28.10.2016.

У сајамској недељи мало о лектири

Да млади у Србији све мање читају и није нека новост.
Да такав тренд постоји и у свету, такође није непознато.
Ипак, важно је нагласити да смо овога пута стварно међу лидерима и да је тај тренд код нас много израженији него у свету.

За разлику од нас, "свет" се труди да проблем решава пре него што нечитање постане укорењена навика. У жељи да сазнам како то они раде, прочитала сам силне спискове препоручене литературе за читање током распуста, обавезне литературе која се тестира на завршним испитима, листе наставних предмета, силабусе и курикулуме (о, ружних ли речи!).


Дошла сам до следећих закључака:

  • у млађим разредима често имају наставни предмет Вођено читање (Guided reading)
  • да, и код њих се раде Достојевски, Кафка, Ками, Орвел, Софокле, Голдинг, Данте, Шекспир, Вајлд, Ибзен, Маркес, Вирџинија Вулф, Иго, Е .А. По...
  • да, раде и поезију, и прозу, и драму
  • раде и  Ремарка, сестре Бронте, Хемингвеја, Џејн Остин, Флобера



Али, раде и:

  • Толкина
  • Прачета
  • Ворхола (Дневник Е. Ворхола)
  • Чимаманду Нгози Адичи (моју омиљену савремену књижевницу)
  • Муракамија
  • Сенеку

Средњошколци читају Паклену поморанџу, Кваку 22, Убити птицу ругалицу, Врли нови свет, Лолиту, О људима и мишевима, Строго контролисане возове...

У току лета у најпрестижнијим приватним средњим школама морају да прочитају од једног до четири обавезна дела (ово се разликује од школе до школе) и најмање једно дело са листе препоручене литературе, која обично броји 50 до 100 најактуелнијих савремених књижевних дела. Ту има дела која се тек преводе на наших језик, има веома популарних наслова о којима озбиљни књижевни критичари још увек нису дали свој суд и за сада су далеко од тога да постану класици.

За средње школе које раде по међународном програму Кембриџа, на основном нивоу завршног испита (GCE), од прозе се налазе следећа дела:
  1. Где се анђели боје крочити (Форстер)
  2. Господар мува (Голдинг)
  3. Плачи, вољена земљо (Патон)
  4. Пут за Мемфис (Тејлор)
Налазе се још и три дела која нису преведена код нас.

На листи драмских дела имају по једну драму Шекспира, Шоа и Милера, и драме нама мање познатих аутора - Ратиген (сценариста филма Hotel International из 1963) и Фугард (по његовој драми је написан сценарио за филм Тсотси, награђен Оскаром за најбољи филм ван енглеског говорног подручја).

Иначе, овај основни ниво матурског испита би одговарао нашим средњим стручним школама, док би напредни одговарао гимназијама.

Претпостављам да су раније и они покушавали да се држе само класика, који су пре 30 или 40 година били занимљиви за читање. Претпостављам да су схватили и да је у тих 30 или 40 година такође настајала квалитетна књижевност, блискија данашњим генерацијама по темама и језику. И онда су направили компромис. Нису бежали од Толкина, Прачета и Муракамија, који су дефинитивно популарни међу млађим генерацијама. Том Сојера нема нигде, као ни Ане Карењине. Али Хари Потера има понегде. Део лектире јасно служи општој култури, али други део служи само и искључиво за стицање и неговање љубави према читању.

Не осуђујем овим текстом наш програм лектире, нити процењујем колико он одбија ђаке од читања. То остављам на процену колегама који предају матерњи језик и књижевност, мада сам и ја професор језика и књижевности (истина енглеског језика и књижевности написане на енглеском језику). Већ чујем питање да ли из других предмета уче само оно што им је занимљиво. Надам се да вам је јасно да знам да не уче.

Само примећујем да може и другачије.

И на крају, мало личног искуства: нека дела из средњошколске лектире читам по трећи пут и тек су ми сада јасна. Жао ми је што не могу да се сетим шта ми је то било јасно у средњој школи. Вероватно оно што је професор причао о делима, или оно што нам је у читанкама појашњавано. А боље би било да су нека дела била примеренија узрасту и да сам могла и сама да их одлично разумем. Овако сам стизала до петице без проблема, али та дела нису у том тренутку заиста стизала до мене. При том су ме сматрали једним од бољих ђака када је књижевност у питању. Шта ли је стизало до мање добрих, немам појма. Вероватно скоро ништа. А завршисмо школу. Плашим се само да многи од њих никада нису сазнали колико је читање дивно и важно, и да након лектире нису прочитали ништа до данашњег дана. Питам се да ли је школа допринела таквој одлуци.


5 коментара:

  1. Анониман28/10/16 21:56

    Ако за све ове писце у млађим разредима деца треба да чују, да их прочитају, када читају наше писце?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. На млађе разреде се односио део о наставном предмету Вођено читање, а не списак аутора.

      Избриши
  2. Secam se da se na letnjem i zimskom raspustu čitala lektira ali se gutalo još mnogo toga. Mislim da danas više od polovine ne pročita obaveznu lektiru a što je još strašnije skoro ništa se i ne čita, pa čak i u gimnazijama. Mislim da program lektire treba menjati a i ja neke knjige nisam tada baš razumela a posebno mi ostao u sećanju Beketov roman Čekajući Godoa!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Мени Тихи Дон. До дана данашњег га нисам прочитала и нећу. Не прија ми.

      Избриши
  3. Анониман10/11/16 04:45

    Proces! Čitav svet u tih par stranica.

    ОдговориИзбриши