmark), and if you go above it, it shows a lack of understanding, and you will be marked down.

   However, the older you get, the more you use the internet. My friends and I would often play video games, which required us to speak and communicate in English. Many of my current friends enjoy reading in English because you can find free books in English on different iOS apps (paperback books are expensive).
   In my school, we didn't test much in English because my class exceeded very well. Our teacher was quite sloppy, (an amazing person though) but we did test as much as other schools have to. Which was not that much.
   When I made it to high school, our English lessons became much more intense. Our first lesson was literally on grammar. Hell, before I started in high school, I didn't know the English terms for subject compliment, conjunctions, articles, indirect object etc. I didn't know what an adverbial was because it isn't used the same way as it is in Danish. I really opened my eyes then, and realized how much I hadn't been taught about grammar. My primary school (I use primary as another word for 'first' because it is the first program you go through) English teacher even told me that my oral exam wouldn't be about my grammar, but my pronunciation.
   Anyways! In high school, we have been through a general linguistics course and are going in depth with the English speaking countries, looking at cultural difference etc. We are also working on poetry (ugh) analyzing, we are reading books and writing a lot of essays. It is worth noting that I do attend the IB, so my English classes are slightly more advanced than the normal high school's."

Укратко, у основној школи скоро да није било учења граматике или текстуалних лекција. Од језичких компетенција инсистира се на слушању и говору, а нарочито на правилном изговору. Тестови се своде на тзв. listening comprehension, односно проверу разумевања онога што си чуо.
Тек у средњој школи се учи и о језику. У основној се учи само језик. То је сјајно! Тек у пубертету се завршава формирање говорног апарата. Треба искористити време пре тога, "преломити" језик, савладати гласове, дикцију, мелодију реченице.Моји ђаци читају на енглеском ко да сецкају купус. Одвајају речи уместо да у даху изговарају фразе. Запање се кад им објасним чему служи неодређени члан AN, кад је исти као и А. Није им јасно зашто је важно у даху изговорити члан и именицу, кад може да се сецка.
И не, ово нема никакве везе са тим колико они имају пара, а колико ми. Ово не зависи од опремљености учионица. Подразумева само добар це-де плејер и звучнике. Наравно, плус је ако имате пројектор повезан са рачунаром, па да можете и са интернета да повучете неки материјал. 
Оно што се подразумева јесте да што је мање ђака у одељењу, то ћете више моћи са сваким од њих да провежбате, а опет, чак је и мојим средњошколцима забавно када хорски изговарамо фразе на "три-четири-сад".



И да закључим: већину од горе побројаних разлика не можемо да променимо. Не можемо да утичемо на тв програм или на музички укус наших ђака.
Оно што можемо, јесте да пребцимо фокус на функције језика.
Још би лепше било кад би нам Завод направио такве наставне програме, па да се не довијамо док миримо прописано са оним што даје боље резултате. Нарочито треба претрести градиво у основној школи и променити приступ. И даље мислим да најбољи треба да раде са најмлађим разредима, јер ту се поставља темељ.

О томе сам већ писала овде.















11 коментара:

  1. Naročito mi se dopala stavka o pop i folk kulturi, što definitivno ima uticaja znate i sami. Takođe neizmerno zahvaljujem sastavljačima programa za 3. i 4. razred, koji su ubacili toliko gramatike, da se i meni vrti u glavi i što određene gramatičke celine uče u 3. razredu iz engleskog, a tek u 4. iz srpskog jezika. Napomenula bih da je interesantna pojava YouTube generacije, klinaca od 2 do 6 godina, koji samostalno usvajaju jezik preko YouTube-a. Toliko nauče reči, da neki od njih komuniciraju prilično dobro na engleskom, dakle nisu samo na nivou poznavanja pojedinačnih reči. Znam dosta takvih slučajeva, čak i jedan gde su skoro 4-godišnjaka vodili kod logopeda, jer nije hteo da priča srpski. Dobro, tu se malo preteralo sa internetom, ali eto ima i takvih slučajeva. Kad mi posle dođu takva deca u odeljenje, zbog velikog broja učenika u odeljenju ne mogu da im posvetim dovoljno pažnje, a i velike su razlike u znanju dece. Ima onih koji ne znaju nijednu reč. Možda bi jedan članak mogao da se bavi istraživanjem ove pojave. Moje dete ima 2 godine i nisam potencirala još da uči engleski, a već zna boje, neka prevozna sredstva i sl. na engleskom. Daleko od toga da je prikovano za mobilni, obožava sve fizičke aktivnosti, ali mu je i mobilni dostupan jedan deo vremena. Tu će sad svako imati svoj stav, to je sad druga tema, ja sam za umerenost u svemu.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ствар и јесте у томе да се језик не ради тако што се уче речи.
      Треба да се учи комуникација кроз целине, фразе, изразе, краће реченице. Нарочито у том млађем узрасту.
      Каква црна граматика у трећем основне?!

      Детету од две године доступан мобилни?
      Ух, сад сам срећна што моје дете има 20 година, иначе би и по том питању морало да иде мимо света :)

      Избриши
    2. Jeste, uzmite bilo koji udžbenik za 3. ili 4. razred, to je strašno. Takav je program. Naravno, ne treba da budemo robovi istom, ali jedan deo mora da se pokrije, ne zato što se ,,mora" već ne možete da ga zaobiđete, a i očekuju kolege u višim razredima da vladaju određenim stvarima kad dođu u 5. razred. Jeste, dostupan je, ali to je stav svakog roditelja pojedinačno. Uostalom, čekam članak za desetak godina, kada budete u ulozi bake, pa ćete nam reći iskustva :) Čitala sam dosta o tome i plašim se da ne bih istrajala u tome da ide mimo sveta :) jer kad tad će doći u kontakt sa tim, a posle to bude preveliki nadražaj i šok za decu, pa umeju tek onda da preteruju. Ovako im i samima posle nekog vremena dosadi. Ovo je jako osetljiva tema, jer ne sme ni da se pretera, dete mora da razvija i jezičke i motorne veštine, tj. sve je to povezano, ali nama uspeva da to sve izbalansiramo :) Nazad na temu, svidelo se to nama ili ne, određeni procenat dece polazi u školu sa bogatim vokabularom i valjalo bi to iskoristiti. Da li su ga gledali umereno ili satima dok mame kuvaju, gledaju tursku seriju ili šta već, u to ne ulazim, život je prekratak. Pritom je internet ostao primarno mesto gde mogu da upijaju engleski jezik. Ja sam ga naučila preko televizije, a sada na televiziji, ako nemaju kablovsku, od toga ni traga, a i ako je imaju dosta crtanih je kao što rekoste sinhronizovano, a dosta kanala i nije za decu. Doduše ni za odrasle.. S nestrpljenjem očekujem sledeći članak :) Svako dobro

      Избриши
  2. Opet se, gle čuda, potpuno slažem sa vama. Da li je, konačno, došlo vreme da pokušamo da pokrenemo inicijativu na lokalno- regionalno- državnom nivou i ozbiljno se pozabavimo ovom temom. Jer, previše smo lančano vezani i to što ja, kao profesor, forsiram komunikativni pristup neće mnogo značiti učeniku kojeg će na sledećem nivou sačekati profesor kojem je osnovna ocena ona na diktatu i gramatičkom testu. Zbog toga je neophodno da iniciramo (ako ne zvučim kao Don Kihot sada) izmene u samim nastavnim planovima. Da li uopšte postoji mogućnost da utičemo na to?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Зар се диктат још увек оцењује? То због оних који ће писати писмо руком на енглеском? :)

      Не знам да ли се нешто може учинити. Живо ме интересује чиме се бави Друштво за стране језике, осим осмишљавањем ненормалних тестова за такмичења.

      Избриши
  3. Apsolutno se slažem sa svim što ste naveli. Godinama pričam kako deca završe osmi razred i ne znaju da govore, a da ne pričam da ga mnogi uče još od vrtića. Muka mi je od gramatike i pokušavam da je izbegnem maksimalno jer zaista nema efekta. Nerviraju me i kolege koje uporno daju pismene vežbe u kojima se maltene iživljavaju i uvaljuju "koske", kad je u pitanju gramatika, a kad daju samo reči, onda ne prihvataju sinonime već samo ono što je bilo u knjizi. Ili, zamislite, u trećem osnovne dete mora uz imenicu na engleskom da napiše član. Desi se npr. da sve reči zna, a zbog toga što nema članova dobije dvojku. Užas. Na časovima se najmanje govori engleski. Naravno da nemaju pojma jer nema ni motivacije.Jedini cilj je ocena, mada ih i ona sve manje interesuje. Imala sam problem sa nekim roditeljima u nižim razredima, a onda i sa direktorom. Zamerali su mi što konstantno koristim engleski. A, ja sa decom nikad nisam imala problem, jer ono što ne razumeju uvek mogu da pokažem, odglumim, izgestikuliram. Osim toga, engleski u nižim razredima je nešto što roditelji doživljavaju kao likovno ili muzičko. A da ne pričam da urgencije počinju još u četvrtom. Na testovima se prepisuje, naravno,(u višim razredima). Oni koji se spreme, zaborave to posle deset dana, ako izuzmemo onu šačicu koja uvek sve zna i uči od malena u privatnoj školi. Raspisah se, možda sam i konfuzna. Toliko toga bih da napišem. Znam samo da većina naših kolega radi onako kako ste naveli, ali i mnogo gore. Dosadni smo, suvoparni, bljak - ukoliko ih teramo da uče gramatiku i to svake godine iznova - i opet ne vredi. Nema efekta. Ja insistiram na konverzaciji, zaista. Kad usvoje određeni fond reči i progovore, onda ćemo lako objasniti šta je šta. Radim sve da zavole jezik, da se ne plaše da govore, da im ne lovim greške, jer je cilj, valjda, komunikacija.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Једино се око чланова не бих сложила у неким случајевима. Нема разлога да назив професије од почетка не везују за неодређени члан, музичког инструмента за одређени, као и реке, на пример. Ја бих на томе баш инсистирала. Да увек иде у пакету. Да се тако и учи и проверава.

      Избриши
    2. Niste me razumeli. Govorim o imenicama koje se uče u nižim razredima i gde član često zavisi od konteksta, zatim o hrani npr. gde se uz "ice-cream" npr. može upotrebiti "an" , "the", a i ne mora imati član. Govorim o proverama reči, za koje učenici samo nabubaju to i posle zaborave. Smatram da poznavanje reči treba proveravati recimo kroz "fill in the gaps" gde bi deca npr. izabrala 5 od 7-8 ponuđenih. Osim toga, u 3. razredu, akcenat je na pisanju. Mislim da je suviše rano i da se mnogo razočaraju jer imaju veoma solidan fond, ali ne umeju to i da napišu. Znate ono - jedno slovce pogrešno, reč je netačna. Usmeno se mnogo bolje snalaze. Pismene vežbe su "bauk" za sve. Ja, lično, kad su u pitanju reči, nikada ne dajem prevod (u višim razredima). Tražim da mi objasne značenje, daju sinonim, pišemo primere rečenica. Btw, sad smo prinuđeni da koristimo udžbenike koje nismo želeli, nismo bili zadovoljni njima. Mnogo tu stvari treba promeniti, svi se slažemo, ali nikako da to shvate oni koji o tome odlučuju i koji nikada nisu ušli u učionicu. Još nešto - ako pokušaš nešto sam, ako "odskačeš" odmah si trn u oku. Znate kako sam bila srećna kad mi je neka aktivnost koju sam opisala na jednom seminaru izabrana od ELTE za najkreativniju, a nisam imala pojma da će to neko i čitati. To mi je ipak bio neki dokaz da radim kako treba uprkos žalbama, kritikama i glupim savetima od strane pretpostavljenih.

      Избриши
    3. Што се тиче трна у оку, не знам зашто је то уопште тема за размишљање и зашто се тиме бавите.

      Није лоше везивати члан за именицу ван контекста, јер онда дете учи и да ли је бројива или небројива именица. Не кажем да мора тако, али разумем ако неко жели тако.

      Слажем се да је много боље да ђак бира од понуђених речи, него да мора сваку да напише сам, поготову у 21. веку, у коме ће најчешће куцати на енглеском, са могућношћу аутоматске провере спелинга.

      Што се превођења тиче, ја волим граматику да вежбам и кроз "Преведи реченице на енглески". Мислим да је то одличан начин да ђаци усвоје углављивање граматике у реченицу. Да схвате да кондиционале користе свакодневно, а кроз превод виде и у којим језичким контекстима.

      Избриши
  4. Пренео на "Ћирилизовано": http://cirilizovano.blogspot.rs/2016/08/blog-post_13.html

    И искористио још једну прилику да, бар преко илустрације, рекламирам Линукс, који се не може научити и ваљано користити без знања енглеског језика.

    Поздрав,

    Александар

    ОдговориИзбриши
  5. Александре, сматрам врхунским безобразлуком преузимање туђих текстова, без навођења имена и презимена аутора и линка ка извору.

    http://ljubinkabobanedic.blogspot.rs/p/pravila-prenosenja.html

    ОдговориИзбриши