19.08.2017.

Просвета и патриотизам



ДА ЛИ СМО ПАТРИОТЕ?

Накарадно смо научени да је патриотизам исто што и национализам.
У једном тренутку, патриотизам је била пушка у ратовима које нисмо водили.
У другом, омаловажавање и подсмевање другим народима, нарочито онима који живе око нас.
У трећем је било потребно изсказати мржњу према разним друштвеним појавама, да би сте били прави патриота.
Или патриЈота.
Нарочито ако говорите срБски.

Обичан човек је почео да избегава изражавање патриотизма, јер га је било срамота да буде повезан са свим садржајима које смо додали патриотизму. Нашем ненавикнутом оку редовно би промакао детаљ у већини америчких филмова - америчка застава на скоро свакој кући, бар за време већих празника. Има ли ваша кућа српску заставу? Моја нема. Зашто? Не знам.

Паралелно са овим процесом радили смо здушно на потирању националне свести. Постали смо глобалисти иако не говоримо стране језике, светски људи који нису путовали даље од Бечића или Паралије. Постали смо геноцидни народ, народ убица, за сада једини заслужни за избијање Првог светског рата, а како смо почели да подижемо споменике немачким жртвама рата, ускоро ћемо постати одговорнији од нациста за почетак Другог светског рата.

Стидимо се своје историје, трудимо се да је не познајемо. Далеко од тога да није било срамних момената, али их је свакако било мање него у историји великих колонијалних сила којима данас љубимо скуте, клањамо се пред њима и гледамо у њих као у врхунска божанства демократије и праведног друштва. Без њиховог одобрења не смемо ни да кинемо, ни да прднемо. Ни да повећамо плате, ни да организујемо своју државу и друштво. Они су нам газде и послодавци.