13.07.2017.

Државо, а да ја теби дам отказ?

Рачунам, ја те плаћам, ја могу и да ти дам отказ.
Паразитираш на мојим парама, порезима и доприносима.
Кад год ти зафали за пиво, ил' ми смањиш плату, ил' измислиш таксу. Мене не питаш ништа, а ја те плаћам.

Па, где то има?!
Све сам ти поверила и платила те да о свему бринеш, а ти си све што је могло да се упропасти упропастила.



Поверим ти здравство, ти га доведеш до "молим вас купите ове лекове, ми то немамо у болници". Чека се на прегледе, чека се на лабораторијске анализе, штеди се на дијагностици, а оној мучној деци за коју код нас нема лека ми, грађани, сакупљамо паре за лечење. Смањила си плате лекарима и сестрама, повећала им бирократију, само нешто куцају и пишу, и - одоше сви у Немачку! Ко ће нас да лечи? И на све то, ти ми не даш да бирам да ли ћу здравствено осигурање да плаћам теби, или некоме коме ја хоћу! Никад више рака, никад више психички оболелих, а ти бројиш заменике помоћника саветника председника и хвалиш се колико ти је њих дошло на ракију.

16.06.2017.

Шта би све "сменила" смена проф. др Александра Липковског



Модерна (или "модерна") Србија је веома занимљива.
Карактеришу је бројне искључивости, својствене суштински неразвијеном друштву.
С једне стране, добили смо прву жену председника Владе, али и прву особу хомосексуалне орјентације на тој функцији. Феминисткиње су збуњене - не знају да ли да се радују.
С друге стране, Мирољуб Петровић познат по "под мач, бато!" има на хиљаде посетилаца на својим предавањима (или "предавањима").
У Србији данас или си интелектуалац, или верујеш у Бога.
Или си модеран, или си за Двери.
Или је Косово срце Србије, или нам је срце у ММФ-у.

Нигде средине.
Нигде сусрета на пола пута.
Нигде могућности да у духу праве толеранције и друштвене зрелости, о нечему конструктивно расправљамо и дођемо до компромисних решења.

15.06.2017.

Министре, ако сте се вратили из лова...


Док се министар бави спречавањем преписивања, заборавља на то да су баш прописи ресорног министарства одговорни за ученички став ка хватању кривина. 


Министар је напокон престао да прича о униформама.
Обукао је ловачко одело и отишао у лов на вештице.
Да ли ће их после потапати у воду или палити на ломачи - видећемо.
Искуство нам говори да се неће десити ама баш ништа, осим новинских наслова.




Док се министар бави спречавањем преписивања, заборавља на то да су баш прописи ресорног министарства одговорни за ученички став ка хватању кривина. Опет сте пропустили да у правилницима о оцењивању јасно нагласите да разлог поправљања оцене на одељењском већу НЕ СМЕ бити општи успех. Избацивање категорије "општи успех", као потпуно непотребне док постоји просечна оцена, билo би већ претерано револуционарно.

23.05.2017.

Домовино, шта да кажем матурантима?



Испраћам још једну генерацију.
Дивни млади људи, прилично сазрели од дана када су први пут крочили у моју школу, управо спремају матурске и пријемне испите. Спремају се и за матурско вече, мада са мање еуфорије од претходних генерација.

Недавно су ме две ученице питале за савет шта да упишу. Питају девојке шта би могло да буде перспективно. Знају колико ће родитељима бити тешко да их школују, не желе да дођу до дипломе тек да би је имале, већ да би сутра могле и да се запосле и осамостале. Обе су вредне, паметне и трезвене. Једини исправан одговор који сам могла да им дам био је - упишите СНС. Нисам им то рекла, али сам видела да је то њима већ јасно.

01.05.2017.

Неподношљива лакоћа постојања пролетаријата



Први мај је међународни празник рада, тако да га ни Србија никако не може избећи, како год рачунала време. Уколико слику о животу стварате гледајући телевизију, празник рада у ствари служи да се лакше преброди период између Ускрса и Ђурђевдана - таман на време је стигао повод за још мало прасића и јагњића на ражњу, или бар за роштиљ. Прилози о препуним излетиштима, необезбеђеној ватри усред шуме, гајбама пива, припитим излетницима од раног јутра, тј. уранка, преплавили су телевизијски програм. Дају изјаве новинарима, блажено срећни, раднички солидарни у окретању ражња.




За то време, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања упорно позива послодавце да исплате радницима празничне дневнице уколико данас раде. Иначе, у Србији никада ниједан послодавац није кривично одговарао због неисплаћивања зарада запосленима (не празничних, него оних редовних). 

Према неким подацима преко 300 000 запослених у Србији не прима плату на време, а кашњење се негде мери и годинама. Други извори тврде да око 70% запослених  у Србији плату не прима на време.

08.04.2017.

Не називајте нам децу хулиганима!

Декани и професори су подржали својим потписом оно против чега су њихови студенти устали. 
Има ли веће срамоте за високошколско образовање? Има. 




Већа је срамота то што су катедре и департмане претворили у мала породична предузећа. Наравно да ће подржати власт и задржати предузећа. Потврђују валидност плагираних доктората политичарима. Да то не раде, можда би се неко досетио да их пита колико су им пута научни радови цитирани у светској стручној јавности. Наравно да је лакше да Мали и Стефановић буду регуларни доктори наука. Уместо да постављају своја предавања на интернету, студент не може да добије потпис ако не купи књигу свог професора. Па, наравно да је важно да подрже власт и задрже златну коку, јер им је до новчаника стало, а не до студената, науке и часног професорског звања. Трошкови студирања, чак и за оне који су на буџету, све су већи, док су нечији новчаници све дебљи. Па, наравно да ће професори подржати власт, јер власт одржава њихово благостање. Студенти су небитни.

Када њихови студенти буду дипломирали, и то тек након што свако на свом факултету успе да "савлада" оног једног код кога мора прво шест пута да се падне, посао ће наћи само ако се угледају на своје професоре, па и они подрже власт. Диплома и индекс су ништавни наспрам чланске карте.

Они којима образ не дозволи да се понизе и пљуну на своје образовање, изљубиће родитеље и пријатеље, спаковати кофере и отићи у неку земљу која није ништа нарочито наспрам Србије. Ваздух, земља, небо, градови, села, људи. Једино по чему се од Србије разликује јесте то што се зна ред. Поштују се закони. Криминалци су у затвору. Прво се запошљавају најбољи. Корупција је кажњива. Нико није изнад закона.

06.04.2017.

Ко пре првачићу, њему првачић




Овај текст пишем у знак подршке свим дивним учитељицама и учитељима који свој посао раде предано, уз много љубави, често далеко изнад граница на које их професија обавезује. Пишем га и у знак осуде оних који свој нерад камуфлирају шлихтањем директорима, док своје место не чувају добрим резултатима рада, већ подметањем ноге онима који раде боље од њих. И као апел родитељима будућих првака да, ако већ бирају код кога ће им деца ићи, покушају да добију информације од родитеља садашњих ђака и ни од кога другог.

И на крају, пишем  га и као опомену директорима који муљају, понашају се као да су газде Јуре, а не директори школа, који се не баве својим послом, али су успешни у бављењу најнижим, и по просвету понижавајућим и сумњивим радњама. Боље би им било да воде рачуна о квалитету наставе и да им једино то буде свето.


05.04.2017.

Кажњени учитељи што нису видели невидљиве ђаке




Ако нисте знали, у првом разреду основне школе нема оцењивања, што значи да нема ни јединица, ни понављања, ни разредних испита. Сви који су ишли у први разред, ићи ће и у други. То се зове превођење у други разред.

Ништа необично. Постоје земље у којима нема класичног оцењивања до четвртог, или чак шестог разреда основне школе. То не значи да се не прати напредак ђака, већ само да нема класичног оцењивања и чувеног општег успеха, због којег се код нас штимују оцене кроз читаво школовање.

Као напредна земља, ми смо отишли корак даље. Ми не само да преводимо у други разред све ђаке који су ишли у први већ се, по најновијој памети, очекује да у други разред преведемо и оне који уопште нису ишли у први, већ су се само уписали у школу.


01.04.2017.

Некада је и коментар министра глупирање

Ученица осмог разреда једне основне школе из околине Крупња, почетком марта била је жртва поступка ученика исте школе, који се не може подвести под дечји несташлук, чак ни неслану шалу.



Четири ученика њеног одељења су у ветеринарској апотеци купила препарат велемизол, који се у ветеринарској медицини користи код крупне стоке за избацивање паразита. Садржај купљене кесице се раствара у 50 литара воде и даје животињама које могу бити тешке и читаву тону. Ти су ученици затим препарат сипали у флашицу воде ове несрећне девојчице, која има, по речима њених родитеља, мање од 50 килограма. Велика је срећа да је девојчица осетила да нешто није у реду са водом и испљунула гутљај који је узела.

21.03.2017.

Можда је време да наставник постане професионалац



Шта ми сами подразумевамо под професионалношћу?

Вероватно сличне ствари - добро познавање дисциплине коју предајемо, методичка и дидактичка знања, познавање педагогије и психологије, извршавање радних обавеза. Можда и одговарајуће понашање, одевање, писменост, примерену комуникацију, сарадњу са колегама и родитељима, тимски рад, одговорност.

Тачно је да нас све од наведеног чини професионалцима.

Међутим, постоји једна изузетно важна област у којој се, на своју штету, не понашамо професионално. Толико смо је несвесни, да своје непрофесионално понашање приписујемо људскости, солидарности, чињеници да радимо с децом и да нас то обавезује на другачији приступ од онога који има неко ко ради с папирима или машинама. И сама сам се небројено пута позвала на те аргументе када сам се због нечега данима нервирала или туговала, а да то уопште није било у "опису мог посла".

16.03.2017.

Да ли је наставник у Србији глинени голуб?




Данас у аранђеловачким школама није одржан први час, у знак протеста због инцидента који се пре неколико дана догодио у једној основној школи. Наш колега је физички нападнут, уз дављење и претње смрћу. Напао га је родитељ једне ученице. Помислио би човек да се наставник ко зна како и колико огрешио о дете, а он је само поступио по правилима - након што је неколико пута опоменуо ученицу да не користи мобилни телефон на часу, одузео јој је телефон и рекао да га родитељи могу преузети код одељењског старешине.

05.03.2017.

Министар рече да ће се радо бавити избором директора?




Е па, ево му прилике.

Поштовани министре, иако је и у постојећем и у будућем ЗОСОВ-у јасно наглашено да нема политике у школама, можда би требало да додате још само три речи - "а ни политиканства".

У школама широм Србије, осим што запослени на одређено време добијају листе за капиларне гласове Српској напредној странци, и што се један од председничких кандидата усуђује да при отварању тоалета и фискултурних сала по школама држи политичке говоре и вређа противкандидате, дешава се и појава која ће просвети наносити штету и по завршетку ове предизборне кампање. Штета ће трајати чак и дуже од мандата новог председника.
Штета коју лош директор нанесе једној школи, траје мало дуже.

Да је немогуће запослити се у државном сектору без добре везе, познато је годинама.
Да је немогуће запослити се у државном сектору без страначке чланске карте, познато је последњих година.
Да је данас немогуће постати теткица или домар у школи, ако ниси члан Српске напредне странке, такође је познато. Али, то некако све иде испод жита.

27.02.2017.

Такмичење ученика или иживљавање оранизатора?




Из неког разлога наставници основних школа заиста воле да воде децу на такмичења.
Злуради кажу да је то више због наставника, а наставници да деца воле да се такмиче.
Родитељи се често жале да наставници наређују добрим ђацима да се такмиче из свега живог, а наставници тврде да то није истина.

Да се ја питам, развијали бисмо дух солидарности и сарадње уместо такмичарског духа, али не питам се.

У средњој школи такође постоје такмичења.
Своје ђаке сам водила два пута на такмичење из енглеског језика. Када сам видела да се стручне школе такмиче заједно са гимназијама (различит недељни фонд часова, различити уџбеници, различит препоручени ниво знања по завршетку школовања), закључила сам да би моји ученици тамо само сазнали да су неуспешни. Чему то?

25.02.2017.

Дневник одељењског старешине, у сусрет такмичењу у боћању




Сваки просветни радник нарочито ужива у одљењском старешинству, па и ја. Срећан сам када могу да помогнем тим младим људима док се развијају у вредне и честите људе. Некада морам да им помогнем да превазиђу конфликте, некада да покушам да им усадим праве вредности ако видим да су на странпутици. Велика је то одговорност, а ја се сналазим како знам и умем.

Тренутно је међу мојим средњошколцима неко чудно комешање.
Најављено је школско такмичење у боћању. Школа је одлучила да ће се играти у паровима (два учесника против друга два), па смо се договорили да на часу одељењске заједнице направимо екипе за одељењско такмичење и одаберемо капитене.

Тада је настао хаос!

22.02.2017.

Ко нам даје инјекције и продаје лекове?



Просветне раднике одавно ништа не изненађује.
Све што је ненормално, постало је нормално.
Понекад се око нечега мало побунимо, истина стидљиво, подигне се мало прашине, а онда се све лепо слегне.

Нарочито је непопуларно говорити гласно о темама иза којих се крије машинерија за добру зараду. Занимљиво је да се ни шира јавност тиме не бави.

Па ипак, постоји нешто што нас с времена на време зачуди, рашири нам очи, подигне обрве.

Ситуација 1

19.02.2017.

Земља скуваних жаба




Више ни не питамо да ли је могуће да је ово тај живот - живот који пролази мимо нас, где су сви дани и све године исте, где време лети, а ми стојимо у месту. Ако се и сећамо својих младалачких снова, када подвучемо црту знамо да у најгорим ноћним морама нисмо замишљали овакав живот. А сањали смо само да живимо пристојно и достојанствено.

Убедили су нас да је луксуз изаћи бар једном месечно с породицом на ручак. Убедили су нас да је нормално трпети, немати, зајмити, бити хронично жељан свега. Убедили су нас да је луксуз отићи с породицом на летовање, и то на рате. Убедили су нас да је разбацивање имати више од два пара ципела, а да је нормално бирати коме ће се у породици које јесени купити нове. Постали смо нација гојазна од хлеба, јер за месо пара нема. Постали смо земља исфрустрираних родитеља јер деци не можемо да приуштимо стоти део нормалних ствари које бисмо желели. Постали смо земља посвађаних супружника, јер смо стално под стресом, стално нервозни, хронично несрећни.

11.02.2017.

"Опасни криминалци" харају просветом





Ослобођен је Кертес.
Ослобођен је Динкић.
Ослобођен је Карић.

Хулиганима на стадионима држава не може ништа, по признању председника Владе.
Зукорлићевој дивљој градњи држава не може ништа, по признању председника Владе.

Али зато, има где може!
Има где је држава храбро стала у одбрану права, безбедности и мирног сна свих нас и наше деце.

01.02.2017.

Нови ЗОСОВ, у тајности писан



Закон о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ) кровни је закон доуниверзитетског образовања у Републици Србији. Покрива све најважније области предшколског, основног и средњег образовања, као и образовања одраслих. Сви остали закони и подзаконска акта морају бити усклађени са њим. Он треба да представља темељ на коме се заснива процес образовања и васпитања свих предшколских и школских установа у држави, али и да покаже тренд којим се образовање креће.

Током мандата претходног министра, Срђана Вербића, постојала је идеја да се усвоје измене и допуне постојећег ЗОСОВ-а, што би значало интервенцију на највише 30% чланова Закона.

Нови министар, као представник нове врсте људи у Србији, енергичних, предузимљивих, оних који спавају четири сата, могу да не иду у тоалет читавог дана и из дубине душе презиру и грде све који им по радним навикама нису слични, одлучио је да донесе сасвим нов кровни закон и за израду нацрта овластио извесну радну групу. У изради овог Закона нису учествовали представници синдиката, као ни представници Националног просветног савета, еснафских удружења наставника. Учествовали су само "неки људи". Који? Немамо појма. Знамо само да су измислили појам "укор разредног већа", док "укор одељењског већа" не постоји (Члан 167). Експертски.

27.01.2017.

На Светог Саву 2017. године




Искрено, прво ми је сметало што министар само прича и прича, и ништа не ради.
Откад је почео да ради, жалим за временом када је само причао.

За Светог Саву су нам стигле све саме лепе вести.

Обавестио нас је да није било довољно уштеда да бисмо могли да добијемо неку једнократну помоћ. Да не одоше паре Хилари Клинтон, можда би се нешто и скрпило.

Обавестио нас је да ће убудуће он бирати директоре, али да то није никаква централизација. Није, министре. То је школски пример децентрализације и увећања обећане аутономије.

Од његове саветнице смо сазнали да се далеко од очију јавности, у строгој конспирацији, спрема више закона него икада у новијој историји српског образовања. Ваљда је јавила Ђури да блокира аеродром?

22.01.2017.

Петиција против политизације школства

Молим вас да прочитате овај текст петиције.
Испод текста је линк који вас води до ње. Молим вас и да је потпишете, јавно или уз могућност неприказивања имена и презимена.
Било би лепо и да проширите глас о њој, тако што ћете је послати пријатељима или поделити на друштвеним мрежама.
Хвала.

"Министар образовања најавио је да ће се новим Законом о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ) променити састав школских одбора. До сада су школски одбор чинила по три члана из редова запослених, родитеља и представника локалне самоуправе. Уколико се усвоји предлог министра, биће пет представника локалне самоуправе и по два представника родитеља и запослених. Представнике локалне самоуправе бирају странке на власти. Мандате свих чланова верификује скупштина општине. У последње време се у неким општинама догодио преседан – одборници нису желели да верификују мандате наставницима које је наставничко веће изгласало. Нису им политички били по вољи. Тада је постало јасно да политичарима више није довољно да постављају своје кадрове за директоре, већ да желе да се питају за све, укључујући и за оно у шта се нимало не разумеју. Широм Србије у школским одборима (који су надређени директорима) седе недовољно образовани људи који одлучују о важним питањима, која се тичу не само запослених већ и свих ђака, па и њихових родитеља.

20.01.2017.

Беспризорна политизација школства

Да би се у српској просвети заиста догодиле корените промене и да би постала просвета по мери образовања 21. века, неопходно је да има министра великог личног интегритета. Неопходно је да тај министар има јасну слику циља који жели да постигне, способност да циљ разгради у међуциљеве и одлучност да решава један по један проблем, не обазирући се на дневне препреке било које врсте. Да би то постигао, потребан му је тим стручних, способних и посвећених људи, без мешања и једног јединог сумњивог критеријума при њиховом избору.

Нажалост, то са актуелним министром нећемо доживети.
Пртетходни министри нису имали снаге да се изборе са разним лоби групама, које су у наше образовање угурали све идеје за које су биле добро плаћене. Можда су имали снаге, али нису имали жељу, из њима знаних разлога.

11.01.2017.

Министре, да ли је топло у Немањиној?

Јутрос сам ушла у хладну школу.
Не знам да ли је грејана последњих неколико дана, и не занима ме.
Не знам колико је пара на позицији за енергенте, и не занима ме.

Знам да смо и ђаци и ми промрзли стигли у хладну школу. И не била хладна кад смо имали онолико везаних дана са максималном температуром у дебелом минусу. Ђаци су седели поред радијатора са капом на глави и у јакнама. Не смем ни да замислим како им је било кад су са тим истим јакнама после изашли из школе и кренули кући.

06.01.2017.

Просветнe заврзламе, јануар 2017.





- Сииимоооо!
   Тајац.

- Сииимооо! Јеси глув? Дете!
   Тајац и даље.

- У, мајку му детињу, гарант је опет угурао оне каблове у уши, па ништа не чује!

Виде отац да му нема друге, па устаде и оде до Симине собе. Као што је и претпоставио, затече сина са слушалицама у ушима и лаптопом на стомаку. Извалио се преко кревета ко да му је све потаман. Тек кад му се отац унео у лице, Сима подиже поглед и извади слушалице из ушију.