tag:blogger.com,1999:blog-59624501843738836062024-03-13T20:40:16.824+01:00KlotfrketБлог је пресељен на нову адресу.
Сви текстови су пренети, као и ваши коментари.
Убудуће се читамо на www.klotfrket.com
klotfrkethttp://www.blogger.com/profile/08971216489908703878noreply@blogger.comBlogger191125tag:blogger.com,1999:blog-5962450184373883606.post-1344449394827991302018-01-04T13:40:00.001+01:002018-01-04T13:40:59.400+01:00Јер тако је и у Европској унији<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
Реченица из наслова је постала дежурни алиби за све лоше и непромишљене одлуке, небулозне законе, сулуде потезе власти. Чини се да је небитно да ли ћемо икада постати део Европске уније, или то да ли ће она 2025. године постојати, да ли ће облик у коме ће постојати нама одговарати, и пре свега то да ли је већина грађана Србије уопште за улазак у ЕУ. Битно је да се потези незналица правдају. Некада је то алиби за незнање, некада за намештене тендере и богаћење оних невидљивих, а тако блиских властима.<br />
<br />
И све је то зарад добробити грађана, јер ако је тако у Европској унији, то не може да не ваља.<br />
Што се просвете тиче, док крупним корацима хрли ка ЕУ, на добром је путу да стигне у Танзанију.<br />
<br />
Крајем 2017. године, анкетирани грађани су оцењивали министре, и министар просвете је једва добио прелазну оцену.<br />
<br />
Крајем 2017. године, председница Владе је оцењивала рад министара и изјавила да је најзадовољнија радом Министарства просвете.<br />
<br />
Грађани су оцену дали вероватно на основу личног искуства са системом образовања, као родитељи, доскорашњи ученици, баке и деке ученика. Министарка је оцену дала на основу увођења Информатике као обавезног предмета од петог разреда основне школе.<br />
<br />
<b>Дигитализација.</b><br />
<b>Јер тако је и у Европској унији.</b><br />
<br />
Наравно, председницу Владе и министра просвете не занима постојећи извештај ОЕЦД-а који недвосмислено показује да дигитализација није донела очекиване помаке у образовању ни у једној земљи, и да се огроман новац потрошен на дигитализацију сматра промашеном инвестицијом. Не занима их ни закључак ове међународне организације да на напредак у систему образовања највише могу да утичу наставници. Наше власти једино наставнике игноришу.<br />
<br />
<b>Инклузија.</b><br />
<b>Јер тако је и у Европској унији.</b><br />
<br />
Увођење деце са посебним потребама у редовну наставу директно је последица активности невладиног сектора и лоби група. Као врућ кромпир ти су ученици из специјалних школа пребачени у редовне школе, наставницима који се ни један једини дан нису школовали за такав рад, без претходног оснаживања школа у смислу запошљавања већег броја специјалних педагога, психолога, логопеда и слично.<br />Наравно, власт није искористила искуство земаља за којима каскамо неколико деценија. То су земље које су одавно покушале да уведу инклузију и одавно од ње одустале, јер се испоставило да је са инклузијом образовање постало неквалитетније и за децу са посебним потребама, али и за остале ученике.<br />
<br />
<b>Нема понављања разреда.</b><br />
<b>Јер тако је и у Европској унији.</b><br />
<b><br /></b>
И опет смо накарадно протумачили и још накарадније реализовали идеју која и није била лоша. Прво, није тачно да нигде нема понављања. Друго, постоје решења која су између редовног наставка школовања и понављања разреда. Треће, тамо су школе оснажене за рад са таквим ученицима, кроз запошљавање већег броја стручних сарадника и другачију структуру радног времена оних наставника који раде са њима. Оснажена је и породица, па се читаво друштво озбиљно заузима за децу која се налазе у тој граничној зони и суштински им помаже да превазиђу тренутне проблеме.<br />
Код нас се, због дрске непромишљености просветних власти и неозбиљног приступа овом проблему, све своди на поклањање двојки.<br />
<br />
<br />
<b>Електронски уџбеници.</b><br />
<b>Јер тако је и у Европској унији.</b><br />
<b><br /></b>
Каква лаж!<br />
Не само да се није одустало од класичних папирних уџбеника, већ постоје и научне студије које доказују да се много успешније учи са папира, него са екрана. Да ли је опет у питању незнање, или прилика да неко добро заради, или неспособност да се уведе ред на тржишту уџбеника - нејасно је. Јасно је, међутим, да опет имамо тему за замајавање јавности и егзалтиране наступе на конференцијама за новинаре.<br />
Електронски додаци уџбеницима јесу сјајна ствар. Додатни материјал за учење у електронском облику јесте сјајна ствар. Провлачење информатике кроз све предмете, понека презентација, филмић, игрица -да! Електронски уџбеници - не, никако!<br />
<br />
Примера позивања на Европску унију и усаглашавање домаћег законодавства са европским, има још много. Паметних примера, нажалост, нема. Као да се нико не пита да ли су те измене заиста добре за нас, да ли нам помажу, да ли унапређују наш живот.<br />
<br />
Што је још важније, упорно се баве козметичким променама, док суштински важне ствари остају недирнуте.<br />
<br />
<br />
<br />
<b>Шта је оно што се у Европској унији никада не би толерисало, а код нас се брижљиво гаји?</b><br />
<br />
1) преобимно, неповезано, а понекад и бесмислено градиво<br />
<br />
2) непостојање наставничких факултета<br />
<br />
3) одељења са 30 ђака<br />
<br />
4) бесмислене и неделотворне казнене мере за непожељно понашање ђака<br />
<br />
5) игнорисање наставника при осмишљавању реформских корака<br />
<br />
6) непостојање јасних циљева и визије развоја просветног система<br />
<br />
7) милион наставних предмета<br />
<br />
8) изостанак хоризонталне повезаности наставних садржаја<br />
<br />
9) школе без ограђених школских дворишта<br />
<br />
10) небезбедно окружење за ученике, али и за наставнике<br />
<br />
11) лисната теста по киосцима око школа, уместо школских кантина<br />
<br />
12) повећање бодова на малој матури у корист завршних испита, уместо озбиљне ревизије основношколског образовања<br />
<br />
13) до крајњих граница маште широко постављен Правилник о систематизацији радних места, због ког најквалификованији никако да стигну до радног места у школском систему<br />
<br />
14) законска могућност да вишак из било које области државне службе може да се удоми у школи, као сабирном центру...<br />
<br />
Да ли да наставим?<br />
Има ли пет ствари на које можемо да укажемо и поносно изјавимо - ево, ово је промењено и одлично је?<br />
Добро, 'ајде, има ли две ствари?<br />
А једна?<br />
Фртаљ једне?<br />
<br />
<br />
И на крају, оно над чим би се у земљама Европске уније згрозили, згадили, због чега би министар летео из фотеље, а можда би се и Влада уздрмала:<br />
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<i><b>Замислите да у једној аустријској, шведској, финској школи министар нареди да директор школе буде особа за коју постоји омање брдо документације о пропустима у раду, омаловажавању ђака, родитеља, колега! И то, онај исти министар који по новинама и телевизијама месецима наглашава колико је личност директора од највеће важности за добро функционисање школе. Замислите да у земљама Европске уније устане читав колектив уз подршку родитеља, јасно каже да нека особа нема квалитете потребне за управљање школом, а да министар сместа не долети у ту школу и испита у чему је проблем. Замислите да у некој земљи школа стане због законских пропуста, неспровођења процедура, пропуста министра лично, а да министар лично о свему томе ћути и прави се блесав.</b></i></blockquote>
<br />
Зато, Европска унијо, ниси нам по мери.<br />Ајде ти лепо својим путем, а ми са Шарчевићем на челу колоне одосмо у Танзанију.<br />Живот није на конференцији за новинаре на којој министар прича бајке.<br />
Живот је у српским школама, државним, које приватник Шарчевић веома успешно урушава, док не остане камен на камену.<br />
<br />
А тако није у Европској унији.<br />
Лажете и обмањујете народ.<br />
<br />
<br />
<br /></div>
klotfrkethttp://www.blogger.com/profile/08971216489908703878noreply@blogger.com7tag:blogger.com,1999:blog-5962450184373883606.post-73878938655040291702017-12-22T09:14:00.000+01:002017-12-22T09:14:26.431+01:00"Брига" о шабачкој деци са посебним потребама<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
Доношењем новог Закона о основама система образовања и васпитања, постало је јасно да ће се министар питати за све, и да, уместо ка децентрализацији, идемо ка јачању једног центра моћи у сваком смислу. На опаску да је немогуће да министар познаје све кадрове у сваком селу и варошици у земљи, те да је веома ризично да се он лично пита за постављење сваког директора, министар је више пута у телевизијским наступима нагласио да му не пада на памет да злоупотребљава ту законску могућност, и да ће и те како уважавати мишљење школских одбора и наставничких већа. Више пута је тврдио да му овај члан закона пре свега омогућава да реагује уколико се по школама дешава нешто нерегуларно.<br />
<br />
Наивни су поверовали.<br />
Просветни радници, иако често јесу наивни, нису му поверовали ни реч.<br />
<br />
Једна од првих школа која се нашла на удару и директно осетила последице ових одредби новог ЗОСОВ-а јесте Основна школа "Свети Сава" из Шапца.<br />
<br />
<br />
<b><i>ОШ "СВЕТИ САВА", ШАБАЦ</i></b><br />
<br />
Ова школа је једина установа у Мачванском округу која се бави образовањем ученика са посебним потребама, и то кроз предшколско образовање, основношколско и образовање одраслих. Данас има нешто више од 60 ученика са тзв. комбинованим сметњама, од којих су ментално недовољна развијеност и психијатријске сметње најчешће. Наставно особље ове школе чине високо стручни просветни радници, школовани за рад са децом са посебним потребама - дефектолози, соматопед, логопед, професор за специјалну едукацију и рехабилитацију, професор физичког васпитања и кинезитерапеут, реедукатор психомоторике... Школа постоји четрдесетак година, а од 2005, донацијом Амбасаде Јапана и локалне самоуправе, добија своју зграду.<br />
<br />
Постојање овакве школе је од изузетно великог значаја за сваку средину, јер се у њој ради са најосетљивијом групом деце. То су деца којој је очување дневне рутине од изузетне важности, коју промене узнемирују, која регресирају у ситуацијама које одступају од уобичајених. Племенити људи који са њима раде, и који осим стручне оспособљености морају имати и високо изражену емпатију, то одлично знају.<br />
<br />
Ти наставници су већ данима у штрајку.<br />
Штрајкују тако што ипак не враћају своје ђаке кућама, већ са њима раде радионичке активности уместо прописаног програма. Покушавају да се изборе за правду не нарушавајући рутину својих ученика и бринући о њиховој добробити.<br />
<br />
Због чега су ови наставници приморани на штрајк?<br />
<br />
Само и искључиво због демонстрације силе министра образовања, Младена Шарчевића.<br />
<br />
<br />
<b><i>ЈЕР МИНИСТАР ЈЕ ТАКО У МОГУЋНОСТИ</i></b><br />
<br />
Дана 6. новембра 2017. године, претходна директорка школе је поднела оставку, коју је Школски одбор констатовао, и дан касније, након гласања Наставничког већа школе, обавестио Министарство просвете о предлогу кандидата за вршиоца дужности директора око кога су се наставници сагласили.<br />
<br />
Након законског рока од осам дана, школа није добила одговор Министарства. Рад школе се ремети уколико нема руководиоца, нема особу која ће потписивати рачуне и организовати наставу и све остале активности школе. Због тога телефонски контактирају са Министарством. По наводима запослених, обављају разговор са Владимиром Коцићем из Одсека за правне послове. Занима их због чега је пробијен рок за постављање в.д. директора и добијају одговор да <b>"још увек није готова листа"</b>. О "листи" - мало касније.<br />
<br />
Школски одбор, у складу са својим овлашћењима, расписује конкурс за упражњено место директора школе, и спроводи га у складу за законом. На конкурс се пријављује само један кандидат, онај исти за кога се Наставничко веће школе изјаснило, подржало га и предложило за функцију в.д.<br />
<br />
Сва конкурсна документација се, у складу са законом, прослеђује министарству.<br />
<br />
Тада у школу стиже решење о постављењу вршиоца дужности директора, након што су сви рокови пробијени, након што је свемогући министар лично заказао и није поступио у складу са законом.<br />
<br />
Мало појашњење:<br />
<br />
<i>По закону кандидата за директора предлаже Школски одбор.</i><br />
<i>Нема реченице која регулише предлагање вршиоца дужности директора, али се у правној пракси закон "старијег" преноси и на "млађе" у правном смислу.</i><br />
<br />
Уколико би неко помислио да је ова рупа у закону настала случајно, постојање <b>ЛИСТЕ </b>укида сваку случајност.<br />
<br />
<br />
<b><i>ФАНТОМСКА ЛИСТА</i></b><br />
<b><i><br /></i></b>
Како министар просвете, колико год да је свемогући менаџер у образовању (а просветитељ и визионар свакако није), ипак не може да познаје кадрове у сваком граду, варошици и засеоку који има школу, саставио је <u>листу кадрова подобних и погодних за обављање руководећих функција у школама</u>.<br />
<br />
Како?<br />
<br />
Па сигурно не тако што је школама послао упитнике које су просветни радници попунили, или затражио неке документоване податке о успеху и залагању свих просветних радника, а онда међу њима одабрао најквалитетније.<br />
<br />
Да јесте тако поступио, знао би да му се на листи не сме наћи особа коју је поставио за в.д. директора ОШ "Свети Сава" у Шапцу.<br />
<br />
Да ли имамо права да сумњамо да је листа сачињена на основу политички обојених предлога који су стигли из страначких канцеларија широм Србије? И те како имамо! А на министру је да ову сумњу развеје тако што ће јавности објаснити критеријуме по којима је та фантомска листа састављена!<br />
<br />
Са намером да помогну министру да у њиховом случају не начини огромну грешку, запослени из поменуте шабачке школе су у просторијама Министарства доставили обимну документацију о постављеној в.д. директорки, која недвосмислено показује да таква особа не може руководити школом. Документација је предата на руке бившем посебном саветнику министра, Милошу Благојевићу, који ју је проследио министру. Сада се министар не може позвати на недовољну обавештеност или дезинформисаност. Сада може само да ћути, што и ради.<br />
<br />
<br />
<b><i>ЕПИЛОГА НЕМА</i></b><br />
<b><i><br /></i></b>
У земљи у којој те кадија и тужи и суди, у којој нема независних институција и правне државе, у којој је јако важно демонстрирати силу у једином граду у којем на власти није СНС, могуће је да конкурс спроведен по закону ипак буде оборен. Уколико их буде мрзело да смишљају како то да учине, може и министар по сопственом нахођењу да не призна резултате конкурса ако "утврди" да би постављење одређене особе реметило рад школе.<br />
<br />
Е, баш се о томе ради.<br />
<b>Кандидат са фантомске листе ремети рад ове школе. </b><br />
У сукобу је са свим запосленима, са многим родитељима, против ње су покретани дисциплински поступци због занемаривања ђака и повреда радних обавеза.<br />
<b><br /></b>
Наставно особље је због именовања Александре Урошевић данима у штрајку.<br />
Штрајкују сви осим особе која је примљена на одређено време, као њена замена.<br />
Сви остали су сложни у штрајку уз огромну подршку родитеља.<br />
<br />
Покренута је и петиција против политизације школе и угрожавања њеног рада, коју можете потписати <a href="https://www.peticije24.com/podrka_nastavnicima_i_roditeljima_o_sveti_sava_abac">овде</a>. Потпишите је јер просветна власт управо оштри зубе на овој малој школи која је од изузетног значаја за средину у којој ради, а за шта министарство и ову власт није брига. Потпишите је јер се на фантомској листи налази и представник ваше средине. Ставите накратко прст на чело и замислите се над тим ко би то из вашег окружења могао бити. Ако мислите да је најбољи међу вама, немојте потписати, али прво мислите па онда одлучите.<br />
<br />
И на крају, не верујте политичарима који се у кампањи сликају с децом.<br />
Њих је за децу најмање брига.<br />
Брига је наставнике ОШ "Свети Сава" у Шапцу, који и док штрајкују не дозвољавају да њиховим ђацима ишта фали!<br />
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEggpkddYR9jPtn9Tg7vlhMfP-SG7N6c176VP0jakynhFmzV-WzCudmQQIPishbruZAf7dMk8PBwvYvRF-iMNHA_Y4VJ5osGqK_rsAXfrqaRBMqjaljnKk7Cn3iQuBWFsCMwwGFKpKTQfLA/s1600/feketic.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="666" data-original-width="1000" height="266" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEggpkddYR9jPtn9Tg7vlhMfP-SG7N6c176VP0jakynhFmzV-WzCudmQQIPishbruZAf7dMk8PBwvYvRF-iMNHA_Y4VJ5osGqK_rsAXfrqaRBMqjaljnKk7Cn3iQuBWFsCMwwGFKpKTQfLA/s400/feketic.jpg" width="400" /></a></div>
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br /></div>
klotfrkethttp://www.blogger.com/profile/08971216489908703878noreply@blogger.com8tag:blogger.com,1999:blog-5962450184373883606.post-35563153043234286912017-12-02T12:20:00.001+01:002017-12-02T12:49:43.673+01:00Опростите школама, не знају шта раде<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
Вршњачко насиље у школама је метастазирало по целој Србији. Вести о иживљавању малолетника над вршњацима више нису спорадичне, већ свакодневне. Најновије говоре о седмацима који у основној школи у Ивањици затварају прваке по тоалетима, гасе светла, терају их да свуку одећу, а онда их фотографишу и уцењују. Говоре и о догађају у Заводу за васпитање деце и омладине у Београду, у коме су "штићеници" силовали "штићеницу" дршком од метле. Наводнике сам ставила јер овде има свега осим заштите.<br />
<br />
За то време, на везане наставничке руке додаје се и катанац.<br />
У жељи да будемо најмодернији од свих модерних друштава, појачано водимо рачуна о ненасилној комуникацији. Међутим, уместо да тај напор буде усмерен према ђацима, ми подучавамо наставнике како да буду још "нежнији", јер не дај Боже да неко подвикне и уведе ред. То је тако старомодно и превазиђено.<br />
<br />
<a name='more'></a><br />
Модерно је да падамо у несвест од среће кад дете од пет година само обрише нос, а од седам успе да веже пертле или закопча све дугмиће, а да ниједно дугме не прескочи. У складу са модерним тенденцијама у васпитању, праксу преносимо и у учионице. Ту падамо у несвест од среће када дете има и свеску и књигу, када не заборави домаћи, кад понесе патике за физичко.<br />
<br />
Нема чврсте руке ни у кући, ни у школи. То би било тако конзервативно и демоде.<br />
Дете најбоље зна шта му и у којој мери одговара, и треба га пустити да се слободно развија, без гушења његових права и слобода. Па ако и свуче прваку панталоне, шта има везе? Није оно криво што му је у том тренутку баш та идеја пала на памет. Још мало, па ћемо таква социопатска понашања прогласити за креативност.<br />
<br />
Има школа које су наставницима уручиле упутство о понашању у раду са ученицима.<br />
Све и да је идеја била да својим понашањем покажемо ученицима како треба ненасилно да комуницирају, поражавајуће је то што је одједном одбачено све што је до сада дечја психологија познавала. Овакво робовање белосветским трендовима се суштински не разликује од призора госпође у педесетим годинама, која без обзира на то што има сто кила носи хеланке и го пупак, јер је то тренутно модерно.<br />
<br />
Процените сами:<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjN5s62yCmhJtMH6jnCKVKaiQ79pN8brHLGeV0TaA65K4M84NrQgEUAB4upPkTwHG9wVO6xpbjI9ZYHEoMJK3X32COLXk1bb8ku5LgvktcMZ8n_W3iS2Q8rQFgBom0fDXy_1vISCYXPIPM/s1600/24281897_10214758622747023_64968379_o.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1280" data-original-width="960" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjN5s62yCmhJtMH6jnCKVKaiQ79pN8brHLGeV0TaA65K4M84NrQgEUAB4upPkTwHG9wVO6xpbjI9ZYHEoMJK3X32COLXk1bb8ku5LgvktcMZ8n_W3iS2Q8rQFgBom0fDXy_1vISCYXPIPM/s640/24281897_10214758622747023_64968379_o.jpg" width="480" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<br />
<br />
Осим реченице "Ти си стварно изгубљен случај", шта је спорно у десној колони?<br />
<br />
Ученик не затвара уста целог часа, док ти покушаваш осталима да појасниш градиво, и непедагошки је рећи му да престане да прича?!<br />
<br />
Упорно добацује непристојне речи другарици, а ти не треба да му кажеш да престане да је вређа?!<br />
<br />
Императив "престани" је непожељан и негативно утиче на развој детета?<br />
<br />
Ломи клупе и разбија прозоре, али није у реду рећи му да не ломи школску имовину, јер та реченица почиње са "не"? Није довољно позитивна? Само афирмације су прихватљиве?<br />
<br />
Ово се граничи са најјефтинијим лајфкоучингом из лоше преведених текстова у такозваним женским часописима. Још да се на крају сви ухватимо за руке, блажено смешимо и гледамо у Сунце, у учионици уређеној по фенг шуију, и да сви на часу попуњавамо чек изобиља упућен универзуму кад је млад Месец.<br />
<br />
Није нам страно да тврдимо да данашњи родитељи не умеју да васпитавају децу, да им превише попуштају и дозвољавају им да израсту у мале тиранине. Схватамо да такав васпитни стил ствара нарцисоидне и егоцентричне особе, неспособне да се суоче са сопственом одговорношћу за поступке и изборе које праве. Свесни свега тога, уместо да исправљамо оно што се још увек да исправити, ми пристајемо на то да дајемо велики допринос охрабривању недисциплине, неодговорности, самовоље, непоштовања правила, угрожавања туђих права.<br />
<br />
Родитељ има права да не зна.<br />
Просветни радник нема!<br />
Психолог или педагог не сме да не зна!<br />
<br />
Хајде да се мало уозбиљимо и да уозбиљимо школу, док новине не отворе сталну рубрику "Насиље у школи" и док ђаци не почну да нам псују мајку на часу.<br />
А већ су почели?<br />
Е, онда ништа.<br />
Само угасите светло.</div>
klotfrkethttp://www.blogger.com/profile/08971216489908703878noreply@blogger.com25tag:blogger.com,1999:blog-5962450184373883606.post-32193436611998849912017-11-15T15:57:00.003+01:002017-11-16T11:59:53.677+01:00Први пут с Вођом на часу<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
Насиље у школама је ескалирало.<br />
Знамо. Свима нам је јасно.<br />
<br />
Родитељи се жале на непажњу наставника, наставници на родитеље који у школу шаљу децу без кућног васпитања, аналитичари помињу насиље у медијима, огромну медијску пажњу која се посвећује најкрвавијим злочинима, вербално и физичко насиље и вулгарност у ријалити програмима.<br />
<br />
<br />
<a name='more'></a><br />
<br />
У међувремену се не мењају закони који наставницима везују руке. Сада је забрањено избацити ђака с наставе, не смеш да му даш јединицу ако каже да не зна, мораш да му даш двојку ако препозна корице уџбеника, не можеш да га избациш из школе шта год да уради (мислим, на папиру можеш, али ће га школска управа вратити), не смеш да кажеш родитељу да му се дете дрогира чак и ако имаш доказе (не смеш по закону, озбиљна сам), док оно дивља по школи ти мораш да водиш рачуна о протоколима и процедурама јер ако ту нешто зезнеш можеш да останеш без лиценце...<br />
<br />
Руку на срце, има и шта је до нас. Верујем да нема школе у којој детаљно није прописан начин облачења, понашања, употребе мобилног телефона за време наставе, а опет нема баш много директора и наставника који због кршења тих одредби удаљавају ђака са наставе, враћају га кући да се пресвуче, зову родитеље да њима уруче заплењени телефон након злоупотребе. Наш колега је чак и био дављен када је задржао телефон, колегиница претучена када је закључила јединицу, и тако редом. Можда у томе лежи узрок нечињењу, али није оправдање.<br />
<br />
А Он нас гледа тако неспособне, траљаве и никакве, и размишља шта да предузме, па да нам свима покаже ко је најпаметнији.<br />
<br />
Могао би да лупи ћушку министру културе и информисања и тражи да се очас посла спреме закони по којима би се новине са "крвавим" насловним странама продавале у тамном целофану, а ријалити програми емитовали на кабловским каналима који би се додатно плаћали. Могао би, али неће.<br />
<br />
Могао би да лупи ћушку министру образовања и тражи да се измене закони и врати ред у школе, и да тражи да се овај мане рационализације по којој школе остају без психолога и педагога. Могао би, али неће.<br />
<br />
Могао би и министра финансија да повуче за браду и тражи да наставник буде пристојно плаћен, јер би само тако могао да мотивише најбоље за рад у образовању. Могао би, али неће.<br />
<br />
Могао би да лупи чвргу министру полиције и нареди му да свака школа мора да има школског полицајца. Могао би, али неће.<br />
<br />
Могао би и да се изражајно обрати оном минстру за социјални рад, што воли да рецитује, и каже му да скине забрану запошљавања у центрима за социјални рад, да оснажи ту службу и омогући јој довољно кадрова за хватање у коштац са свим последицама бескрајно дуге транзиције. Могао би, али неће.<br />
<br />
Мислим, стисла би Маја звонце, све би се то изгласало док трепнеш, али Он неће.<br />
<br />
Могао би и од страних инвеститора да тражи да пристојно плаћају раднике, па да нам родитељи ђака живе као људи. Кад их већ субвенционише нашим парама, могао би.<br />
Али неће.<br />
<br />
Уместо свих смислених решења, Он је одабрао најбесмисленије.<br />
<br />
<b>Доћи ће у ту школу, баш у ту учионицу у којој се насиље догодило, и Он ће лично одржати час!</b><br />
<b><br /></b>
Неочекивана сила која се изненада појављује и решава ствар!<br />
К'о оно ономад у Фекетићу.<br />
<br />
И не, неће то бити због његове личне промоције.<br />
Ма какви! Срам било сваког ко је то помислио.<br />
Видећете, доћи ће сутра у Аранђеловац уз најстрожу забрану новинарима да га прате и камерманима да га снимају.<br />
Он то због нас, а не због себе и јефтиног публицитета.<br />
Видећете.<br />
Биће вам после криво што сте друкчије помислили.<br />
<br />
<br />
<div style="text-align: center;">
*****</div>
<br />
СУТРАДАН, неколико сати након посете:<br />
<br />
<a href="http://pink.rs/drustvo/46696/vucic-u-aranelovcu-sa-ucenicima-skole-mileta-nikolic-znanje-i-prijatelji-su-najvece-bogatstvo-cuvajte-drugare">На Пинку</a><br />
<a href="http://rs.n1info.com/a342417/Vesti/Vesti/Vucic-u-Arandjelovcu-razgovarao-s-djacima-o-vrsnjackom-nasilju.html">На N1</a><br />
<a href="http://www.rtvsumadija.com/predsednik-vucic-skola-mileta-nikolic-u-arandelovcu-je-dobra-skola/">На локалној телевизији</a><br />
<br />
Мрзи ме даље да тражим, али јасно је на шта мислим.<br />
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh1l51MkLHslW-b0206YUaiNVvZlrbHH9-1UsnIXGQ_6xQIvP4xrWlnfk2ipYBji_8Z2ZSJQXvfaqJ7F05DhKVSDuzI_AQPFH89ydOmKs2OVXb_CNKfRSppkXXUTkCB2OcMB1a3qaDqZJk/s1600/aleksandar-vuc-ic-stefan-stojanovic-09.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="625" data-original-width="940" height="265" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh1l51MkLHslW-b0206YUaiNVvZlrbHH9-1UsnIXGQ_6xQIvP4xrWlnfk2ipYBji_8Z2ZSJQXvfaqJ7F05DhKVSDuzI_AQPFH89ydOmKs2OVXb_CNKfRSppkXXUTkCB2OcMB1a3qaDqZJk/s400/aleksandar-vuc-ic-stefan-stojanovic-09.jpg" width="400" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
фото: Мондо</div>
</div>
klotfrkethttp://www.blogger.com/profile/08971216489908703878noreply@blogger.com5tag:blogger.com,1999:blog-5962450184373883606.post-41632310433765906302017-11-12T15:32:00.001+01:002017-11-12T20:34:48.328+01:00Драги учениче, не мора тако<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
Драги учениче (ученице), који си пред странпутицом,<br />
<br />
<br />
Свакога дана у животу суочаваћеш се са десетинама избора.<br />
Само ће твоја одлука бити шта ћеш изабрати.<br />
И данас сам бираш, а знам да није лако увек изабрати паметно.<br />
Није ни мени.<br />
<br />
<a name='more'></a><br />
<br />
<br />
<b><span style="color: #741b47;">Можда на твоје изборе утичу другари</span></b><br />
<b><br /></b>
Можда ти је важно да те они прихвате, а не знаш како да то постигнеш. Неко ће те волети зато што га засмејаваш, неко зато што увек може да се ослони на тебе, неко јер слушате исту музику, или тренирате исти спорт. Има и оних који ће те прихватити тек ако радиш исто што и они, иако знаш да то није добро ни за њих, ни за тебе. У неке групе вршњака улази се само ако пијеш, користиш дрогу, шутираш псе по улици, ломиш клупе у парку, отимаш новац другим вршњацима, учествујеш у малтретирању других. Они су бучни, мисле да су изузетно важни, желе да сви страхују од њих. Помислиш - па боље је да будем са њима, него да их се и ја плашим. Оно што не знаш, то је да нису ни храбри, ни важни. Несрећни су, а ово је једини начин кога су се сетили да постану срећни, бар на тренутак. Мисле да ће бити срећнији ако неког другог учине још несрећнијим.<br />
<br />
Ти бираш да ли ћеш у томе учествовати. Ти бираш да ли ће тој лажној краткотрајној срећи узрок бити туђа несрећа. Ти бираш да ли ће неко због тебе плакати, бити повређен, имати здравствене проблеме. Знам да је тај избор много тежи него што изгледа кад се овако напише. Знам да те је страх. Плашиш се те насилне групе, страхујеш да не постанеш њихова жртва, гледаш како су они спремни да слажу, да се потуку, да исмејавају и вређају, отму патике, телефон, новац. Кад одрастеш схватићеш да су били кукавице које редовно крећу на најслабије, најтише, оне који се никоме не замерају. Траже лаке мете, а ти се плашиш да не будеш следећа. Сумњаш у то да ли ћеш имати довољно снаге да им се одупреш. Не знаш да ли ћеш умети да им се супротставиш или бар да их избегнеш. Међутим, оно што такође не знаш јесте да они, када их неко пријави, пред родитељима, представницима школе и полиције, плачу и моле да их нико не казни, и кроз сузе обећавају да то више неће радити. Кажем ти, само кукавица може да малтретира слабије од себе. Ти бираш да ли ћеш се приклонити њима, или израстати у пристојног човека.<br />
<br />
Треба да знаш и да ниси сам. Уколико се плашиш да се насилници не окоме на тебе, или ако су већ почели то да раде, обрати се <b>одраслој особи</b> којој верујеш - родитељима, ујаку, стрицу, тетки, али и одељењском старешини, неком другом наставнику коме верујеш, педагогу, психологу, директору, школском полицајцу или полицајцу у станици. Немој да се бориш сам. Нема потребе. Бар једна од набројаних особа биће спремна да се бори са тобом. Чак и ако неко од њих закаже, неко други неће.<br />
<br />
Можда не знаш да постоји и телефон за пријављивање насиља у школи. Број је 0800 200 201, а можеш бесплатно позвати сваког радног дана од 7:30 до 15:30.<br />
<br />
Ти одлучи да се не приклониш насилницима.<br />
Немој да будеш као они.<br />
Не мора тако.<br />
Имаш избор.<br />
Буди човек.<br />
<br />
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: left;">
<span style="color: #741b47;"><b>Можда на твоје изборе утиче стање у породици</b> </span></div>
<div style="text-align: left;">
<span style="color: #741b47;"><br /></span></div>
<div style="text-align: left;">
Можда си свакодневно присутан док се родитељи свађају, туку, вређају. Тебе и не виде. Не занима их како се осећаш, како ти је у школи, с ким се дружиш, шта те занима у животу. Срамота те је да позовеш друштво кући, јер не знаш шта ће да затекну. Када си био мањи био си тужан и плакао си. Сада си већ бесан, много бесан. Дође ти да се издереш на њих и полупаш све по кући. Није ти јасно зашто баш ти мораш да имаш такав живот, и у теби бес стално расте. Оно што не знаш јесте да је још много твојих вршњака у сличној ситуацији, нажалост. Имала сам ђака који ми је причао да кад крене свађа у кући, он изађе напоље и трчи до изнемоглости, и по киши, и по снегу. Онда је отишао у локални боксерски клуб и није га занимало да баш нешто боксује, али му је много значило да удара у џак све док га бес не прође. Познајем и једног сада одраслог човека, који због оца који је пио, у животу није попио кап алкохола. Завршио је школе и сада је успешан човек са здравом породицом. И један и други су направили избор. Изабрали су да не постану насилни, да не постану алкохоличари, да никога не малтретирају због свог <u>оправданог</u> беса. Изабрали су пут који је у том тренутку можда био тежи,али их није одвео у поправни дом, у затвор, у лоше друштво из кога ретко ко изађе.</div>
<div style="text-align: left;">
<br /></div>
<div style="text-align: left;">
Свестан си тога да своју породицу не можеш да поправиш. Насиље у породици је кривично дело, може и треба да се пријави полицији, али не знам колико би деце било спремно да пријави своје родитеље. Међутим, и о томе можеш бар да попричаш са неком одраслом особом у коју имаш поверења. Неће моћи да ти промени родитеље, али ће можда моћи да ти помогне да лакше издржиш период до завршетка школе. Нека ти то буде циљ - издржи до краја школовања, а онда иди негде, тражи посао, организуј свој живот без таквих свакодневних стресова.</div>
<div style="text-align: left;">
<br /></div>
<div style="text-align: left;">
Можда ти се родитељи и не туку и не свађају, него само јурцају за послом, зарађују, теби купе најскупље патике и мисле да је то оно што ти треба. А теби треба да су чешће код куће, да разговарају са тобом, да ти покажу да их занима шта ти се дешава, да их интересује шта је ново код тебе. Чини ти се да их не занимаш, да те не поштују, да им је све важније од тебе. Није ти довољно да те питају да ли ти треба новац. Желиш да те питају како си, и да при том никуда не журе. Тужан си, а временом опет почне да расте бес. Желиш да им нечим привучеш пажњу, да урадиш нешто због чега ће приметити да постојиш, да им се осветиш за то што их никада нема.</div>
<div style="text-align: left;">
<br /></div>
<div style="text-align: left;">
Нажалост, многи твоји вршњаци у таквим ситуацијама не умеју да се изборе са својим бесом. Онда ураде најпогрешнију ствар, и бес искале на ономе над ким могу. То најчешће буду њихови вршњаци. Они са којима би требало да се друже, разговарају о проблемима, помажу једни другима. Њих туку, малтретирају, вређају, понижавају, баш онако како то родитељи раде код куће, или само да би привукли пажњу родитеља.</div>
<div style="text-align: left;">
<br /></div>
Ти одлучи да не постанеш насилник.<br />
Туђе сузе неће учинити да твој проблем нестане.<br />
Неће исправити неправду.<br />
Не мора тако.<br />
Имаш избор.<br />
Буди човек.<br />
<br />
<br />
Ако ћеш сада помислити да је лако мени да пискарам јер нисам ја та која пролази кроз оно кроз шта ти пролазиш, делимично си у праву. Не пролазим кроз оно кроз шта ти пролазиш, али те, као што видиш, не осуђујем уколико си кренуо погрешним путем. Разумем те и волела бих да и ти боље разумеш себе и оно што ти се дешава. И веруј ми, није ми лако чак ни да пишем. Знам да ниједно дете од 10 или 16 година не може само по себи да буде зло, не може тек тако да ужива у томе да некоме наноси бол. Несрећно је колико и жртва насиља. Несрећно је и јер не схвата да није на путу да насиљем према недужнима реши своје проблеме, већ је на путу да постане криминалац, а са тог пута се најчешће не враћа.<br />
<br />
Не мора тако.<br />
Твој је избор.<br />
Изабери паметно.<br />
Израсти у доброг човека због кога нико није плакао, вриштао у сну, страховао да уопште крене у школу. Немој бити тај који ће некоме упропастити детињство. Буди онај кога ће друштво волети и поштовати. Знам, то је тежи пут, али немој да будеш насилни дрипац само зато што ти се тренутно чини да је тако лакше.<br />
<br />
Поздрављам те и навијам за тебе!<br />
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjWQLyfK80reoVgrwjZ_R8-b-jbCEPOXZFjNCwrcnXfeWaDVzR1Uw6TNCpykHbiIAi4RU6crFuiWg6pm4fUWGCpugAD-zU2vGjgBkHAjt_7tWVngQxCu_hyphenhyphentuRiV58O_rihqHA6fdkhdIE/s1600/%25D1%2581%25D1%2580%25D1%2586%25D0%25B5.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="360" data-original-width="640" height="225" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjWQLyfK80reoVgrwjZ_R8-b-jbCEPOXZFjNCwrcnXfeWaDVzR1Uw6TNCpykHbiIAi4RU6crFuiWg6pm4fUWGCpugAD-zU2vGjgBkHAjt_7tWVngQxCu_hyphenhyphentuRiV58O_rihqHA6fdkhdIE/s400/%25D1%2581%25D1%2580%25D1%2586%25D0%25B5.jpg" width="400" /></a></div>
<br />
<br />
<br /></div>
klotfrkethttp://www.blogger.com/profile/08971216489908703878noreply@blogger.com9tag:blogger.com,1999:blog-5962450184373883606.post-11468601314639226862017-11-04T18:38:00.002+01:002017-11-13T17:39:06.300+01:00Децу смо упропастили. Шта даље?<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhrQbFF2ZeMajhcgB5b94MNl9UEHzMidp6m13irdlVKIXWdT-dXLOv8CoJhAuV4UMNXsPJATPNDzTUhTdVDhMwYjVco9xKi_siUDaDxSSN17XXGekYm-RNuv_VsRBCjAvmPwlpRah4RjT4/s1600/22788900_10214475601391666_3360130865745151885_n.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="530" data-original-width="644" height="328" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhrQbFF2ZeMajhcgB5b94MNl9UEHzMidp6m13irdlVKIXWdT-dXLOv8CoJhAuV4UMNXsPJATPNDzTUhTdVDhMwYjVco9xKi_siUDaDxSSN17XXGekYm-RNuv_VsRBCjAvmPwlpRah4RjT4/s400/22788900_10214475601391666_3360130865745151885_n.jpg" width="400" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="font-size: x-small;">Фотографија преузета са Фејсбука</span></div>
<br />
<br />
<br />
У само два дана доживела сам два шока, као човек, родитељ, просветни радник.<br />
<br />
<b>ШОК ПРВИ</b><br />
<br />
На једној групи просветних радника на Фејсбуку, наишла сам на објаву колегинице која објашњава да ће против ње бити покренут поступак јер је ученици дала јединицу. Два пута је прозвала да одговара, ученица је оба пута одговорила са "не знам", и колегиница је уписала јединицу у дневник. По мишљењу психолога школе није смела то да уради, јер се на основу одговора "не знам" не може проценити степен савладаности градива. Узгред, да је ученица остала неоцењена, наставница би морала да пише изјаву о томе зашто није оценила ђака.<br />
<br />
<b>ШОК ДРУГИ</b><br />
<br />
Затим сам угледала фотографију објављену на Инстаграму, направљену мобилним телефоном на једном часу у једној <b>основној школи</b> у Обреновцу. На фотографији наставница и ученица стоје испред табле, окренуте леђима. Наставница пише по табли, док ученица у руци држи креду у висини задњице наставнице. Ђак који је фотографију направио и поставио, написао је коментар: "Набићу јој креду у чмар". Не знам да ли је у питању ученик или ученица, али би требало да је дете у питању.<br />
<br />
<a name='more'></a><br />
Докле ћемо да упропашћавамо децу, и ви родитељи, и ми просветни радници?<br />
<br />
Шта мислите да постижете тим тетошењем, налажењем оправдања и изговора за сваки нерад, френетичним аплаузима за и најмањи уложени труд?<br />
<br />
Добили смо генерације које не могу ни да прочитају целу песму коју су њихови родитељи без по муке учили целу напамет. Добили смо генерације које не смеш да питаш три лекције јер је то превелики напор за њих, већ лекцију по лекцију. Ако лењивац не пипне књигу и добије јединицу, наставник мора да му пише посебан план по коме ће учити (ваљда по реченицу недељно). Више није довољна добра стара допунска настава на којој ће се додатно појаснити градиво, већ су потребни листови и листови папира са посебним плановима, прилагођеним не деци са проблемима у учењу, него деци коју мрзи да код куће отворе књигу. Наставник који да јединицу је малтене насилник.<br />
<br />
<b>ПРИМЕР ИЗ ПРАКСЕ</b><br />
<br />
Прошле недеље су два одељења првог разреда, и то одељења са сјајним бодовима при упису, код мене радила тест. Исто градиво, иста предавања, идентична структура теста са минималним изменама у самим примерима, али примери исте тежине. За тест и градиво које ће бити на тесту знали су две недеље унапред. Бар недељу дана раније су тачно знали како ће тест изгледати. Постојао је одвојени задатак за двојку, осмишљен тако да када бисте некога са улице позвали и објаснили му шта треба да научи, после два сата рада добио би двојку и ако никада није учио енглески. Ученици су знали да ће постојати такав задатак и знали су тачно шта треба да науче за двојку.<br />
<br />
У једном одељењу није било ниједне јединице. У другом, од 32 ђака - 13 јединица. Када сам их питала зашто је тако, да ли постоји нешто што ја могу да учиним, да променим нешто у свом начину рада, да усвојим методе неког наставника из њихових основних школа које су се показале као успешне - одговорили су ми да нису учили. Напомињем и да своје ђаке редовно учим техникама учења, и дајем им практичне савете о томе како најбоље и најлакше да савладају градиво.<br />
<br />
Наравно, сви су упућени на допунску наставу и наравно бар половина неће на њу доћи.<br />
Срећа је да у мојој школи ради нормалан педагог, који не мисли да против наставника треба покренути поступак ако да јединицу.<br />
<br />
Што се тиче другог случаја који сам навела, да је овде ишта нормално, ђак који је поставио фотографију и коментар био би искључен из школе, а родитељи упућени у Центар за социјални рад, да се мало испитају разлози васпитне запуштености и занемарености детета. Узгред, тај уличарски речник који основци тако лако усвајају, свакодневно живи у Паровима и Задрузи, код медијских миљеника ове власти, Марића и Митровића. Овлашћена агенција на то не реагује, нико не види да ту има неких проблема.<br />
<br />
Дечији несташлуци одавно нису дечији.<br />
<br />
Деца су нам насилна, неваспитана, не знају за ред, поштеђена су свих обавеза и одговорности, презаштићена су.<br />
<br />
<b>ГЛОБАЛНИ ТРЕНД</b><br />
<br />
Док свет унајвеће расправља о тим "генерацијама пахуља", о "миленијалцима" са којима послодавци већ не знају како да изађу на крај, код нас стручна јавност о свему овоме ћути. Просветне власти упорно доносе прописе који штите најлошије и стварају охрабрујући амбијент за неодговорност, а наставник који се томе не повинује може лакше него икада да изгуби лиценцу за рад у образовању. Родитељи, с друге стране, сада већ сасвим добро знају да једна написана жалба или молба школској управи, све решава, пошто никада ниједна није решена негативно по ђака. Амерички универзитетски професори су зачуђени над појавом да родитељи студената долазе да се расправљају са другим студентима ако им попреко погледају децу. Сведоци су и појаве да студенти, када им се да неки задатак, уместо да трче у библиотеку, зову родитеље и објашњавају им шта треба да раде. Значи, ради се о светском тренду. Прецизније, о тренду који влада у Северној Америци и Европи, али без скандинавских земаља. У Русији, Кини и Индији тога нема. Ипак, важно је напоменути да стручна јавност у овим западним земљама о томе говори и расправља, анализира проблем и тражи решење. За то време, ми смо блажено несвесни постојања проблема, ако се изузме гунђање у браду по зборницама.<br />
<br />
Одржавају се скупови о дигитализацији, уводе се електронски дневници, маше се дуалним образовањем као невиђеном цивилизацијском тековином.<br />
<br />
Само цивилизованости нигде нема.<br />
<br />
Децу смо успешно упропастили и ћутимо о томе.<br />
Шта даље?<br />
Да ли ће некоме пасти на памет да отвори широку научну и стручну расправу о овом све наглашенијем проблему? Да ли ће напокон неки министар образовања уместо менаџерисања имати визију о томе шта нам је заиста потребно, без обазирања на жеље иностраних финансијера?<br />
<br />
Хоћемо ли почети озбиљно да се бавимо стварањем људи од деце?<br />
<br />
Није да не знам одговоре на ова питања, али ме то не ослобађа одговорности да питања поставим гласно.<br />
<br />
<br /></div>
klotfrkethttp://www.blogger.com/profile/08971216489908703878noreply@blogger.com26tag:blogger.com,1999:blog-5962450184373883606.post-89245332250734453312017-10-16T20:57:00.000+02:002017-10-17T08:59:19.991+02:00Премијери, министри и остале незналице<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<b><br /></b>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgZ_1qF3oj0-Di05MObU6-ZHFERlOmQXxxWJNy857xrarA1cLzNHHP7YKRg3ijRKySO5fFAIfoWs6AEhegnrdrF5jJNtrfQJPSS-7nnCM-xLYlo97L3sCQGudRZomJssKx3KbYwk9OAKI8/s1600/ana+i+sarov.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="608" data-original-width="470" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgZ_1qF3oj0-Di05MObU6-ZHFERlOmQXxxWJNy857xrarA1cLzNHHP7YKRg3ijRKySO5fFAIfoWs6AEhegnrdrF5jJNtrfQJPSS-7nnCM-xLYlo97L3sCQGudRZomJssKx3KbYwk9OAKI8/s400/ana+i+sarov.jpg" width="308" /></a></div>
<span style="font-size: x-small;">фото: Блиц</span><br />
<b><br /></b>
<b>Није мени што Вујовић својевремено није знао како изгледа радно време наставника, него што га Вербић није исправио.</b><br />
<b><br /></b>
<b>Није мени ни што Ана Брнабић нема појма о чему говори, него што се Шарчевић иза ње задовољно смејуљи.</b><br />
<b></b><br />
<a name='more'></a><br />
Не може, а и не треба, свако све да зна. То ваљда није спорно. Ствар је у томе што ће одговоран човек ћутати о ономе што не зна, а ако због природе посла и мора да проговори, распитаће се прво код оних који знају. Премијерка је имала шансе да се распита али, ето, није то учинила. Или можда јесте, па је од министра лично добила информацију да је добар само онај наставник који води децу на такмичења, док сви остали имају месец дана зимског распуста и три и по летњег.<br />
<br />
Шта год да је у питању, срамота је!<br />
<br />
Када просветни радник каже да није ствар само у плати, већ је незадовољан начином на који друштво третира његову професију, баш на ово мисли. Само што смо сада прешли на следећи ниво, па наш рад на овакав начин више не коментарише докона комшиница налакћена на тарабу, него сам врх државног руководства. Лепу поруку шаљу, нема шта! Ајде што је лепа, али како их није срамота да беспризорно лажу?!<br />
<br />
Када би се премијерка уопште разумела у образовање, а министар бар мало више од ње, знали би да многи успешни образовни системи ни немају такмичења. Уместо такмичарског духа, развијају дух сарадње и солидарности међу ученицима. Узгред, у тим земљама има и много мање вршњачког насиља. Наш систем треба да се бави поправљањем нивоа знања просечног ученика, а не такмичарима. Или бар да нам се држава позабави задржавањем успешних такмичара у земљи, уместо што сада већ и на основне студије одлазе у иностранство. То говори о лошем раду премијеркиног министарског тима, али је њој лакше да говори о распустима.<br />
<br />
Колико треба да будеш неук па да не знаш да запослени у просвети имају годишњи одмор као и сви остали, само што не могу да га користе када им је потребан, него кад се нареди? Колико треба да си необавештен, а колико дрзак, па да на конференцији за новинаре о првих сто дана рада Владе, проспеш низ лажи и полуинформација?<br />
<br />
Премијерки поручујем да следећи пут узме гутљај воде када не буде смела да помене лоповлук својих министара, психичку лабилност, тежи облик нарцисоидности, неукост и непрофесионалност, лењост и нерад, злоупотребу функције, криминалну прошлост, буразерско вођење министарстава, бахатост, брукање по међународним скуповима... Јесам ли поменула лоповлук? Или можда спасавање једног кума од афере, веома сумњивим сведочењем, које човека може да квалификује за највише функције?<br />
<br />
То што не сме да говори о стварним проблемима, није разлог да лупета.<br />
И што би рекао мој колега Миша, стварно бисмо могли да накупимо мало пара, ангажујемо адвоката и тужимо је сви од реда за клевету и нанету бол.<br />
Небитно је шта нас боли.<br />
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiMur7C21E8PukNOHOlbAxaaF5arpVYaA7MTPJJCZVt4wbL1nidsLKCPgo6XEXTlEeC-EsGbp2DSs3O_-orhhyphenhyphen3rc-PBwM_vgWaKnN6fRyXNtYOvuIZa1WJ4XtBbGSnJsaQiNhlVLvIUA8/s1600/ana+2.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="344" data-original-width="460" height="298" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiMur7C21E8PukNOHOlbAxaaF5arpVYaA7MTPJJCZVt4wbL1nidsLKCPgo6XEXTlEeC-EsGbp2DSs3O_-orhhyphenhyphen3rc-PBwM_vgWaKnN6fRyXNtYOvuIZa1WJ4XtBbGSnJsaQiNhlVLvIUA8/s400/ana+2.jpg" width="400" /></a></div>
<br />
<br />
<br />
<br />
<br /></div>
klotfrkethttp://www.blogger.com/profile/08971216489908703878noreply@blogger.com14tag:blogger.com,1999:blog-5962450184373883606.post-67420882782626300812017-10-03T19:47:00.000+02:002017-10-03T19:47:59.968+02:00Просветним синдикатима<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
Поштовани синдикати, тј. синдикалне перјанице,<br />
<br />
<br />
Благо сваком министру образовања док има вас.<br />
<br />
Сведоци смо ваших међусобних оптуживања и препуцавања на друштвеним мрежама.<br />
Главна питања којима се бавите јесу ко је кога први позвао, ко је кога игнорисао, да ли да се ви придружите њиховим акцијама или они вашим, ко је шуровао са министарством а ко није, ко је погрешно одабрао време за неку акцију, чија је акција боље организована, ко користи синдикат само за личну прооцију, ко коме краде чланове, зашто неки организују протесте а неки други излете, ко је оно ономад рекао да ...<br />
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg8X7bx1tK-ktoAekF4IIi4rcH2G0e2kg_fa8Z3z3VBNV1tB2p72CR9_-zYpu3aLOVlcIMfIGIF7_5XrFPlBDBCj7C4gxRPiYX582oREHfwL89ej61kXaj-lyuhiicHt4ReJz-sTalRgu8/s1600/dvojica.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="195" data-original-width="250" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg8X7bx1tK-ktoAekF4IIi4rcH2G0e2kg_fa8Z3z3VBNV1tB2p72CR9_-zYpu3aLOVlcIMfIGIF7_5XrFPlBDBCj7C4gxRPiYX582oREHfwL89ej61kXaj-lyuhiicHt4ReJz-sTalRgu8/s1600/dvojica.jpg" /></a></div>
<br />
<br />
<br />
За то време, <b>просветни радници имају сасвим другачија питања</b>.<br />
<br />
<a name='more'></a><br />
<ul style="text-align: left;">
<li>Докле да радим на одређено?</li>
<li>Шта са директорима који не примају раднике са листе, већ имају своје кандидате?</li>
<li>Зашто и даље имам плату чистачице у Електропривреди?</li>
<li>Зашто нико не штити наставника од насилних ученика и родитеља?</li>
<li>Зашто се више бавимо бирократијом него наставом?</li>
<li>Зашто се не уједначе услови у којима радимо, па једни имају све, а други таблу и креду?</li>
<li>Зашто и даље имамо најмање 30 ђака у одељењу?</li>
<li>Зашто школа и наставник немају никакву аутономију?</li>
<li>Зашто и даље постоји оваква инклузија?</li>
<li>Зашто не постоји број телефона или имејл адреса у министарству где можемо добити одговоре кад нам упутства и препоруке нису јасни?</li>
<li>Зашто се захтеви школских управа толико разликују од управе до управе?</li>
<li>Зашто нам и даље све прописују они који никада нису ушли у учионицу?</li>
<li>Зашто су уџбеници толико скупи, лоши и препуни грешака?</li>
<li>Зашто нико не одговара због акредитације лоших уџбеника</li>
<li>Зашто и даље постоје кланови аутора уџбеника и рецензената?</li>
<li>Зашто се образовање обликује у складу са снагом лоби група?</li>
<li>Зашто се реформа не финансира из домаћих средстава у складу са интересима Србије?</li>
<li>Зашто и даље постоје сумњива истурена одељења средњих школа за брзу преквалификацију медицинског и фармацеутског кадра?</li>
<li>Зашто се не покреће питање оснивања наставничких факултета?</li>
<li>Зашто се не пооштре критеријуми за акредитацију семинара?</li>
<li>Зашто се не обезбеђују средства за смислено стручно усавршавање, по индивидуалним потребама наставника?</li>
<li>Зашто се стално покрећу акције које нас удаљавају од родитеља, уместо да у њима тражимо савезнике?</li>
</ul>
<div>
<br /></div>
<div>
Питања има бар још оволико.</div>
<div>
Ниједно питање које је просветним радницима битно не налази се међу питањима којима се синдикати данима и месецима баве.</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Да ли су синдикати бизнис? Имају све одлике компаније, укључујући и маркетинг, истина веома лош. Јесте ли се учаурили у својим међусобним борбама и заборавили због кога постојите?</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Без намере да осудим неке синдикате, а похвалим неке друге, могу једино да закључим да и међу вама можемо само да бирамо мање зло. Као у политици. Научите нешто из тог политичког деловања. Грађани су бирали мање зло, бирали, па се уморили и постали апстиненти. Желите да се то и вама догоди? Или вам није јасно да ће временом доћи до масовног ишчлањивања из свих синдиката?</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Не бих желела да се то догоди, јер је синдикат неопходан свакој струци, па и нашој, нарочито данас.</div>
<div>
<br /></div>
<div>
И на крају, знам да се синдикати баве радничким правима, а не квалитетом васпитно-образовног процеса. Па ипак, стварно не би било лоше да се у синдикалне захтеве једном убаци и захтев који се бави овом стрмом низбрдицом којом се образовање у Србији убрзано креће. Мислим, не може да шкоди, пошто се ионако ниједан захтев не испуњава. Бар нека се види да и о образовању бринемо.</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Уозбиљите се већ једном, спустите лопту у међусобним размирицама, почните озбиљније да се бавите горућим проблемима и научите да компромисе правите међу собом, а не са министарством!</div>
<div>
<br /></div>
<div>
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjkymxQRYd8UIlso3A3_xdTvm-j_14vQu3HxFrB78s2TLEcPgCFr87XNMPZDD6grGRBU55Oo_cwwN2iH6NzX0sDz1Pt_BwgdG7ZCZKstbDcRz1CVL4Rv6fbZHuKw8-0KRTHG3df5Fn4-Pw/s1600/lutke+na+koncu.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="321" data-original-width="460" height="278" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjkymxQRYd8UIlso3A3_xdTvm-j_14vQu3HxFrB78s2TLEcPgCFr87XNMPZDD6grGRBU55Oo_cwwN2iH6NzX0sDz1Pt_BwgdG7ZCZKstbDcRz1CVL4Rv6fbZHuKw8-0KRTHG3df5Fn4-Pw/s400/lutke+na+koncu.jpg" width="400" /></a></div>
<div>
<br /></div>
</div>
klotfrkethttp://www.blogger.com/profile/08971216489908703878noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-5962450184373883606.post-61126698143163436192017-09-27T23:01:00.003+02:002017-10-17T09:00:00.783+02:00ЗОСОВ је мртав, живео ЗОСОВ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
Нови Закон о основама система образовања и васпитања усвојен је са само 121 гласом ЗА, на збрзаној, збрчканој, срамотној седници, на којој је расправа била таман какви су и посланици. Министар је пречесто одговарао да ће "та и та питања бити накнадно уређена новим сетом закона", упоредио себе са Доситејем Обрадовићем, мада за тим није било потребе - сличност је тако фрапантно очигледна. Причало се о постављању неког националног оквира на основу кога ће се радити нови програми и планови. Омнипотентни и омнипрезентни министар ће у стилу Супермена из Фекетића бити кадар стићи и утећи и на страшном месту постојати, бар у половини чланова овог закона. Већ ми је жао онога ко ће га наследити.<br />
<br />
Млаћење празне сламе постало је национални спорт!<br />
У то име, ево им још мало:<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhISWJsEtCJ1OvUuHcYx-5Px0VGb64NTCeXo-8TdM0PqTARQsUTEiSnBenuw8wMHDkQGFuTkzWuIVhEXUPgwKdIGlru1coq_gFOUeB-RPaWmDcRYJM4SuhhKN-HlysnNjGVzZOpqY3hfbI/s1600/slama.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="524" data-original-width="700" height="298" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhISWJsEtCJ1OvUuHcYx-5Px0VGb64NTCeXo-8TdM0PqTARQsUTEiSnBenuw8wMHDkQGFuTkzWuIVhEXUPgwKdIGlru1coq_gFOUeB-RPaWmDcRYJM4SuhhKN-HlysnNjGVzZOpqY3hfbI/s400/slama.jpg" width="400" /></a></div>
<br />
<br />
Никоме није пало на памет да позајми идеју од <i>сусједа</i> и ангажује тристотинак наставника са искуством и резултатима, повуче их из наставе на годину дана и препусти им уређење планова и програма.<br />
<a name='more'></a>Није им пао на памет ни један фини lex specialis којим би се СВИ из министарства, завода, агенција, центара и школских управа послали у наставу, да мало они раде по ономе што нама годинама прописују. На њихова места поставити људе из наставе, па их ротирати после четири године, са свешћу да ће и они радити по ономе што пропишу.<br />
<br />
Не смањише ни број ђака по одељењу, и поред све кукњаве о паду наталитета.<br />
<br />
С друге стране, сазнали смо да ћемо ђаке учити да се на хуманитарни рад иде по казни, јер је то нова казнена мера. Лепа порука, нема шта!<br />
<br />
Занимљиво је да за Алексин закон опет није било места, и то у дану када је дете од 14 година завршило на Ургентном центру због вршњачког насиља. Није им пало на памет да се читав амбијент мора мењати да би се вршњачко насиље спречило. Ни речи о томе да се мора развијати дух сарадње и солидарности, а не такмичарски дух; да треба оснажити механизме подстицања пожељног понашања кроз цело доуниверзитетско образовање, а не само се бавити казном као последицом; ни речи о томе да се у многим земљама расформирају постојећа одељења и формирају нова на сваке две године, баш зато да се не би стварали кланови, него да се деца науче сталном склапању нових пријатељстава. О ширем друштвеном амбијенту да и не говоримо. Шешељ је већ гостовао у неком ријалитију, очекујемо Вучића, мада он има свој лични ријалити, па му и не запиње.<br />
<br />
Уџбеници ће се и даље третирати као ципеле, саламе, двоседи и остала роба на тржишту. Осим издавача, руке трљају и банкари. Кредит за опремање детета за школу је јединствени банкарски производ, којим се ваљда још само ми можемо похвалити. Лидери у региону, а и шире.<br />
<br />
Нигде се држава није обавезала да уједначи опремљеност школа, да одбије новчану помоћ из иностранства ако је условљена имплементацијом иностраних жеља и потреба.<br />
<br />
И даље ћемо бити заморчићи неуспешних експеримената у образовању, и ми, и ђаци, и родитељи наших ђака. И даље ћемо бити безличне бирократе, јер улога наставника у васпитној функцији школе није ојачана, а бирократија није смањена.<br />
<br />
Имаћемо општинске савете родитеља, за које је већ сада јасно да неће служити ничему, осим евентуалном храњењу сујете партијски неудомљеним кадровима.<br />
<br />
У ишчекивању нових закона који ће дотући просвету, остаје ми да констатујем да постоје времена када је просвети потребан менаџер, времена када је неопходан просветитељ, а ово је време када нам дефинитивно не треба Делбој!<br />
<br />
Поздраве ће вам пренети на хиљаде људи који ће вам сутра звиждати под прозором.<br />
Не верујем да ће икога из власти бити стид, али нека вас бар мало изнервирају, јер ваша слика вечитог пролећа није наша слика живота у овој земљи!</div>
klotfrkethttp://www.blogger.com/profile/08971216489908703878noreply@blogger.com7tag:blogger.com,1999:blog-5962450184373883606.post-42504497138842534592017-09-22T19:44:00.000+02:002017-09-30T14:32:33.439+02:00Кад ти музику пушта глуви ди-џеј<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEircte6QTn1PxIEf84rcXScPKBrYRkrbMIEMApU8ZAgtkfmJZhqKgm027WoqckTkYiUTKTRukl4uI5_U1-GjACRPJVBxb0LBqae7qLNqJO9KQ_PDcN1pzBTDnfJLPF1zwwUWjuFZb75ScQ/s1600/970555_maja-gojkovic-skupstina-srbije-poslanici-zasedanje_ls.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="666" data-original-width="1000" height="266" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEircte6QTn1PxIEf84rcXScPKBrYRkrbMIEMApU8ZAgtkfmJZhqKgm027WoqckTkYiUTKTRukl4uI5_U1-GjACRPJVBxb0LBqae7qLNqJO9KQ_PDcN1pzBTDnfJLPF1zwwUWjuFZb75ScQ/s400/970555_maja-gojkovic-skupstina-srbije-poslanici-zasedanje_ls.jpg" width="400" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="font-size: x-small;">Извор: <i>Курир</i></span></div>
<br />
<br />
На дневни ред Народне скупштине Републике Србије стигли су предлози Закона о основама система образовања и васпитања и Закона о високом образовању. Расправа је у току и, нажалост, можемо је пратити у директном преносу. Кажем "нажалост", јер нам на понос свакако није.<br />
<br />
Не улазећи у бесмисленост оваквог изборног система, јединствени бирачки списак у коме би покојници, када би се удружили, прешли цензус и имали посланичку групу, или у најнеправеднију предизборну кампању у модерној историји Србије, хајде да само погледамо стварност у Србији данас. О кровном закону који регулише доуниверзитетско образовање одлучиће скупштинска већина која представља антипод суштини образовања.<br />
<br />
<br />
<a name='more'></a><br />
<br />
Кадар владајуће већине који данас на свим нивоима управља Србијом је толико необразован, и толико незабринут због те необразованости, да им треба законом забранити да говоре о просвети. Од директора јавних предузећа и установа у најмањим срединама, преко председника општина, чланова општинских већа, директора најсложенијих система, па све до појединих министара, у Србији данас има толико ништавних диплома и лажних академских звања, да је јасна порука о значају образовања већ послата - <b>знање и образовање не вреде ништа!</b><br />
<br />
Посланици скупштинске већине о образовању расправљају тако што наглашавају <i>комерцијализацију знања</i>, хвале Београдску пословну школу као расадник будуће српске интелектуалне елите, потежу цитате пронађене на сајту <i>Мудре мисли, изреке и цитати</i>. Као врхунски аргумент о дуалном образовању (које није на дневном реду), наводе да је оно окосница немачког друштва, а оно са нашим друштвом има везе таман колико и <i>Квадратура круга</i> са <i>Задругом</i>.<br />
<br />
Ако су Предлог ЗОСОВ-а и прочитали, јасно је да ни реч нису разумели. Добили су задатак да бране неколико неуралгичних тачака због којих просветна јавност негодује, научили неколико реченица, и врте их у круг. И даље нису одмакли од чувеног "и Демократска странка је тако". Изврћу чињенице, замењују тезе, фарисејски продају маглу гледаоцима скупштинског преноса и играју своју представу као толико пута до сада.<br />
<br />
Чак и да имају свест о томе колико је овај закон важан, а сасвим је могуће и да је немају, не занима их то што образовање <u>данас</u> значи квалитет живота у Србији <u>сутра</u>. Данас ђак, сутра водоинсталатер, електричар, лекар, учитељ, председник општине, инжењер, родитељ. Кога је још за то брига! Важно је да испуне партијски задатак, а он по свој прилици гласи "убедите гласаче да живе боље него икада, а живеће и још боље", што ће рећи - просвета је данас боља него икада, а биће још боља.<br />
<br />
Док слушам скупштинску расправу о овим законима, не могу да се отмем утиску да сам на забави на којој музику пушта глуви ди-џеј. Зна да треба да пусти педесет песама, и помало због вибрације басова осећа ритам, али појма нема какве песме пушта и да ли се оне уопште уклапају у догађај. Од Силване до Нирване, од Синана до Дилана - све може, само нек прави буку. Само нека се време потроши и нека се на крају послушно притисне дугме за одбацивање амандмана и усвајање закона. Где се збуне, ту су Маја и звонце.<br />
<br />
Јавна расправа је била фарса, понегде чак и затворена за јавност.<br />
Писањем закона су се опет бавили они који нису ушли у учионицу.<br />
Бомбастичним саопштењима о неким члановима закона, скренута је пажња са оних који су много важнији. Питање безбедности ученика у школама сведено је на нормативна акта којима се регулише пре свега одговорност наставника, а одговорности Митровића и Марића чији су програми препуни насиља и даље на изволте ђацима у по бела дана - нема.<br />
<br />
Најважније је питање ко ће постављати директора - министар или школски одбор. Чист спин, наметнут да би све остало отишло под тепих. Ни речи у расправи о томе да се:<br />
<br />
<ul style="text-align: left;">
<li>повећа издвајање за просвету у буџету </li>
<li>мотивишу најбољи ђаци да се школују за просвету </li>
<li>оснују наставнички факултети </li>
<li>уведе интегративна настава</li>
<li>гумицом избришу постојећи наставни планови и програми и од нуле направе нови јер ови толико не ваљају да је немогуће преправљати их </li>
</ul>
<ul style="text-align: left;">
<li>смањи број ученика у одељењу</li>
<li>усагласи опремљеност свих школа</li>
<li>смањи број обавезних часова и створи простор за бављење ваннаставним активностима, које су подједнако важне као наставни предмети</li>
<li>врати васпитна улога школи, јер нам децу васпитавају Задруга и Парови, Цеца и Аца Лукас (ово све док Кристијан Голубовић из затвора не отвори јутјуб образовни канал)</li>
<li>изврши ревизија инклузије која се спроводи на потпуно погрешан и неодржив начин</li>
<li>наставницима смањи бирократски део посла, јер је он најмање битан у образовном процесу.</li>
</ul>
Ни речи о важним стварима, али како би то посланици знали.<br />
<br />
У Члану 7, али и 8. и 9, Предлога ЗОСОВ-а налазе се излистане све лажи које лепо изгледају на папиру, а које друштвени амбијент потире на дневном нивоу. Као што је она Стратегија образовања до 2020. лепо изгледала на папиру и доживела фијаско у пракси, тако и ове шарене лаже немају везе са реалношћу, али како би то посланици знали.<br />
<br />
Чланови 32 - 46. укидају сваку наду да ће о начину и квалитету рада неко питати и просветне раднике, а не само партијски запослене бирократе, који ће и даље прописивати оно што су видели на службеном путовању у иностранство. Нигде се не утврђује њихова одговорност за лоше наставне планове и програме, још горе уџбенике, стандарде који не одговарају постојећим капацитетима у погледу опремљености школа и расположивог простора. Они ће и даље бити одвојени од реалности, а ми ћемо бити криви што не испуњавамо њихове музичке жеље.<br />
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<span style="font-size: large;">"Може један виолински концерт?"<br />"Може, али имамо само дромбуље, па ако не смета..."</span></blockquote>
<br />
Члан 49. су слободно могли да избришу, до тренутка када јединице локалне самоуправе не добију законом утврђену обавезу да се на захтев школе не може одговорити са "нема пара". Док их има за ручкове, лимузине и возаче, аутобусе пуне сендвичара, има да их има и за школе. Али, нису луди посланици да се праве да то знају.<br />
<br />
Морам да напоменем и да су ми се две ствари допале:<br />
1) ученик основне школе може бити пребачен у другу школу уз сагласност те школе (сагласност родитеља се не помиње)<br />
2) јасно се каже да скупштина јединице локалне самоуправе МОРА да верификује мандате члановима ШО изабраним из редова запослених, уколико је предлог поднет на законит начин.<br />
<br />
Наравно да посланици не знају зашто су ми се баш ове две ствари допале.<br />
<br />
С друге стране, оно што ми се никако није допало јесте број чланова закона који се завршавају помињањем министра. Ако је намера била да се систем боље уреди, требало је уредити га тако да беспрекопрно функционише и ако министар оде на боловање, или се промени. Не знам само како то да се објасни посланицима странке у којој се један човек пита за све. Они су убеђени да свет једино тако може да функционише.<br />
<br />
И на крају, ако следеће недеље не доведу Жељка Митровића да стане иза Маје Гојковић и диригује расправом и гласањем, силно ћу се разочарати.<br />
<br />
<br />
<div style="text-align: center;">
<b>За то време, родитељи, наставници и бивши ђаци у Земуну живим ланцем бране школу од инспекцијског и министарског бахаћења.</b></div>
<div style="text-align: center;">
<b><br /></b></div>
<div style="text-align: center;">
<b>Универзитети траже смену Зукорлића.</b></div>
<div style="text-align: center;">
<b><br /></b></div>
<div style="text-align: center;">
<b>Вероучитељи и даље могу да раде само на одређено.</b></div>
<div style="text-align: center;">
<b><br /></b></div>
<div style="text-align: center;">
<b>Спрема се питање за завршни тест из математике: "Колико је 23 х 9000?"</b></div>
<div style="text-align: center;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhuhC23KC2cc4rOwQYAsy7gsYULtT1NJXgunYU-wVcBs77UJaaJ4N-DwWcybR4vYZpXHljI4bSFpmp3QwYqRoQOcGICnnCMNEVfVppjl1znSKi_ADD6Yud12qz_0O-EywEb4HlM0-E4Gc8/s1600/zivi+zid.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="329" data-original-width="251" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhuhC23KC2cc4rOwQYAsy7gsYULtT1NJXgunYU-wVcBs77UJaaJ4N-DwWcybR4vYZpXHljI4bSFpmp3QwYqRoQOcGICnnCMNEVfVppjl1znSKi_ADD6Yud12qz_0O-EywEb4HlM0-E4Gc8/s400/zivi+zid.jpg" width="305" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="font-size: x-small;">Извор: Фејсбук</span></div>
</div>
klotfrkethttp://www.blogger.com/profile/08971216489908703878noreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-5962450184373883606.post-50836722932504461652017-09-13T19:27:00.000+02:002017-09-30T14:33:28.852+02:00Министре, на другој кравати је чвор који уводи ред<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjnxM5c5HiT5VR2pCdIDNO2GsdmgmvgYsf2NoXrKjyuvQk4YADHqGu2BCN9hJsdrLZxY3ham8owLfGPeVX0nEo1_Z9EcG7Uj-AJV-WhGZTP4ulqesGvSl5veTPagyBmmCfJCKsRqOsPk4A/s1600/kravata.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="665" data-original-width="665" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjnxM5c5HiT5VR2pCdIDNO2GsdmgmvgYsf2NoXrKjyuvQk4YADHqGu2BCN9hJsdrLZxY3ham8owLfGPeVX0nEo1_Z9EcG7Uj-AJV-WhGZTP4ulqesGvSl5veTPagyBmmCfJCKsRqOsPk4A/s320/kravata.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
<br />
Док се ових дана бавимо креаторским решењем Драгане Огњеновић, и предложеним краватицама на школским униформама, министар нам поручује да ће увођење ђачких униформи увести ред у школе.<br />
<br />
<div style="text-align: center;">
<span style="font-size: large;">За то време, у Средњој школи "Свети Трифун" са Домом ученика, у Александровцу, догађа се сасвим другачије "завођење реда"</span></div>
<br />
<br />
ЧИН НУЛТИ<br />
<br />
Почетна ситуација, нажалост, није непозната у српским школама: ученик до јуна има већи број јединица, а онда напрасно поправља све, или му остаје само једна за поправни испит. <b>Свака част колегама који нису у стању да одбране лични и професионални интегритет, и на крају подлегну мањим или већим притисцима.</b> Ту ни Правилник о оцењивању не помаже. Кад сам наставник не разуме да од хроничне јединице од септембра до јуна, не може да испадне акутна двојка на крају наставне године, нико нам није крив. Здушно учествујемо у урушавању просвете, али то је већ друга тема.<br />
<br />
Да се вратимо на Александровац и једног наставника који је поступио у складу са Правилником о оцењивању.<br />
<br />
<br />
<a name='more'></a><br />
ЧИН ПРВИ<br />
<br />
Ученику је закључена јединица и упућен је на полагање поправног испита.<br />
Да је одлука наставника била исправна, доказује то што је оцена потврђена на седници Одељењског већа, и што ученик није уложио жалбу на оцену.<br />
Да је ученик уложио жалбу на тада закључену јединицу, по Чл.110, Ст. 8 ЗОСОВ-а, директор би био у обавези да, уколико жалбу усвоји, састави комисију у којој не може бити наставник на чију се оцену ученик жалио, и ученик би одговарао комисијски.<br />
<br />
<b>Међутим, жалбе није било.</b><br />
<br />
Током школске године наставник је одржао око 20 часова допунске наставе (о чему постоји уредно вођена евиденција), а у августу је одржано и осам часова припремне наставе.<br />
Директор формира комисију, коју свуда и одувек чине одељењски старешина, наставник који је закључио недовољну оцену и још један наставник исте струке.<br />
<br />
<br />
ЧИН ДРУГИ<br />
<br />
Ученик на испиту ћути, не одговара и добија јединицу. То значи да понавља разред.<br />
Два дана након полагања поправног испита, ученик доноси здравствено уверење којим покушава да обори испит, али оно не бива уважено јер је касно достављено.<br />
<br />
На наставника се врши притисак да преправи Записник о полагању поправног испита, и то у кућној посети члана Школског одбора, што је наговарање на извршење кривичног дела фалсификовања документације. Наставник одбија да то учини, и онда креће драматичан преокрет.<br />
<br />
<br />
ЧИН ТРЕЋИ<br />
<br />
У школу се шаље ванредан инспекцијски надзор из Краљева (иако Александровац припада ШУ Крушевац). На терен излази двоје просветних инспектора из Краљева. Најпре покушавају да пронађу било какве неправилности у раду наставника, вођењу педагошке документације, раду испитне комисије. Када им то не полази за руком, смишљају следећи излаз - <b>НЕЗАКОНИТОСТ ЈЕ УТВРЂЕНА, ЈЕР ЈЕ ДИРЕКТОР У КОМИСИЈУ СТАВИО И ПРЕДМЕТНОГ НАСТАВНИКА!</b><br />
<b><br /></b>
<b>Директор је на ово пристао! Жалба на Записник није поднета! Сложио се са инспекторима, што значи да или не познаје законе, или му је у овом случају одговарало да их не познаје.</b><br />
<b><br /></b>
Просветни инспектори се позивају на Чл.110, Ст. 8, Закона о основама система образовања и васпитања, који благе везе нема са овом материјом, и уопште не уређује комисију за полагање поправног испита, већ поновљеног испита по жалби ученика.<br />
<br />
У Ставу 3. тог Члана стоји:<br />
<blockquote class="tr_bq">
<i><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;">"Ако (директор) оцени да је приговор
основан и да је оцена изведена супротно закону и прописима донетим на основу њега,
решењем поништава оцену и образује комисију за проверу знања ученика, преглед и
поновно оцењивање писменог или другог рада ученика."</span></i></blockquote>
У цитираном Ставу 8. Чл. 110. стоји:<br />
<blockquote class="tr_bq">
<i><span style="font-family: "georgia" , "times new roman" , serif;">"Наставник чија оцена је оспорена или на чији је предлог утврђена закључна оцена, не
може да буде члан комисије." </span></i></blockquote>
Утврђена закључна оцена након полагања поправног испита је КОМИСИЈСКА!<br />
<br />
Састав комисије из овог става се односи на испит одржан по усвајању жалбе ученика (родитеља/старатеља) на закључену оцену. Не на комисију за полагање обичног поправног испита, у којој је предметни наставник увек испитивач, одељењски старешина председник, а још један наставник из исте струке члан. Све школе у Србији раде на тај начин, и никада оцена није оборена због таквог састава комисије, јер не постоји законски основ да се обори.<br />
<br />
<br />
ЕПИЛОГ<br />
<br />
Просветни инспектори Светлана Филиповић и Дарко Крсмановић, смислили су начин да пониште рад једног наставника, оптуже директора за незаконито поступање (а и јесте незаконито у делу да је прихватио овакав закључак инспектора) и пошаљу поруку свим ученицима да није неопходно да покажу ни минимум рада и залагања током целе школске године, уколико има ко да им <i>припомогне</i> да не понављају.<br />
<br />
<b><br /></b>
НАРАВОУЧЕНИЈЕ<br />
<b><br /></b>
<b>Министре Шарчевићу, Записник о ванредном инспекцијском надзору који садржи ову бруку и срамоту, откуцан је на меморандуму министарства на чијем сте челу. Вас брука, не нас.</b><br />
<br />
Будите љубазни па поступите принципијелно као у случају директора школе у Земуну. Ако сте тамо успели да утврдите неправилности, овде већ има материјала за отказе, или бар суспензије.<br />
<br />
<b>Хоћете да се уведе ред? </b><br />
<b>Хоћемо и ми!</b><br />
<b><br /></b>
Скините нам с леђа ове што поступају по страначким, рођачким и сличним налозима.<br />
Пустите нас да радимо свој посао уз поштовање закона и прописа које сте нам наметнули, ма како накарадни били.<br />
Не урушавајте углед оних који посао обављају савесно, и не уздижите оне који посао обављају послушно, попут чланова нове комисије код које је актер овог случаја без икаквих проблема добио прелазну оцену и уписао наредни разред.<br />
Или лепо јасно и гласно кажите да понављања разреда нема, да је довољно да се ђак упише у школу па да је и заврши. Али, у том случају, не шаљите неосноване поруке о завођењу реда са медија.<br />
<br />
И на крају, порука инспекторима, надзорницима и уопште свима који нас малтретирате и не дате нам да МИ сачувамо бар мало реда у образовању:<br />
<br />
<div style="text-align: center;">
<b>ИМАТЕ ПОСЛА СА ПИСМЕНИМ И ШКОЛОВАНИМ ЉУДИМА, ОД КОЈИХ НИСУ БАШ СВИ ЗАЋУТАЛИ!</b></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<br />
<br />
<br /></div>
klotfrkethttp://www.blogger.com/profile/08971216489908703878noreply@blogger.com16tag:blogger.com,1999:blog-5962450184373883606.post-15379290332775315572017-09-07T20:53:00.001+02:002017-09-30T14:33:55.212+02:00И тако поче још једна школска година<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgMipA8uSUXJxfC3iU0M-5TLoKOcYKU1Kp5jyaZ37XJYpr1AlqP4BBc4pG4-569IQ_gkxxEByQrzC5UWZmqvoRXlJVsNK4XJ3tFRLy1lswCDVBKSFUeQXFOSwm9V2mC5h2UCCHuWRGnsWw/s1600/zvono.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="234" data-original-width="250" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgMipA8uSUXJxfC3iU0M-5TLoKOcYKU1Kp5jyaZ37XJYpr1AlqP4BBc4pG4-569IQ_gkxxEByQrzC5UWZmqvoRXlJVsNK4XJ3tFRLy1lswCDVBKSFUeQXFOSwm9V2mC5h2UCCHuWRGnsWw/s1600/zvono.jpg" /></a></div>
<br />
<br />
<br />
Почела ми је 24. школска година са ове стране катедре.<br />
Свака претходна је прошла у ишчекивању промена набоље.<br />
Свака се завршила уз констатацију да је последња била гора од претходне.<br />
Након толико година, требало би да научим да ова држава није погодна за гајење наде. Не прија јој клима, ваљда.<br />
<br />
<br />
<b><span style="font-family: "arial" , "helvetica" , sans-serif;">НОВОСТИ ПРЕСТИЖУ ЈЕДНА ДРУГУ</span></b><br />
<br />
И ова школска година почела је <b>штрајком</b>. Истина, стидљивим и неусаглашеним. Рек'о би човек - ево их просветари, опет штрајкују! Понеки просветни радник би можда рекао - ево их синдикати, ничему их искуство није научило! Небитно је. Лепо рече министар да штрајк неће много шкодити.<br />
<br />
Образовање никада није било мање важно. Свакодневно нам показују да диплома ничему не служи. Ђаци нам не расту у људе, него у раднике. <b>Вештине су преузеле примат</b>.<br />
<br />
Спремају нам се <b>лоши закони</b>. Лошији од постојећих, који такође нису добри. Ако је нешто и ваљало, не брините! Има ко ради на томе да ништа не ваља.<br />
<br />
<a name='more'></a><br />
У 200 школа стижу <b>електронски дневници</b>. Бићемо тотално модерни. Имамо школе са рачунаром и пројектором у свакој учионици (или интерактивном таблом), па онда школе са опремљеним кабинетима само за информатику, и на крају школе у којима рачунар има само директор. Али, нема везе. Премијерка каже да су јој приоритети дигитализација и образовање, па је ових 200 школа, од укупно 1800, таман згодно за самопромоцију Владе на конференцији за новинаре.<br />
<br />
Требало је да буду и <b>униформе</b> у основним школама. Неће их за сада бити, јер су најаве министра најчешће кусе. Много је брз!<br />
<br />
<b>Полицајци</b> с дневником једном месечно је најновији хит. Свратиће нам полицајци у основне школе једном месечно да деци објасне какав је свет. На оне који нам такав свет стварају, нико неће упозорити децу.<br />
<br />
Пошто нам деца имају све лошије држање и све више времена проводе седећи, министарство је одлучило да се фискултура појача. <b>Теоретска фискултура</b>. Деца ће на часовима физичког учити и теорију.<br />
<br />
Родитељи штрајкују заједно са наставницима у школи у <b>Земун</b>у, јер не дају да се над школом иживљава ко како хоће.<br />
<br />
Након што нам једном буду повећали плате, биће веће него икада. Веће ће бити <b>лимбург</b>а месеца! Треба прво намирити војску и полицију. Ми смо безопасни, као што смо више пута показали.<br />
<br />
<br />
<b><span style="font-family: "arial" , "helvetica" , sans-serif;">МЕНИ ЈЕ ПОЧЕЛА ЛЕПО</span></b><br />
<br />
Ако се изузме бесмислано бирократисање, мени је школска година лепо почела.<br />
<br />
Добила сам два одељења првог разреда. Иницијални тест им није славно прошао, али делују као фина деца са којом ће моћи лепо да се ради.<br />
<br />
После много година, променила сам уџбеник за први разред. Мени је и то лепа новост. Уживам док га разрађујем.<br />
<br />
Када сам након више од 10 година чекања да ми се опреми кабинет почетком јула добила одговор да пара нема, <b>решила сам да га опремим сама</b>. У процесу сам налажења донација и наћи ћу их. Већ су стигли рачунар и фини звучници. И једно и друго смо добили од људи које никада у животу нисам видела. Срећом, видели су они апел, и из чиста мира помогли. Предивно је то. Хвала Ненаду и Војину.<br />
<br />
Чекам одговор за велики телевизор, баш велики, са дијагоналом од 65 инча. Причам ђацима да ће једном и то стићи, а мој матурант каже - ау, ала ћемо да гледамо текме! Размишљам, па то ми им био главни догађај из школовања. Буде неко финале баш за време нашег часа, и ја им пустим неки лајвстрим, а договоримо се да час надокнадимо. Мислим, а зашто да не?!<br />
<br />
Извињавам се нашем домару што ћу му направити мало посла по кабинету, а он срећан, па каже - ма, само причај где шта да померам и шрафим, све може!<br />
<br />
Имам пун фолдер линкова ка најразличитијим наставним садржајима које сам свих ових година сакупљала. Чекање на опрему је трајало толико дуго, да половина тих линкова више није функционална. Нема везе. Отварам фолдер "Линкови 2017".<br />
<br />
Лепо ми је и то што сам успела да сакупим новац за <b>екскурзију</b> једном мом ђаку. Чак и мало џепарца има. Највећа донација је била 15 000 динара, а најмања 1000, и верујте - не знам којој сам се више обрадовала. Има добрих људи и предиван је осећај кад се лично увериш у то. Хвала Наташи, компанији Пештан, Ани, Миодрагу, Срђану, Алекси и Биљи. Нека им се добро добрим врати.<br />
<br />
Крећемо крајем следеће недеље. Мало сам незадовољна тиме што у школама и даље не постоји озбиљнија припрема за екскурзије, у сарадњи са наставницима географије, историје и уметности. Стварно, што би био проблем да се у школском календару предвиди један тематски дан за разреде који иду на та путовања, са презентацијама, наставничким и ученичким, филмовима, путописним репортажама? Можда главно питање онда не би било да ли ћемо ићи у дискотеку и шта ћемо с пивом.<br />
<br />
Да, знам, питаће неко ко ми је бранио да то сама покренем.<br />
Нико. Само ми је мука од неуређеног система који годинама функционише преко леђа ентузијаста, уместо да се уведе ред и поставе јасна правила.<br />
<br />
И за крај, причам синоћ са сином мог рођеног брата. Са 12 година је кренуо у неку елитну <u>државну</u> средњу школу, за коју се изборио тако што је годину дана ишао у редовну и приватну школу истовремено, да би се довољно добро припремио за пријемни, а иначе је сјајан ђак. Каже - замисли, нисам се изгубио! Школа има пет зграда: за природне науке, матерњи језик и музику, стране језике, кухињу са кантином и зграду за физичко (две сале, базен, терен за сквош). Имају и две велике ливаде. Наравно да није у Србији. Каже још и да ће после шест година у овој школи ићи на Кембриџ да студира архитектуру, ако га не позову да игра за Ен-Би-Еј :)<br />
<br />
Моје рођено дете одлази за неколико дана на другу годину студија, реално далеко, а мени предалеко. Срећна је тамо. Нека је. Ко зна колико ће ми још септембара проћи у том испраћању.<br />
<br />
<br />
<i><span style="font-family: "arial" , "helvetica" , sans-serif;">Сад се вратих да прочитам овај текст од почетка. Сав је збрда-здола. Све нешто набацано. Ниђе везе! Таман као почетак нове школске године у Србији. Могла бих да се вратим и да га преуредим, да му нађем главу и реп, али нећу. Кад ми је у глави овако, нек ми буде и у овом тексту.</span></i><br />
<i><span style="font-family: "arial" , "helvetica" , sans-serif;"><br /></span></i>
<i><span style="font-family: "arial" , "helvetica" , sans-serif;">На срећу нам изашло, а на нос хоће, свакако.</span></i><br />
<br />
<br /></div>
klotfrkethttp://www.blogger.com/profile/08971216489908703878noreply@blogger.com3tag:blogger.com,1999:blog-5962450184373883606.post-52269149621316728922017-08-19T13:13:00.001+02:002017-09-30T15:06:47.404+02:00Просвета и патриотизам<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhVZ_ZZACGG_ngoxBKwy_s49d8yEHNade6ERSX11brawzEKAgFi6uD_w5S_u-YmZnKGLzQQm56jBkPX-yhEDm_ON4m6loEYkX6QaL-373BlABaG3VHVhqoQy-ojXMB_ukN4T01y_sUUWnM/s1600/o+skoli.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="467" data-original-width="480" height="387" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhVZ_ZZACGG_ngoxBKwy_s49d8yEHNade6ERSX11brawzEKAgFi6uD_w5S_u-YmZnKGLzQQm56jBkPX-yhEDm_ON4m6loEYkX6QaL-373BlABaG3VHVhqoQy-ojXMB_ukN4T01y_sUUWnM/s400/o+skoli.jpg" width="400" /></a></div>
<b><br /></b>
<b><br /></b>
<b>ДА ЛИ СМО ПАТРИОТЕ?</b><br />
<br />
Накарадно смо научени да је патриотизам исто што и национализам.<br />
У једном тренутку, патриотизам је била пушка у ратовима које нисмо водили.<br />
У другом, омаловажавање и подсмевање другим народима, нарочито онима који живе око нас.<br />
У трећем је било потребно изсказати мржњу према разним друштвеним појавама, да би сте били прави патриота.<br />
Или патриЈота.<br />
Нарочито ако говорите срБски.<br />
<br />
Обичан човек је почео да избегава изражавање патриотизма, јер га је било срамота да буде повезан са свим садржајима које смо додали патриотизму. Нашем ненавикнутом оку редовно би промакао детаљ у већини америчких филмова - америчка застава на скоро свакој кући, бар за време већих празника. Има ли ваша кућа српску заставу? Моја нема. Зашто? Не знам.<br />
<br />
Паралелно са овим процесом радили смо здушно на потирању националне свести. Постали смо глобалисти иако не говоримо стране језике, светски људи који нису путовали даље од Бечића или Паралије. Постали смо геноцидни народ, народ убица, за сада једини заслужни за избијање Првог светског рата, а како смо почели да подижемо споменике немачким жртвама рата, ускоро ћемо постати одговорнији од нациста за почетак Другог светског рата.<br />
<br />
Стидимо се своје историје, трудимо се да је не познајемо. Далеко од тога да није било срамних момената, али их је свакако било мање него у историји великих колонијалних сила којима данас љубимо скуте, клањамо се пред њима и гледамо у њих као у врхунска божанства демократије и праведног друштва. Без њиховог одобрења не смемо ни да кинемо, ни да прднемо. Ни да повећамо плате, ни да организујемо своју државу и друштво. Они су нам газде и послодавци.<br />
<br />
<a name='more'></a><br />
А реално, имамо пуно здравих извора воде, север земље за ветропаркове и житарице, централни део за воћарство, планинске пределе за сточарство, југ за паприку, нетакнуту природу (не зато што смо мудри, већ услед недостатка пара да је "такнемо"), довољно младих који могу да буду врхунски софтверски инжењери... Да ставимо на гомилу сав новац који смо кроз субвенције дали страним инвеститорима за отварање понижавајућих радних места, и те паре уложимо у богатство којим нас је природа частила, без тешке индустрије, прљавих индустријских процеса - да ли би то био патриотизам? Био би!<br />
<br />
<b>САМИ СЕБИ НЕПРИЈАТЕЉИ</b><br />
<br />
Остаје, свакако, један велики проблем, али и он зависи само од нас. Навикли смо на хватање кривина, на "завршавање" послова у четири ока, на понос када некога преваримо, а државу нарочито. Огрезли смо у корупцију. Осим доношења и поштовања антикорупцијских закона, потребна је и лична борба свакога од нас, она коју треба да водимо у својим главама.<br />
<br />
Зар није патриотизам поштовање реда и право на једнаке шансе?<br />
<br />
Та борба почиње још док смо мали.<br />
За ту нам борбу треба здрава просвета.<br />
<br />
На просвету се, нажалост, не гледа као на генератор здравог патриотизма. Не схвата се (или се схвата, али се не хаје) да је реформа просвете кључна тачка у стратегији развоја једне земље. Ваљана реформа просвете је најпатриотскији чин који би ова држава могла да направи. Наравно, све што се ради у просвети већ 15 година, води нас у сасвим супротном смеру.<br />
<br />
<b><br /></b>
<b><br /></b>
<b>ВАСПИТНА УЛОГА ШКОЛЕ</b><br />
<br />
За почетак, <b>морамо</b> да престанемо да помажемо деци да верују да су боља него што јесу, способнија него што јесу, вреднија него што јесу. Оно што треба да радимо јесте да их охрабрујемо да буду најбољи што могу, да им пружимо све расположиве могућности да се остваре, да им помогнемо да открију своје таленте. Али, не смемо да им дајемо више оцене него што су заслужили, поклањамо, поправљамо, фабрикујемо одликаше. Када стигне домаћи задатак који су урадили родитељи, тетке, стрине, треба га вратити кући уз пропратно писамце. Када преписује на тесту, треба са њим поразговарати, дати му нови тест и послати родитељима пропратно писамце. Када преписује на матурском испиту, треба га послати кући и омогућити му нову шансу у неком следећем року. Морамо да их научимо од малих ногу да то не пролази, да такво понашање није прихватљиво. И није тачно да је такво понашање једноставно иманентно деци. Није. То је научено понашање. Да ли смо уопште свесни у колико би нас земаља деца у чуду гледала када бисмо их питали да ли варају на тесту или испиту?<br />
<br />
За вршњачко насиље је једино нулта толеранција прихватљива.<br />
Какви тимови, какви бакрачи! Дете реагује на казну и награду откад је света и века. У ситуацији у којој је поступак неприхватљив, починилац се кажњава. Дете се плаши казне. И треба да се плаши. Осим казне, може да помогне и награда као стимулативни механизам за постизање жељеног понашања. Међутим, ми се не односимо тако према жељеном понашању. Наставничка и одељењска већа се никада не баве примерима дивног другарства, пожртвованости, солидарности. Једино се бавимо начинима минимализовања поступака делинквената, насилника, васпитно запуштене деце. Друштвени амбијент је такав да би се сви подсмевали детету похваљеном за неки племенити чин.<br />
<br />
Врхунски патриотски чин био би враћање васпитне улоге школи. Она данас не постоји, не зато што су деца оваква или онаква, или зато што су родитељи несарадљиви. Васпитне улоге нема због тога што држава прописује такве законе и правилнике и ствара друштвено окружење у коме цвета неваспитање!<br />
<br />
<b><br /></b>
<b><br /></b>
<b>ВАЖНОСТ ОПШТЕГ ОБРАЗОВАЊА</b><br />
<br />
Последњих година је приметно све веће смањење броја часова општеобразовних предмета. Разумем да дете од 15 година пита шта ће њему ти предмети, али не разумем да држава не схвата колико је опште образовање важно за изградњу личности. Хуманистичке науке полако и код нас постају предмет спрдње. Ствара се атмосфера да је само важно имати занат у рукама и што пре наћи посао код горе поменутих страних инвеститора, који по правилу исплаћују минималац.<br />
<br />
Друштвене науке, иначе, не служе само развоју критичког мишљења. Истина, како се код нас често изучавају бубањем дефиниција и класификација, не служе ни томе. Хуманистичке науке, као део корпуса друштвених, служе хуманизацији модерног друштва које се у потпуности окреће ка техничким компетенцијама, употребној вредности знања, стицању знања зарад стицања материјалних вредности. Потреба да човек разуме себе и свет око себе, полако постаје предмет подсмеха. На потребу да се упоредо са стицањем употребног знања ради и на духовној страни човека гледа се као на бесмислено расипање ресурса, које не доноси новац, а данас је само то битно - новац! Уместо културе, имамо забаву. Гле случајности, индустрија забаве доноси много новца, а култура мало или нимало.<br />
<br />
Узгред, врхунац идиотизма био је смањење броја часова страног језика и географије туристичким техничарима. С тим у вези и ...<br />
<br />
<br />
<br />
<b>ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ</b><br />
<b><br /></b>
Да, за будуће мајсторе!<br />
Да, за занатлије!<br />
За остале - <b>не</b>!<br />
<br />
Остали у средњим стручним школама већ имају обавезну праксу током школске године. Истина, често не функционише нимало, и своди се на "јави се у понедељак да те упишемо, па дођи у петак по потврду". Тај би се део и те како дао уредити, бар што се школе тиче. Како би могло да се утиче на привредне субјекте у којима се пракса изводи, не знам. Можда да држава понуди неке олакшице онима који ће озбиљно радити са ученицима на пракси, али да школа контролише озбиљност тог рада.<br />
Дуално образовање ту није неопходно.<br />
Тешко да је немогуће бити добар продавац без диринчења у трговинским ланцима за џепарац.<br />
<br />
<b>ПРЕДУЗЕТНИШТВО</b><br />
<b><br /></b>
Још једна шарена лажа која се намеће као императив за наше боље сутра.<br />
Опет се сваљује на просвету, а држава пере руке. Ако не успе, биће криви просветни радници.<br />
Небитно је што друштвени амбијент поставља повољне оквире за предузетништво. Небитно је што СВИ знамо да у овој држави можеш да покренеш посао једино уз чланску карту, а сутра и уз сигурне гласове свих који код тебе раде. Субвенције, старт-ап кредити, добијање послова преко агенције за сарадњу са овим и оним - све то може, али се зна под којим условима. Можеш да пијеш, али ако пола Шарцу дајеш.<br />
<br />
И шта да наставник ђацима говори о предузетништву када зна у каквом пословном окружењу та деца данас расту? Опет да их гледамо у очи и лажемо, и да будемо одговорни ако та генијална идеја не успе.<br />
<br />
<br />
<b>ЈЕЗИК И ИСТОРИЈА</b><br />
<b><br /></b>
О овоме већ не сме ни да се зуцне.<br />
Ако потегнеш питање ћирилице, добијеш по носу од квази-интелектуалаца, и очас посла те прогласе затуцаним традиционалистом. Потпуно превиде да је заиста <u>нормално</u> да своје писмо волиш више од других, да свој језик чуваш, да је традиција део националног идентитета. Ах, да. Национални идентитет је лепра, што се квази-интелектуалаца тиче. То је средњи век, то је затуцаност, примитивност, и нимало није модерно, мајке ми.<br />
Историја се прекраја пред нашим очима. Децу шаљемо у живот са тешким бременом историјског наслеђа на леђима. Неки несвесно, а неки богами и веома свесно, обликују слику о историјском наслеђу тако да дете или почне да презире народ коме припада, или постане екстремни националиста. Квази-интелектуалци као проблем препознају само ово друго. Прво их се не тиче.<br />
<br />
<b>ПРОСВЕТА ОДАВНО НИЈЕ НАША</b><br />
<b><br /></b>
Државу воде расипници, а да би имало за њих, узимају од обичног човека. У буџету за просвету има таман колико за умањене плате. Сви, али буквално <b>сви </b>пројекти којима се одлучује у ком ће се смеру развијати образовање, финансирани су из иностранства. Колико памети треба да се види да је то подједнако опасно као и када војска није твоја, опасније него кад Народна банка Србије није твоја, или од тога што војвођанске оранице ускоро неће бити твоје?<br />
<br />
Ми немамо пут. Ми немамо план. Ми не утичемо на будућност наше деце.<br />
Ми само слушамо. Послушни смо за медаљу. Зато је важно да на кључним позицијама имамо само умерено способне и паметне, а често и нимало образоване. Важно је и да деци покажемо да је образовање неважно, и то успешно радимо. Све и да у просвети раде само изузетно стручни, мислећи и морални људи, немогуће је изборити се против свих девијација живота у Србији данас. Систем ради против свих нас.<br />
<br />
Сада је већ сасвим јасно да су у праву били они које смо некада сматрали теоретичарима завере, а који су тврдили да се систематски ради на отупљивању и заглупљивању младих генерација. Обезвреди им труд, покажи да је образовање непотребно, олакшај добијање двојке јер им више и не треба, постави их пред фабричку траку, дај им новца тек да преживљавају у страху од сутрашњице, ампутирај им националну свест, покажи да су избори бесмислени, и на крају, дај им мало забаве - ријалити, турска серија, Цеца, Јеца... Учини да пре пошаљу ес-ем-ес да гласају за звезду Гранда, него за помоћ болесноме. Наметни им нове идоле, нек је Цеца већа од Хамлета. Јучерашњег хлеба и игара - то је све што им је потребно. Нашој деци.<br />
<br />
Зато би врхунски патриотски чин, који би подразумевао министра и Владу који брину о својој земљи и својим грађанима, а не о интересима великих газда, била реформа образовања која би имала циљ да обезбеди квалитетан живот и истински напредак ове земље и сваког појединца у њој.<br />
<br />
И на крају, зашто овакав текст?<br />
<br />
Зато што смо ми та земља без Народног музеја.<br />
Зато што сми та земља најјефтиније радне снаге у Европи.<br />
Зато што смо туристички познати по голишавим девојчицама на сплавовима.<br />
Зато што имамо највише вуковаца и функционално неписмених.<br />
Зато што смо отровани најприземнијим шундом.<br />
Зато што је насиље свакодневна појава.<br />
<br />
Зато што Цилиндри У Оку, Керамичар, Шофер, Печењар, Ваздуплохов, Прелетачица, Вожд...<br />
Није патриотски да су животи наше деце у њиховим рукама.<br />
Није.</div>
klotfrkethttp://www.blogger.com/profile/08971216489908703878noreply@blogger.com6tag:blogger.com,1999:blog-5962450184373883606.post-7192104298190086252017-07-13T13:16:00.001+02:002017-07-13T22:25:45.237+02:00Државо, а да ја теби дам отказ?<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
Рачунам, ја те плаћам, ја могу и да ти дам отказ.<br />
Паразитираш на <b>мојим</b> парама, порезима и доприносима.<br />
Кад год ти зафали за пиво, ил' ми смањиш плату, ил' измислиш таксу. Мене не питаш ништа, а ја те плаћам.<br />
<br />
Па, где то има?!<br />
Све сам ти поверила и платила те да о свему бринеш, а ти си све што је могло да се упропасти упропастила.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg98_KK3ZO754-9md17x81fL8TmrNaGJISs3Sq_57aQadSvO6JSQ4HwLS8lmwfGSGUc4kq8uEVI_O5w_mmoh0PjaxvoM8Z6MVgyP7Ta8Pzdk9dCPY7Iz2ngo9GPmRTTzzpSni2Br09Y6cg/s1600/propadosmo.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="356" data-original-width="526" height="432" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg98_KK3ZO754-9md17x81fL8TmrNaGJISs3Sq_57aQadSvO6JSQ4HwLS8lmwfGSGUc4kq8uEVI_O5w_mmoh0PjaxvoM8Z6MVgyP7Ta8Pzdk9dCPY7Iz2ngo9GPmRTTzzpSni2Br09Y6cg/s640/propadosmo.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<br />
<b>Поверим ти здравство</b>, ти га доведеш до "молим вас купите ове лекове, ми то немамо у болници". Чека се на прегледе, чека се на лабораторијске анализе, штеди се на дијагностици, а оној мучној деци за коју код нас нема лека ми, грађани, сакупљамо паре за лечење. Смањила си плате лекарима и сестрама, повећала им бирократију, само нешто куцају и пишу, и - одоше сви у Немачку! Ко ће нас да лечи? И на све то, ти ми не даш да бирам да ли ћу здравствено осигурање да плаћам теби, или некоме коме ја хоћу! Никад више рака, никад више психички оболелих, а ти бројиш заменике помоћника саветника председника и хвалиш се колико ти је њих дошло на ракију.<br />
<br />
<a name='more'></a><br />
<b>Поверила сам ти школство</b> и уништила си га зачас! Измишљаш једне предмете, укидаш друге, више се не зна ко пије, а ко плаћа. Тераш школу да ђацима покаже како лоши поступци немају последице, а после за све грдиш просветне раднике. Поред живих просветних радника, ти зовеш неке невладине организације да нам уређују образовање. Уџбеници никад гори, наставни програми никад хаотичнији, наставници никад мање мотивисани, а никад оптерећенији глупостима које морају да раде, а које никакву корист не доносе. Па си и њима смањила плате.<br />
<br />
<b>Поверила сам ти своју старост</b>, а ти си моје паре уплаћене у пензиони фонд проћердала, па ме сада тераш да радим и када будем имала 65 година. Како? Шта да радим са 65 година (а можда и 67), у учионици са 30 пубертетлија? При том ми не даш да сама бирам у који ћу пензиони фонд да уплаћујем своје рођене паре.<br />
<br />
<b>Дам ти да бринеш о мојој безбедности</b>, а ти направиш вашар! Опљачкају ми кућу, ти не нађеш лопова. Дилери шетају око школа, али нема пара за довољно школских полицајаца. Лудаци се убијају по улицама, а ти саопштиш да је починилац злочина од раније познат полицији. Највећи лопови дижу нови спрат на вили и увозе пети ауто у гаражу, а ти малтретираш бабе што продају лубенице и децу што свирају у Кнез Михајловој. Имаш за чуваре фонтана и контејнера, а немаш за Центре за социјални рад. Сад су ти што су од раније познати полицији почели и децу да убијају! О чему, бре, ти бринеш уопште?!<br />
<br />
Теби платим да водиш рачуна о томе да шта купим у продавници да једем, стварно буде <b>храна</b>, а ти дозволиш да једем оно што су друге државе одбациле као шкарт! И тиме да храним дете! Више отрова купим недељно у самопослузи, него што су све Борџије потрошиле за живота.<br />
<br />
<b>Дам ти да бринеш о правди</b>, а ти се не потрудиш ни да у речнику провериш шта та реч значи! Поштеном човеку је теже правду да истера, него да се сам сахрани о свом трошку, кад му време није. Пре ће смрт, него пресуда. Само онај Небојша из Београда зачас добио црно на бело да је НИН крив. После и њега превеслали.<br />
<br />
<b>Лепо ти дам етар на чување</b> и кажем ти да су фреквенције јавно добро, а ти дозволиш да по цео дан слушам оног што га тровала тазбина, па од последица умислио да је писмен. По сто пута на дан прича да је неко испрдак, олош, дрипац, алкохолно ушљикана буздованчина, стока, пијандура, умоболни, ретардирани, прљава кратконога смрдибуба која базди на шварглу, што се не купа, него се запире, пувОњак, троњара, снајка, побегуља... И део о "мобилном који се носи у гаћама да би тамо бар нешто прорадило", исто смо морали да слушамо и то у вестима.<br />
Само да нагласим да је ово била колекција из четири отворена писма, која сам због тебе, државо, морала да прочитам и слушам по сто пута.<br />
Онда мртва хладна пустиш и оног што му је жена за велике паре саветница у великој фирми чије дугове плаћаш мојим парама, да по читав дан приказује друштвени талог како псује, туче се, вређа. Онда опет криви просветни радници због пораста вербалног и физичког насиља у школама. Цврц!<br />
<br />
Дам ти моје паре да ми уредиш области због којих држава иначе и постоји, а ти Цици даш пет хиљада евра сваког месеца, а Дани шест. Па да ли си ти нормална?! Јеси ли ме питала пре него што си им дала моје паре?<b> А овамо све више самоубистава, јер људи више не могу овако да живе. Па и старци су почели да се убијају, срам да те буде!</b><br />
<br />
<b>Дам ти паре да ме представљаш по свету</b>, а ти поставиш старлете по конзулатима, и шаљеш овог твог представника да пијан пева по банкетима.<br />
<br />
И још нешто!<br />
Хтела сам да за моје паре о струји, води, путевима, железници, безбедности и свему осталом што се тиче свих нас, брину најбољи менаџери, најквалитетнији стручњаци, они што су били најбољи студенти и радници, а не неки тамо керамичари, стручњаци за кафу и печење, ваздуплохови и колутачи очима са по два цилиндра у сваком оку! Хтела сам да за моје паре будеш таква да <b>најбољи студенти </b>први нађу посао, а не авионску карту у једном смеру. И да први добије субвенције <b>највреднији сељак</b>, а не онај ког је Пера из месне заједнице на партијском састанку препоручио. И да се не асфалтира прво Ђокин сокак јер је Ђока неки ђока у партији, а да ја ломим ноге по испуцалим тротоарима.<br />
<br />
<b>Највише ти замерам што ме сваког дана правиш лудом</b>. Бар да муљаш и ћутиш, па и некако! А ти запела - те нерадник сам, те лења сам, те оћу да радим да бих живела, а ти би да живим да бих радила, те спавам и кад сване. Ти тврдиш да ја изводим неке бесне глисте - хоћу да купујем књиге; хоћу да Рале Миленковић може да гостује свуда где има публику (што значи свуда), а не Курсаџије; хоћу да Васил Хаџиманов слободно наступа зато што је квалитетан, а не Амадеус бенд; хоћу да Кокан Младеновић добије награду кад год му је представа најбоља, а не да Лазар Ристовски добије 40 милиона динара ... Ја хоћу, ти не даш, а ја те плаћам!<br />
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<span style="font-size: large;">Државо, ниси покварила само оно чега се ниси дочепала!<br />Ја те не бих више плаћала, ако може.<br />Ја бих да ти дам отказ, а ако се и други досете, оста ти без посла!</span></blockquote>
<br />
Једино за шта могу да те похвалим јесте то што си сама схватила да си болесна и неспособна, али ти много замерам што си онда нашла белосветске старатеље да раде твој посао како они хоће, па сад морам и њих да плаћам. Боље би било да си отишла на лечење. Ето, још бих само за твоје лечење добровољно дала моје рођене паре.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEidvMu1wkmF6ZkG_H2_iNRPFOXbnN_Ee95Fy0cCePTgIU_qKE68504mvBofnkqH5mwNxLBs_izetqDxvf6WjW0H4FdyhQEAWW2h4okodabdTaPEFxqtU7uKhc5bErPUAHlkf-gT6bb-Ees/s1600/ce+bude+dobro.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="194" data-original-width="526" height="236" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEidvMu1wkmF6ZkG_H2_iNRPFOXbnN_Ee95Fy0cCePTgIU_qKE68504mvBofnkqH5mwNxLBs_izetqDxvf6WjW0H4FdyhQEAWW2h4okodabdTaPEFxqtU7uKhc5bErPUAHlkf-gT6bb-Ees/s640/ce+bude+dobro.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<br />
П.С. Не, нећу нигде да идем. Мени је овде место, али теби таквој није.</div>
klotfrkethttp://www.blogger.com/profile/08971216489908703878noreply@blogger.com115tag:blogger.com,1999:blog-5962450184373883606.post-45897960388254431072017-06-16T18:57:00.001+02:002017-07-13T22:26:57.847+02:00Шта би све "сменила" смена проф. др Александра Липковског<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEguSG7bEeNnXIFQo0BXtDDhIzdQ1-H-eQGMWGXm1Rt5O2Rw3YDZTh9zP9jooW2R0hh80Pca48FFgDggihr_CoZA8xEm6whg8Sf1LCEjIWgqocCKOTfaSqKFWM1Me3FgaSS8Kv6MmA8DcxY/s1600/vaga.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1067" data-original-width="1600" height="425" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEguSG7bEeNnXIFQo0BXtDDhIzdQ1-H-eQGMWGXm1Rt5O2Rw3YDZTh9zP9jooW2R0hh80Pca48FFgDggihr_CoZA8xEm6whg8Sf1LCEjIWgqocCKOTfaSqKFWM1Me3FgaSS8Kv6MmA8DcxY/s640/vaga.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<br />
Модерна (или "модерна") Србија је веома занимљива.<br />
Карактеришу је бројне искључивости, својствене суштински неразвијеном друштву.<br />
С једне стране, добили смо прву жену председника Владе, али и прву особу хомосексуалне орјентације на тој функцији. Феминисткиње су збуњене - не знају да ли да се радују.<br />
С друге стране, Мирољуб Петровић познат по <i>"под мач, бато!"</i> има на хиљаде посетилаца на својим предавањима (или "предавањима").<br />
У Србији данас или си интелектуалац, или верујеш у Бога.<br />
Или си модеран, или си за Двери.<br />
Или је Косово срце Србије, или нам је срце у ММФ-у.<br />
<br />
Нигде средине.<br />
Нигде сусрета на пола пута.<br />
Нигде могућности да у духу праве толеранције и друштвене зрелости, о нечему конструктивно расправљамо и дођемо до компромисних решења.<br />
<br />
<a name='more'></a><br />
<br />
Ако си тзв. традиционалиста, одмах си и задрт.<br />
Ако си против овакве власти, одмах си Сорошев плаћеник.<br />
<br />
Ако ниси ништа од наведеног, или си у различитим ситуацијама од свега по мало, особа си без става.<br />
<br />
У таквом друштвеном тренутку, образовање се у Србији копрца већ седамнаест година у напору да постане модерно, а без јасне дефиниције шта то уопште значи. Поларизација се подразумева. С једне стране имате противнике скоро сваког реформистичког потеза, оне који би да све буде "као кад смо ми ишли у школу, јер тада је све било добро". С друге стране су они који сваку новотарију оберучке дочекају, јер чим је ново биће да је модерно, а чим је модерно не доводи се у питање.<br />
<br />
Да ли смо и колико модерни - не знам.<br />
Мудри свакако нисмо.<br />
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<span style="font-size: large;">Просветни систем трчи већ деценију и по као кокошка без главе, која јурца по дворишту и мисли да је још увек жива, а не зна да је вода у лонцу већ прокључала. Наш просветни систем дефинитивно нема главу, а самим тим ни мозак, јер нема о чему да размишља. Реформише се (или "реформише") у складу са јачином одређених лоби група у датом тренутку, или тренутном количином новца у невладином сектору. </span></blockquote>
<br />
Реформише се у складу са захтевима оног другог срца Србије, које држи српски новчаник. Реформише се у складу са претприступним поглављима ЕУ, у коју вероватно никада нећемо ући, али и у складу са службеним путовањима у иностранство. Наиме, на сваком службеном путовању они који одлучују у наше име виде нешто што је тамо добро и закључе да је нама баш то неопходно.<br />
<br />
Због тога је наше образовање налик на химеру, али без лава и змаја. Само је коза остала.<br />
Нема визије, нема државних и националних интереса, нема стратешких циљева у интересу наше и само наше будућности.<br />
<br />
Ми, просветни радници, то осећамо на својој кожи која се сваког септембра најежи, јер нам обично тек по почетку школске године стигну нека нова упутства за пут у срећније школство. Просветне власти експериментишу са нама, а ми са ђацима.<br />
<br />
Ви, родитељи, то осећате на својој кожи, нарочито ако имате више од једног детета, а међу децом је неколико година разлике. Пети разред од пре пет година није исти као пети разред сада. И ништа вам није јасно.<br />
Није ни нама.<br />
<br />
Узгред, не разумем баш најбоље због чега све то трпимо и ви и ми, а нарочито ваша деца, а наши ђаци. Ваљда и не знамо да трпимо, јер су нам објаснили да тако треба и мора.<br />
<br />
У времену у коме се реформа спроводи хаотично и заснива пре свега на жељама, а понекад и хировима оних који у том тренутку могу да понуде неки новац, <b>изузетно је важно да постоји снажан корективни фактор. Нема напретка без квалитетне расправе. Хармонија је овде исто што и једноумље, док дисонантни тонови могу бити знак дубоког промишљања.</b> Међутим, како смо навикли на површност и како се послушно дизање руку без расправе подразумева, неопходно је одстранити тај шум у комуникацијском каналу. Пожељно је да се у новинском извештају каже да је нешто једногласно усвојено, да су се сви сложили, да је тамо трава најзеленија, а небо плаво као на брошурама Јеховиних сведока.<br />
<br />
У глави властодржаца идеално би било да се нико никада не супротставља и да се сви лепо слажу - са једним човеком. У случају образовања, тај човек би био министар образовања.<br />
<br />
Свесни потребе политичара да се уредно петљају у образовање, далеке 1880. године наши преци су основали Главни просветни савет, а први председник био је Јосиф Панчић. Данас имамо Национални просветни савет и председник је проф. др Александар Липковски. Да ли се сећате неког председника између ове двојице? Вероватно не, осим уколико се то из неког разлога није вас лично тицало.<br />
<br />
Александар Липковски је за председника НПС изабран 2015. године.<br />
Мимо устаљене праксе, <b>изабран је иако није био на листи Министарства просвете</b>. Тачније, изабран је упркос Министарству. Да чудо буде веће, није био припадник владајуће коалиције, већ члан Политичког савета Двери.<br />
<br />
Са избором новог председника кренули су и они дисонантни тонови.<br />
Оспоравао је многе потезе Министарства, био је против многих одлука, неретко веома оштро критиковао. Последња критика се односи на предлоге нових закона о образовању, нарочито кровног закона - ЗОСОВ-а.<br />
<br />
Министарство је Народној скупштини доставило захтев за смену Липковског, уз образложење да НПС није на време донео неке важне одлуке. То је, иначе, оно исто Министарство које уредно касни са свим прописима и препорукама, углавном остаје недоречено када их проследи школама и ретко пружа одговор када просветни радници питају како да нешто протумаче или реализују у својим школама. Оно исто Министарство које се не потруди да погледа <i>Образовни пакет за учење о теми сексуалног насиља над децом </i>пре него што га одобри, или се не сети да било кога смени због акредитације лоших уџбеника препуних грешака и сумњивог садржаја.<br />
<br />
На оптужбе Министарства, Липковски одговара да оно још увек није обезбедило услове за рад Националног просветног савета, као што су правник, секретар и технички услови, и сматра да се овде ради о личној освети министра због оспоавања његових потеза.<br />
<br />
Председник Одбора за образовање, Муамер Зукорлић, каже... Коме је још битно шта он каже.<br />
<br />
Уколико посланици усвоје овај предлог министра Шарчевића и заиста смене проф. др Александра Липковског, а при том и изгласају нови Закон о основама система образовања и васпитања којим се НПС потпуно маргинализује и сва власт ставља у руке министра, не пише нам се добро. Последица таквих одлука било би ново, лепо, блиставо лице српске просвете, под тешком сценском шминком. Створио би се привид сагласја, стигли бисмо до оних дивних једногласних одлука, пљуштале би салве похвала раду Министарства и министра, а образовање би још наглашеније постало полигон за играрије свих који би да се играју нашим школама и нашим ђацима. Срљали бисмо у прогрес!<br />
<br />
Тек тада би све напредне (или "напредне") идеје могле да се без проблема спроводе, јер не би имао ко да реагује. Постали бисмо модернији од свих модерних држава. Били бисмо лидери у непромишљеним реформама. Изгубио би се и последњи тег на тасу ваге која треба да мери колико је мудро нешто наметати образовању.<br />
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<span style="font-size: large;">Ако обратимо пажњу на тренд којим се наше школство унапређује и последице које иза тих реформистичких потеза остају, јасно је да ће се образовање даље уназађивати, паралелно са модернизацијом, о апсурда!</span></blockquote>
<br />
Да ли лични интереси оправдано критикованих просветних власти смеју бити изнад општих интереса? Да ли је цео смисао данашње државе да на свим нивоима и свим функцијама буду послушне марионете, а да се слободна критичка мисао потпуно протера и искорени? Зар је мало то што на стотине локалних јавних предузећа и установа воде приучени, нестручни носиоци диплома купљених преко ноћи?<br />
<br />
Изгледа да је на сва питања одговор потврдан.<br />
<br />
На крају, нисам се сваки пут слагала са мишљењем председника НПС-а, Липковског, мада чешће јесам него што нисам. Ипак, сматрам обавезом сваког наставника да брани никада потребнију могућност да се чује и другачије мишљење и потребу да постоји бар неки коректив овим, пре свега подобним људима, који немају озбиљну визију, немају способност да одреде приоритете, нити храброст да одбију оно што образовању иде на штету, од кога год наредба долазила.<br />
<br />
Сменом Липковског смениће се право на критику лоших потеза са далекосежним последицама.<br />
Озбиљног еснафског удружења у просвети нема, синдикати су недовољно јаки и сложни, интелектуалци одавно имају нека преча посла. Уколико дозволимо да нико не контролише политички постављене фигуре које политички одговарају вођи Србије, остаје нам још да затражимо да се штампају дневници са већ уписаним петицама и да децу само причувамо, јер од образовања ускоро неће остати ништа.<br />
<br />
<br /></div>
klotfrkethttp://www.blogger.com/profile/08971216489908703878noreply@blogger.com4tag:blogger.com,1999:blog-5962450184373883606.post-8696778839363678332017-06-15T12:16:00.003+02:002017-06-27T09:23:08.159+02:00Министре, ако сте се вратили из лова...<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<span style="font-size: large;">Док се министар бави спречавањем преписивања, заборавља на то да су баш прописи ресорног министарства одговорни за ученички став ка хватању кривина. </span><br />
<br />
<br />
Министар је напокон престао да прича о униформама.<br />
Обукао је ловачко одело и отишао у лов на вештице.<br />
Да ли ће их после потапати у воду или палити на ломачи - видећемо.<br />
Искуство нам говори да се неће десити ама баш ништа, осим новинских наслова.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjIKUMZfNlBntZJCuKP_fqhc0yIEZMv6C20tJXL607C_IXp5QGx9gQgXXxSJpGnI3oOYruMBtPAwKXhrWmtgzWauM369lnhWwq_LE2F9BP7eBjatWjIZRyYyPvuY731vEhyugtj6vr7YAE/s1600/lovac+2.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="241" data-original-width="209" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjIKUMZfNlBntZJCuKP_fqhc0yIEZMv6C20tJXL607C_IXp5QGx9gQgXXxSJpGnI3oOYruMBtPAwKXhrWmtgzWauM369lnhWwq_LE2F9BP7eBjatWjIZRyYyPvuY731vEhyugtj6vr7YAE/s400/lovac+2.jpg" width="346" /></a></div>
<br />
<br />
<br />
Док се министар бави спречавањем преписивања, заборавља на то да су баш прописи ресорног министарства одговорни за ученички став ка хватању кривина. Опет сте пропустили да у правилницима о оцењивању јасно нагласите да разлог поправљања оцене на одељењском већу НЕ СМЕ бити општи успех. Избацивање категорије "општи успех", као потпуно непотребне док постоји просечна оцена, билo би већ претерано револуционарно.<br />
<br />
<a name='more'></a><br /><br />
И даље се тетоше најлошији ученици, док се најбољима систем бави на нивоу појединачног ентузијазма наставника. И даље је списак ученичких права пет пута дужи од списка обавеза. И даље много тога може, а не мора. Штите се насилници, а не жртве; нерадници, а не марљиви ђаци. Академска честитост већ годинама не може да дође на дневни ред Скупштине. Преписују министри, а неће ђаци?!<br />
<br />
На сваком кораку држава поручује ђацима да је знање неважно, успех још мање. Најбољи нам и даље одлазе јер овде немају шта да траже. Министар би, на све то, да ђаци озбиљно схвате образовање и поштен рад. Па како? Министарство није у стању да испрати реализацију тако једноставне одлуке као што је она да се завршетак основне школе не слави по кафанама, а хоће да се бави озбиљним питањима честитости! Већ годинама не успевате да организујете полагање за лиценцу директора, а треба да вас схватимо озбиљно.<br />
<br />
И даље се окоштале структуре Министарства згражавају над функционалном неписменошћу ђака, а никако да се досете да не ваља наставни план и програм. Никако да се досете да уместо невладиних организација позову колеге из учионица и понуде <b>њима</b> хонорар да направе школу ваљаном.<br />
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<span style="font-size: large;">Што је најгоре, не да се не штеди, него се паре расипају, али не тамо где треба, него тамо где се нареди.</span></blockquote>
<br />
Уместо ловом на вештице, боље би вам било да се потрудите око оснивања наставничких факултета и мотивацијом најбољих да баш њих упишу. Овако, стварно не знам чему се надате. Након што су општинске канцеларије пренатрпали као возове у Бангладешу, сада странке намирују заслужне чланове радним местима по школама и школским одборима, а ви бисте да школе ваљају.<br />
<br />
Марице вам возе тестове у школе!<br />
Тестови под полицијском пратњом?!<br />
<br />
<b>Све су погрешне одлуке ваше, а сва кривица и одговорност наша.</b><br />
Не бива.<br />
<br />
Зато, кад се вратите из лова, са трофејима или без њих, пређите мало и на образовање, али онако - озбиљно.<br />
Урушено је и хаотично.<br />
Не зна се ред.<br />
Не ваља.<br />
<br />
П.С. Приметите да плату нисам ни поменула. Не ваља <u>образовање</u> у Србији.</div>
klotfrkethttp://www.blogger.com/profile/08971216489908703878noreply@blogger.com5tag:blogger.com,1999:blog-5962450184373883606.post-59449958544337058112017-05-23T12:03:00.000+02:002017-06-27T09:23:42.723+02:00Домовино, шта да кажем матурантима?<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgYcDilJaGzGXTI-6y-CYfwWFrDLOcmN5cWcdCO-Eh2db_73Ot8f88iNDwmoqc2i_oP7F0t9meQnQwk2Hy0e0-EFoArbMO7hgm7ciyFqUtrZbPsX7yGkHCVZmhl8fv4voPPrzZpJ9Av0TI/s1600/lavirint.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="360" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgYcDilJaGzGXTI-6y-CYfwWFrDLOcmN5cWcdCO-Eh2db_73Ot8f88iNDwmoqc2i_oP7F0t9meQnQwk2Hy0e0-EFoArbMO7hgm7ciyFqUtrZbPsX7yGkHCVZmhl8fv4voPPrzZpJ9Av0TI/s640/lavirint.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<br />
Испраћам још једну генерацију.<br />
Дивни млади људи, прилично сазрели од дана када су први пут крочили у моју школу, управо спремају матурске и пријемне испите. Спремају се и за матурско вече, мада са мање еуфорије од претходних генерација.<br />
<br />
Недавно су ме две ученице питале за савет шта да упишу. Питају девојке шта би могло да буде перспективно. Знају колико ће родитељима бити тешко да их школују, не желе да дођу до дипломе тек да би је имале, већ да би сутра могле и да се запосле и осамостале. Обе су вредне, паметне и трезвене. Једини исправан одговор који сам могла да им дам био је - упишите СНС. Нисам им то рекла, али сам видела да је то њима већ јасно.<br />
<br />
<a name='more'></a><br /><br />
Ових дана се растајемо.<br />
Иду на наставу још недељу дана.<br />
Треба да их испратимо у свет одраслих лепим и мудрим речима, жељама и понеким саветом. Треба да их охрабримо да одлучно иду ка свом циљу, да се школују, да једног дана марљивим и поштеним радом хране своје породице и допринесу развоју овог друштва.<br />
<br />
Или треба да им кажемо нешто друго?<br />
<br />
Треба да им кажемо да је небитно то што није неки студент генерације постао директор Коридора, него Бабић.<br />
<br />
Треба да им кажемо да је небитно то што Безбедоносно-информативну агенцију неће водити највећи стручњак за безбедност, него керамичар Гашић.<br />
<br />
Требало би и да их убедимо у неважност чињенице да нам државу води Мегатренд кадар, да долази време када ће прави доктори наука крити своје академско звање јер ће то "др" испред имена постати предмет вица.<br />
<br />
Треба да их убедим да то што тренутно гледају у свом граду није важно. Неважно је што до јуче полуписмени локални никоговићи преко ноћи постадоше мастери неког чудног менаџмента са још чуднијих факултета и високих школа, за које нико жив није чуо, па заседоше у директорске фотеље по јавним предузећима и установама.<br />
<br />
Или да им можда кажем да ће радити у страним фирмама за српски минималац и да са две такве плате неће моћи да се скуће и оснују породицу? Да им напоменем да сутра неће имати ко да лечи ни њих, ни њихову децу, јер ће сви лекари отићи у Немачку?<br />
<br />
Да их на време обавестим да ће ова земља ићи низбрдо и само низбрдо, јер је воде најнеукији кадрови "у новијој историји Србије", јер нам је земља већ продата, јер ће пољопривредом моћи да се баве само ако им је Арапин послодавац, јер ће им ММФ држати будућност у шаци?<br />
<br />
Да их информишем о томе да ће им, уколико се буду бавили приватним бизнисом, инспекција затварати локале због најмање неправилности и да се не угледају на кинеске радње у којима се фискални рачун не издаје НИКАДА, јер Кина је наш највећи историјски пријатељ, а пријатељима се у касу не гледа?<br />
<br />
Или да их упутим на информативне емисије националних телевизија и свакодневне конференције за новинаре оне химере, што нит је лав, нит је змај, нит је коза, него је и премијер и председник? Тамо им је једино будућност светла, и добро нам је, ево, само што није.<br />
<br />
Док се данашња генерација матураната школовала, држава је на њима вежбала све несувисле идеје о реформи образовања. Прошли су кроз све хирове и експерименте. На факултетима ће их сачекати наставак те праксе. Наћи ће се у такозваном болоњском систему, који поред болоњског студирања није прошао. Сачекаће их задрти професори који одавно не објављују радове, али редовно захтевају да се њихови уџбеници купе. Сачекаће их застарели програми, породичне катедре и бескрајно дуга листа трошкова, чак и ако буду на буџетском финансирању. Сачекаће их "истраживачки радови" у којима ће сваки студент добити по поглавље књижурине на страном језику, да га преведу о свом трошку, проуче, сажваћу и професору доставе презентацију. То ће им се звати семинарски рад, а професор ће сакупити те радове и објавити свој.<br />
<br />
Сачекаће их велико разочарање уколико им очекивања буду нормална. Не велика, само нормална.<br />
<br />
А матуранти, премда свесни света око себе, у очима и даље имају наду.<br />
Види се страх од неизвесности, види се бреме које смо им ми натоварили на леђа, види се да схватају у каквој држави живе, али види се и та нада у трунчицу светлости на крају пута.<br />
<br />
Зато је једино што могу да им пожелим да не остану без наде.<br />
Ми смо сваку прилику за нормалан живот упропастили.<br />
Нека моји матуранти такву прилику створе, зграбе је и не дозволе да им је ико упропасти.<br />
То је једино што могу да им пожелим.<br />
Једино.<br />
<br />
Нико нема права да им одузме ту наду, чак и ако нам је јасно шта ће са њом бити.<br />
Да ли је на крају тунела светло, или на њих јури брзи воз, откриће већ сами.<br />
<br />
Путујте, драга децо, будите здрави и научите како да будете срећни упркос отаџбини која вам не пружа ништа, али ће од вас тражити све.<br />
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhnybS9u9nDA4KI0nGrkqXx_k9Y33zRVZrZER3wY5hAbonVlL9x13XoQYD0XmEFORieQalIsBhGc7Qis5r-uxKw-H3Oo1CBc1nBp18xNaVDwn1MQhlFygye4xzHis0MPgZY1zGT7wh3EuM/s1600/tunel.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="266" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhnybS9u9nDA4KI0nGrkqXx_k9Y33zRVZrZER3wY5hAbonVlL9x13XoQYD0XmEFORieQalIsBhGc7Qis5r-uxKw-H3Oo1CBc1nBp18xNaVDwn1MQhlFygye4xzHis0MPgZY1zGT7wh3EuM/s640/tunel.jpg" width="640" /></a></div>
<br /></div>
klotfrkethttp://www.blogger.com/profile/08971216489908703878noreply@blogger.com5tag:blogger.com,1999:blog-5962450184373883606.post-13001828023022407182017-05-01T12:15:00.002+02:002017-05-03T12:47:32.152+02:00Неподношљива лакоћа постојања пролетаријата<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div>
<br /></div>
<div>
<br /></div>
Први мај је међународни празник рада, тако да га ни Србија никако не може избећи, како год рачунала време. Уколико слику о животу стварате гледајући телевизију, празник рада у ствари служи да се лакше преброди период између Ускрса и Ђурђевдана - таман на време је стигао повод за још мало прасића и јагњића на ражњу, или бар за роштиљ. Прилози о препуним излетиштима, необезбеђеној ватри усред шуме, гајбама пива, припитим излетницима од раног јутра, тј. уранка, преплавили су телевизијски програм. Дају изјаве новинарима, блажено срећни, раднички солидарни у окретању ражња.<br />
<div>
<br />
<div>
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgyDPS23scoYyNoy_5ZGH3vGHgsSugnzJV_UGCDHoKKzWSUnZyjLGb1LsE1QnnpHdz_SybOBi1PspabqyZgYfzUqiaj3g-NAo19M5XC40mcDi5f4GWGGRFIGm3_V9ppmTjUPoYWrBgyoTc/s1600/razanj.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="480" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgyDPS23scoYyNoy_5ZGH3vGHgsSugnzJV_UGCDHoKKzWSUnZyjLGb1LsE1QnnpHdz_SybOBi1PspabqyZgYfzUqiaj3g-NAo19M5XC40mcDi5f4GWGGRFIGm3_V9ppmTjUPoYWrBgyoTc/s640/razanj.jpg" width="640" /></a></div>
<div>
<br />
<div>
<br /></div>
<div>
За то време, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања упорно позива послодавце да исплате радницима празничне дневнице уколико данас раде. Иначе, <b>у Србији никада ниједан послодавац није кривично одговарао због неисплаћивања зарада запосленима </b>(не празничних, него оних редовних). </div>
<div>
<br /></div>
<blockquote class="tr_bq">
<span style="font-size: large;">Према неким подацима преко 300 000 запослених у Србији не прима плату на време, а кашњење се негде мери и годинама. Други извори тврде да око 70% запослених у Србији плату не прима на време.</span></blockquote>
<div>
<br />
<a name='more'></a><br /></div>
<div>
Радник фабрике "Гоша" извршио је самоубиство због лошег материјалног стања. У тој фабрици се радницима дугује двадесетак плата. Директор је напустио Србију након самоубиства радника, а Вулин је из медија сазнао ко је власник "Гоше".</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Самоубиства радника у нашој земљи више нису реткост.</div>
<div>
Болестан радник не иде на боловање, јер ни од пуне плате не може да прехрани породицу.<br />
Најтеже оболели немају новца за лечење, јер у Србији лечење није бесплатно нигде, осим у неким медијима.</div>
<div>
У кући српског радника деца се смрзавају, јер нема пара да се замене дотрајали прозори или уради изолација. Шта се поквари, то се не поправља, а пара за ново нема.</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Никада се нико није потрудио да направи анализу месечних трошкова радничке породице и утврди како се та породица храни, облачи, лечи, греје. Подразумева се да су у максимално дозвољеном минусу у банци, да су им сви чекови већ искоришћени, да су новац већ позајмили од свих од којих су могли.</div>
<div>
<br /></div>
<blockquote class="tr_bq">
<span style="font-size: large;">Огромна већина радника у приватном сектору нема радно време, нема слободне дане, не поставља питања, нема права на синдикално организовање, а отказ могу добити и само зато што је газда устао на леву ногу. </span></blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
У државном сектору има радног времена, слободних дана и синдиката, али и то има своју цену - капиларне гласове, партијску књижицу да би се добио посао, вожњу аутобусом с митинга на митинг, мобинг од стране незналица и неписмених партијских кадрова који су по правилу на највишим функцијама. Синдикалне руководиоце плаћа држава, па је велико питање за кога они у ствари раде. Неписано правило је да се свуда у свету ради за послодавца, односно за онога ко те плаћа.</blockquote>
<div>
<br /></div>
<div>
Србија има један од најбруталнијих Закона о раду у Европи.</div>
<div>
Као да то није довољно, послодавце нико не контролише, пропусти се опраштају а повластице деле капом и шаком. Наравно, и то има цену. По најновијој моди, приватници су пред последње изборе радницима удељивали по неколико "црвених" ако донесу доказ да су гласали за... Знате већ кога. Газде су се прерачунале и закључиле да им се то и те како исплати.</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Мај је пролећни месец. Долази период у којем нема грејања, креће сезона воћа и поврћа, а и са летњом гардеробом се некако лакше пролази. Највећа мука обично долази на јесен. Празник рада се савим лепо угнездио између две јесени, а ми кратко памтимо.</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Зато ни данас незадовољни радници, армија незапослених и обесправљени пољопривредници неће блокирати аутопут или највеће саобраћајнице у својим градовима. </div>
<div>
<br /></div>
<div>
Дан је леп и сунчан.</div>
<div>
<b>Највећи непријатељи српског радника су крпељи.</b></div>
<div>
<b>Највећи револт се изражава ако вам је неко заузео место на коме сте прошле године распалили роштиљ.</b></div>
<div>
Улице су празне, али су излетишта пуна.</div>
<div>
Да нас гледа неко, могао би само да закључи да нам је добро, много добро.</div>
<div>
<br /></div>
<div>
И зато, српски радниче, води рачуна - највише крпеља има у високој трави и хладовини. Лакше ћете их приметити ако носите светлу одећу. Добро се прегледајте вечерас, нарочито превоје на кожи, пазух, космати део око ушију. Не мажите крпеља смрдљивим супстанцама да би сам изашао из коже. Тако може само да вам се исповраћа у крв, па да зарадите неку болест.</div>
<div>
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgHkjVaEl2aliL1HErUqJzSMMR4IwoZMHXuN2vdTiDtH1G33EFuWMQEYHhQvPLyB0EtR9QzeuCelTo_ARIiVXTYio2lcqiHUW8LZCzL_CDxK-EuMJpiuO21lUr26y0czZQLROcav02UMsk/s1600/krpelj.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="427" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgHkjVaEl2aliL1HErUqJzSMMR4IwoZMHXuN2vdTiDtH1G33EFuWMQEYHhQvPLyB0EtR9QzeuCelTo_ARIiVXTYio2lcqiHUW8LZCzL_CDxK-EuMJpiuO21lUr26y0czZQLROcav02UMsk/s640/krpelj.jpg" width="640" /></a></div>
<div>
<br /></div>
<div>
<br /></div>
<div>
А ако зарадите болест, не можете на боловање јер ће вам у најбољем случају одбити 35% од плате, а у горем случају добићете отказ. У најгорем, нећете имати пара за лечење, што је сасвим, сасвим небитно, зар не?</div>
</div>
<div>
<br /></div>
<div>
На крају, ево неких сасвим небитних података:</div>
<div>
<br /></div>
<div>
<ul style="text-align: left;">
<li>уочи 1. маја 1886. године, око 50 000 чикашких радника било је у штрајку</li>
<li>наредног дана им се придружило још 30 000 радника</li>
<li>трећег маја је полиција убила четири радника током демонстрација</li>
<li>четвртог маја је у великим сукобима страдало седам полицајаца, због чега је осморо људи осуђено на смрт</li>
<li>четворица су погубљена новембра наредне године</li>
<li>250 000 радника је на улицама Чикага испратило погребну поворку</li>
</ul>
<div>
<br /></div>
<div>
Захтеви радника у штрајку били су бољи услови рада и осмочасовно радно време.</div>
</div>
<div>
<br /></div>
<div>
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi6G7f7vn0dAA0X2DKB2prPwsJva2xMW6B9cT26Ge9h1yGA9YToDnkx1njKbU5gpV7tCmaHNLZR8HQigbnuPibbi90PLzFhZc4ODuwKPNiW0RytNVncO9WrIUDrQo9yHmmOdXuffrJDjNs/s1600/General_Strike+2.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="514" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi6G7f7vn0dAA0X2DKB2prPwsJva2xMW6B9cT26Ge9h1yGA9YToDnkx1njKbU5gpV7tCmaHNLZR8HQigbnuPibbi90PLzFhZc4ODuwKPNiW0RytNVncO9WrIUDrQo9yHmmOdXuffrJDjNs/s640/General_Strike+2.JPG" width="640" /></a></div>
<div>
<br /></div>
</div>
<div>
<br /></div>
<div>
П.С. У тренутку док завршавам овај текст, на телевизији је пренос обраћања Александра Вучића, из "Колубаре". На крају обраћања по надимку најављује Милана Ђорђевића Ђокина, председника синдиката запослених у Електропривреди Србије, онако лепо, ортачки, уз широки осмех. Овај прихвата шалу, наставља у истом тону, зеза се, смеје, изјављује да је задовољан сарадњом са Владом, призива Бога да се тако и настави. Честита Вучићу нову функцију. Вучић му на крају аплаудира.</div>
<div>
<br /></div>
<div>
У том тренутку фотографији изнад додајем црну траку.</div>
</div>
klotfrkethttp://www.blogger.com/profile/08971216489908703878noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-5962450184373883606.post-54555985726700701022017-04-08T21:30:00.004+02:002017-05-03T12:48:39.195+02:00Не називајте нам децу хулиганима!<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<blockquote class="tr_bq">
<span style="font-size: large;">Декани и професори су подржали својим потписом оно против чега су њихови студенти устали. </span><span style="font-size: large;"><br /></span><span style="font-size: large;">Има ли веће срамоте за високошколско образовање? </span><span style="font-size: large;">Има. </span></blockquote>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhdzvKGBiP4byYeYeJWBuJk8bKEARYwh3hwf-r4jb3pngheUGnHos5Do2FE8eFonPvc55VNPto3uh3YyjXil_F-2OJMzbfAkthFyIv4d5SR0WJOiNxzMYstJ2ypV9OG8pdmIM1siey77OU/s1600/vidi+sta+su+nam+uradili.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="360" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhdzvKGBiP4byYeYeJWBuJk8bKEARYwh3hwf-r4jb3pngheUGnHos5Do2FE8eFonPvc55VNPto3uh3YyjXil_F-2OJMzbfAkthFyIv4d5SR0WJOiNxzMYstJ2ypV9OG8pdmIM1siey77OU/s640/vidi+sta+su+nam+uradili.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
Већа је срамота то што су катедре и департмане претворили у мала породична предузећа. Наравно да ће подржати власт и задржати предузећа. Потврђују валидност плагираних доктората политичарима. Да то не раде, можда би се неко досетио да их пита колико су им пута научни радови цитирани у светској стручној јавности. Наравно да је лакше да Мали и Стефановић буду регуларни доктори наука. Уместо да постављају своја предавања на интернету, студент не може да добије потпис ако не купи књигу свог професора. Па, наравно да је важно да подрже власт и задрже златну коку, јер им је до новчаника стало, а не до студената, науке и часног професорског звања. Трошкови студирања, чак и за оне који су на буџету, све су већи, док су нечији новчаници све дебљи. Па, наравно да ће професори подржати власт, јер власт одржава њихово благостање. Студенти су небитни.<br />
<br />
Када њихови студенти буду дипломирали, и то тек након што свако на свом факултету успе да "савлада" оног једног код кога мора прво шест пута да се падне, <b>посао ће наћи само ако се угледају на своје професоре, па и они подрже власт. Диплома и индекс су ништавни наспрам чланске карте.</b><br />
<br />
Они којима образ не дозволи да се понизе и пљуну на своје образовање, изљубиће родитеље и пријатеље, спаковати кофере и отићи у неку земљу која није ништа нарочито наспрам Србије. Ваздух, земља, небо, градови, села, људи. Једино по чему се од Србије разликује јесте то што се зна ред. Поштују се закони. Криминалци су у затвору. Прво се запошљавају најбољи. Корупција је кажњива. Нико није изнад закона.<br />
<br />
<a name='more'></a><br /><br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhnnbrJHiWs_aHMxPKNlsiJc5Aojh0R9Ao3dpub49ZGVhvH8M_E8W9QtFdcoq4Pu26gxcy1JoIjFBBKRuYWaPSP3KirIp5cPUHyekBBhFfXIBbWAnE-aQWfcqJQ27cHlJaE40pnF80oxKg/s1600/hocu+posao.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="426" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhnnbrJHiWs_aHMxPKNlsiJc5Aojh0R9Ao3dpub49ZGVhvH8M_E8W9QtFdcoq4Pu26gxcy1JoIjFBBKRuYWaPSP3KirIp5cPUHyekBBhFfXIBbWAnE-aQWfcqJQ27cHlJaE40pnF80oxKg/s640/hocu+posao.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<br />
<b>Сваки студент и млади човек кога ових дана видите на протесту, тамо је да не би паковао кофере, да би остао у својој земљи, овде стварао породицу, био уз своје родитеље кад остаре.</b> Тамо је да би и он имао чиме да одгаја дете. Тамо је јер није нормално да деца свих политичара иду у стране школе, док наши млади родитељи немају ни за храну.<br />
<br />
<b>Тамо су и у име вас који сте уцењени пре гласања</b>, који сте због уцена морали да пуните оне аутобусе, који се сами себи гадите због онога што сте морали, а морали сте да бисте могли да наставите да храните своју децу бар паризером и паштетом.<br />
<br />
<b>Тамо су због тога што им родитељи трпе гладни</b> да би они могли да се школују.<br />
Због тога <b>што им уместо културе нудите естрадни шљам и ријалити блато</b>.<br />
Због тога што не желе да им председник државе митингује са осуђиваним криминалцем, певачицом која је казну провела у својој вили уместо у затвору, јер је Палмина другарица, Дачићева другарица, Вучићева другарица.<br />
Тамо су јер их ваша комунална полиција прогања док свирају у Кнез Михајловој, док је њихов вршњак слободан и након што је прегазио девојку, јер му је тата Вучићев друг.<br />
<b>Тамо су јер им се гади онесвешћивање статисте</b> у емисији у којој мама и тата причају о свом чеду од скоро 50 година.<br />
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<span style="font-size: large;">Тамо су јер не пристају на обећања која је Вучић дао белосветским фирмама, да ће уСрбији наћи најјефтинију радну снагу. </span></blockquote>
<br />
Тамо су јер нам на сваких недељу дана креирате нови потенцијални сукоб у региону, па се старији крсте и шапућу "само да не буде рата". А ове младе људе не занимају ваша звецкања оружјем, и ваши минималци. Желе само нормалан живот!<br />
Тамо су јер сте у нефер условима покуповали све локалне телевизије, а националне држите у шаци. Ако вам не повлађују, забранићете свима да им плаћају рекламе. И послушаће вас фирме јер ако вас не послушају, прогањаћете их док се не угасе. Створили сте себи пајташку екипу с путером на глави, завршавате мутне послове између себе, а народ вам је све гладнији и болеснији.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEil8O7sZVFaYxKtM0yJYkaj2SB41dGAuw6-bvBaoWX2LfQnGX5KYU-sff2cZyj4vQzA2LOgSo7jwDdIl5k4dWv3EqePu1_tcOuF2rf4kvTPS7z8iHLC1arEevYqjt49EwUhb9b3A37suQU/s1600/kolona.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="432" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEil8O7sZVFaYxKtM0yJYkaj2SB41dGAuw6-bvBaoWX2LfQnGX5KYU-sff2cZyj4vQzA2LOgSo7jwDdIl5k4dWv3EqePu1_tcOuF2rf4kvTPS7z8iHLC1arEevYqjt49EwUhb9b3A37suQU/s640/kolona.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<br />
Тамо су јер је одвратно лицемерје када они којима не смета Шредер 24. марта, праве од избледеле и испране мушеме "зид плача", па блате децу да им ништа није свето.<br />
<br />
Тамо су јер су одвратне ваше манипулације јавношћу тиме што са својих телевизија не скидате слике две девојке са по пивом, а Дачић вам није сметао кад је мртав пијан водао стране државнике по Калемегдану.<br />
<br />
Деци товарите Сороша на врат, а Драгица вам није сметала пет година, него сте се сада сетили да јој проверите фондацију. Да ли стварно мислите да у овој земљи више нико не уме да мисли?<br />
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<span style="font-size: large;">Млади су на улици јер им детаљ из Фекетића вређа интелигенцију. Интелигенцију им вређа и покварена паштета коју су Алек и Андреј као мали појели, јер су васпитани да све поједу.</span> </blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
<span style="font-size: large;">На улици су јер им Бачић, Бабић, Ристичевић вређају интелигенцију.</span></blockquote>
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<span style="font-size: large;">На улици су због бирачких спискова који имају више покојника него студената.<br />На улици су јер су се спискови износили са бирачких места до оближњег аута.</span></blockquote>
На улици су јер је Вучић узурпирао 90% јавног простора током предизборне кампање.<br />
На улици су јер не треба да подносе Вучићевићеве, Сарапине и Иванине салве увреда и глупости!<br />
<br />
И баш су хулигани!<br />
Након протеста покупе све за собом, током протеста им утихну пиштаљке кад пролазе поред болница. Паметни, млади, лепи, културни, а вама хулигани?!<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiblD1456de-OE_KTHbEZbmJJnUHjhCbFPqukKmNK30JlzraObuFjpVoHcjV-BsgTCeF3qXSQADrjdr1lJ2bX4LfVf33hHa5eTBOzndD00Fc_g-EbJ_0gc352K-vcIc1F9QYz3UwinzC80/s1600/nismo+mali.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="360" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiblD1456de-OE_KTHbEZbmJJnUHjhCbFPqukKmNK30JlzraObuFjpVoHcjV-BsgTCeF3qXSQADrjdr1lJ2bX4LfVf33hHa5eTBOzndD00Fc_g-EbJ_0gc352K-vcIc1F9QYz3UwinzC80/s640/nismo+mali.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<br />
О томе како се слушају страни налози можете предавање да им држите, а преко својих медија који су брука и срамота за струку поручујете да су ова деца страни плаћеници.<br />
<br />
И на крају, млади су на улици и због својих вршњака који у том истом тренутку седе у неким страначким централама и испод сваке вести о студентском протесту куцају исто - "Сорошеви плаћеници", "Где вам је пиво", "Боље да нешто радите него што шетате", "Лењивци, књигу у руке", "Народ је изабрао свог председника, шта сад хоћете", "Хоћете да нам рушите нашу дивну земљу"... Мислим, зар стварно не видите колико сте провидни и немаштовити? Е, млади су на улици и због вас. За разлику од вас, они знају да су вас слагали када су вам обећали посао - "али само још ово да завршите". Разумеју и да вам је та дневница једино што имате. Не замерају вам. Боре се и за вас, да сутра можете без оваквог понижавања да нађете нормалан посао и без уцена гласате за кога хоћете.<br />
<br />
<b>Боре се млади само за нормалну земљу.</b><br />
Ни за шта више.<br />
Придружују им се и средњошколци. <br />
И родитељи.<br />
И професори.<br />
И пензионери.<br />
С њима су и потлачени радници, понижени војници и полицајци.<br />
<br />
Зар су сви у овој земљи који су прозрели и презрели Вучића и оно што он представља хулигани? Тешко.<br />
Јадна је власт која је против своје омладине.<br />
<b>Јадан је и професор који није уз своје студенте и ђаке.</b><br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgTPNw43YRMOll_vEMfog3ZUj-T-EkoZ68KoCxkkOsOB5y_CNuJqzVK3aqb3dKmIPzWbJdZNEntTHEnmbHkRgiaGwCaIppX_0Fg9RqwBHzi9q0__sqUSEMh3cFomktwuVVMujfxg_T70No/s1600/masa2.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="360" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgTPNw43YRMOll_vEMfog3ZUj-T-EkoZ68KoCxkkOsOB5y_CNuJqzVK3aqb3dKmIPzWbJdZNEntTHEnmbHkRgiaGwCaIppX_0Fg9RqwBHzi9q0__sqUSEMh3cFomktwuVVMujfxg_T70No/s640/masa2.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<i>(Све фотографије су преузете са друштвене мреже Фејсбук)</i><br />
<i><br /></i>
П.С. Након неколико дана уследио је позив студената упућен просветним радницима.<br />
Можете га погледати <a href="http://www.danas.rs/politika.56.html?news_id=343385&title=Studenti+uputili+otvoreno+pismo+radnicima+u+prosveti">ОВДЕ</a> .</div>
klotfrkethttp://www.blogger.com/profile/08971216489908703878noreply@blogger.com6tag:blogger.com,1999:blog-5962450184373883606.post-5090056562984291512017-04-06T21:05:00.000+02:002017-05-03T12:51:43.093+02:00Ко пре првачићу, њему првачић<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh5qJ4i-doINBw1G_jBJo7xZmF_KMW_cYpBtuCyR-zbRHZ91NFlWvoIYeXunxx77EhpxyFAQOetrLanyigUHFNx5WCyLkfF14OEkJgU9PoaqqERKYfFcEIaLMlUBRdDPIFgOOtl_1-bH8Y/s1600/prvak.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="277" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh5qJ4i-doINBw1G_jBJo7xZmF_KMW_cYpBtuCyR-zbRHZ91NFlWvoIYeXunxx77EhpxyFAQOetrLanyigUHFNx5WCyLkfF14OEkJgU9PoaqqERKYfFcEIaLMlUBRdDPIFgOOtl_1-bH8Y/s400/prvak.jpg" width="400" /></a></div>
<i><br /></i>
<i><br /></i>
<i>Овај текст пишем у знак подршке свим дивним учитељицама и учитељима који свој посао раде предано, уз много љубави, често далеко изнад граница на које их професија обавезује. Пишем га и у знак осуде оних који свој нерад камуфлирају шлихтањем директорима, док своје место не чувају добрим резултатима рада, већ подметањем ноге онима који раде боље од њих. И као апел родитељима будућих првака да, ако већ бирају код кога ће им деца ићи, покушају да добију информације од родитеља садашњих ђака и ни од кога другог.</i><br />
<i><br /></i>
<i>И на крају, пишем га и као опомену директорима који муљају, понашају се као да су газде Јуре, а не директори школа, који се не баве својим послом, али су успешни у бављењу најнижим, и по просвету понижавајућим и сумњивим радњама. Боље би им било да воде рачуна о квалитету наставе и да им једино то буде свето.</i><br />
<br />
<br />
<a name='more'></a><br /><br />
Прво желим да кажем да дубоко верујем у то да су учитељи најважнији део просвете. Важнији су од предметних наставника у основној и средњој школи. Учитељ је тај који формира ученика. Он од детета прави ђака. Не само да га описмењава, већ ради са њим на стварању радних навика, развијању односа према учењу, радозналости, знању. Учи га да поставља питања, да размишља. Васпитава га много више од свих нас осталих у образовном процесу. Зато мислим да је њихов посао најодговорнији и најтежи. Не бих имала ништа против да им и плата буде већа од наше.<br />
<br />
С обзиром на одговорност коју овај позив носи, у идеалном свету би учитељске факултете уписивали најбољи ђаци и најбољи људи. То није позив за који је довољан факултет. То је позив за који треба да будеш човек достојан тога да деци будеш узор, а бићеш им, какав год да си учитељ, јер дете обично не упозна друге учитеље. Познаје само свог.<br />
<br />
Пад наталитета и економска миграција довели су до тога да се у многим школама како знају и умеју довијају да имају довољно првака за формирање одељења. Некада сам мислила да се то довијање састоји у добром маркетингу, који предводе директор школе, стручна служба и учитељи који се спремају да од септембра добију нову генерацију. Мислила сам да се довијање састоји из одлазака у вртиће, састанака са родитељима предшколаца, дана отворених врата када предшколци могу да се упознају са будућом школом. Мислила сам да учитељи дивно сарађују на том послу, док се подршка руководства школе подразумева.<br />
<br />
Класична идеализована слика школе.<br />
Наивна, признајем.<br />
<br />
У међувремену сам сазнала да постоје фиктивни ученици, који се уписују у први разред без комплетне документације, који никада не постану стварни ученици тих школа. Сазнала сам и да се са истуреним одељењима манипулише на све расположиве начине. Ђаци тих одељења се уписују и у матичне школе, фингира се број уписаних да би се задржао број одељења и сачувала радна места.<br />
<br />
Сазнала сам, међутим, да има и школа у којима је ратно стање, а у љубави и рату све је дозвољено, беше? Ту се борба одвија између самих учитеља, а нарочито се захухтала ових дана, јер је недавно почео упис првака у школе. Колико год да разумем страх од губитка одељења, што код учитеља значи губитак целе норме, не могу да разумем и прихватим да су учитељи, они који би требало да су најбољи међу свим просветним радницима, стигли до нивоа активности које се не срећу ни у борби око тезге на вашару. Има их који ни од чега не презају.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiO3hJwLg2xVfCaq-Q_v0h7XkXVqbrIOrKv7JQpZTY96SzbtdEfX1U2kk8CP47KdJhExyEr5OBHBhM2TnYY08vTwI2KgPV_urtso65l_gaRb7CV5AD3QKBMnzH8dcaBqjTZ3zrnQzztL28/s1600/lazy.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="300" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiO3hJwLg2xVfCaq-Q_v0h7XkXVqbrIOrKv7JQpZTY96SzbtdEfX1U2kk8CP47KdJhExyEr5OBHBhM2TnYY08vTwI2KgPV_urtso65l_gaRb7CV5AD3QKBMnzH8dcaBqjTZ3zrnQzztL28/s400/lazy.jpg" width="400" /></a></div>
<br />
<br />
Сазнала сам и да су у процес намицања броја првака понегде укључене васпитачице. Тачно се зна која за коју основну школу "ради". Индустријска шпијунажа, малтене! Регрутовани сарадници! Да ли је у реду, да ли је колегијално, да ли је етички - зар је битно? Развио се читав бизнис. "Договориш" се са васпитачицом да агитује код родитеља баш за тебе, а родитељи верују васпитачицама. Шта све тај "договор" укључује, срамота ме је и да напишем.<br />
<br />
У целој причи највише страдају они који су мирни, који ни сањали нису да им осим посвећеног и квалитетног рада може требати и читава ратна стратегија да би добили одељење. Они се не сналазе у тој спрези директора, стручне службе, регрутованих васпитачица. Они и даље мисле да је најважније да буду сјајни учитељи. И баш такви ових дана пролазе кроз пакао. Под најненормалнијим изговорима им се наговештава прелазак у продужени боравак, одузимање одељења. Небитни су сви њихови успеси и успеси њихових садашњих и бивших ђака, све активности које им нису биле део решења о четрдесеточасовној радној недељи - приредбе, радионице, такмичења, украшавање читаве школе, школског дворишта, промоција школе у медијима - све је небитно. Нису се снашли. Нису знали коме да се додворе, где да агитују. Мислили су да њихов рад говори довољно речито и гласно. Нису рачунали са свим подлостима са којима се ових дана сусрећу.<br />
<br />
Волела бих да имам неку идеју о томе како се овој појави може стати на пут. Немам је.<br />
Знам само да ће за просвету бити огромна штета ако се сјајни учитељи повуку и у свом несналажењу извуку дебљи крај.<br />
<br />
Ово је доба које не иде на руку најбољима.<br />
Ово је доба када неквалитет побеђује свуда.<br />
Најмање је важно како радиш.<br />
И оно мало механизама за утврђивање квалитета рада тумачи се на вољу директора.<br />
Посвећени директор од своје школе прави дивно место за рад и учење.<br />
Директор који је изгубио компас и не схвата да ће временом изгубити све ђаке.<br />
<br />
Чему ли се надамо, питам се по ко зна који пут.<br />
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgrtPH3P0nQx4BX9dgBfKbFfFha20_sbX4AjiSNYEOePoU-ufX-tgRQUiHzPmEMcUdLkDay2V392dM5bvhRYP0H8thv6MoNKnxnGt0S7dcfFPHcyiQu7Im1bnqFov4uwP3W0uqyAAu_Ytk/s1600/empty-classroom.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="266" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgrtPH3P0nQx4BX9dgBfKbFfFha20_sbX4AjiSNYEOePoU-ufX-tgRQUiHzPmEMcUdLkDay2V392dM5bvhRYP0H8thv6MoNKnxnGt0S7dcfFPHcyiQu7Im1bnqFov4uwP3W0uqyAAu_Ytk/s400/empty-classroom.jpg" width="400" /></a></div>
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br /></div>
klotfrkethttp://www.blogger.com/profile/08971216489908703878noreply@blogger.com5tag:blogger.com,1999:blog-5962450184373883606.post-83730269706144197882017-04-05T17:23:00.005+02:002017-04-06T14:48:56.483+02:00Кажњени учитељи што нису видели невидљиве ђаке<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiIxg01OsIZJ5nGEIkhYcqtWL6oqfkR1jcuFrFfwG4dgAJZEW2oIKg5np_FXioQdR4B1GvsCo5h3AgUKgIp6qUyB1VwsjLbwCzAIP1JgcUIZh7zN4Kc1lKvD1i4iVQP8Em0LlFvzn0xni0/s1600/terazije.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="256" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiIxg01OsIZJ5nGEIkhYcqtWL6oqfkR1jcuFrFfwG4dgAJZEW2oIKg5np_FXioQdR4B1GvsCo5h3AgUKgIp6qUyB1VwsjLbwCzAIP1JgcUIZh7zN4Kc1lKvD1i4iVQP8Em0LlFvzn0xni0/s320/terazije.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
<br />
Ако нисте знали, у првом разреду основне школе нема оцењивања, што значи да нема ни јединица, ни понављања, ни разредних испита. Сви који су ишли у први разред, ићи ће и у други. То се зове <i>превођење у други разред</i>.<br />
<br />
Ништа необично. Постоје земље у којима нема класичног оцењивања до четвртог, или чак шестог разреда основне школе. То не значи да се не прати напредак ђака, већ само да нема класичног оцењивања и чувеног општег успеха, због којег се код нас штимују оцене кроз читаво школовање.<br />
<br />
Као напредна земља, ми смо отишли корак даље. Ми не само да преводимо у други разред све ђаке који су ишли у први већ се, по најновијој памети, очекује да у други разред преведемо и оне који уопште нису ишли у први, већ су се само уписали у школу.<br />
<br />
<br />
<a name='more'></a><br /><br />
<blockquote class="tr_bq">
<span style="font-size: large;">Уколико се ђак никада није појавио у учионици, има неку непотпуну документацију па није јасно ни како је уписан у школу, чак и ако не знамо где тај ђак уопште живи и да ли је уопште у Србији - крив је учитељ. Ђутуре! Небитно је што учитељ редовно пријављује стручној служби и руководству школе да ђаци не долазе, и што они којима је пријављено не реагују. Крив је учитељ!</span></blockquote>
<br />
Ништа лакше него окривити просветног радника, и одрезати му казну.<br />
Постали смо најопаснији криминалци у својим општинама!<br />
<br />
У ОШ "Радоје Домановић" у Параћину, седморо учитеља ће бити кажњено одбијањем 20% од плате у трајању од три месеца. <b>Прошле школске године троје учитеља је имало одељења првог разреда, и у њима укупно15 ученика који се уопште нису појавили у школи. Ниједном.</b> Из неког разлога, једна учитељица из ове трочлане групе изузета је из поступка и кажњавања.<br />
<br />
Преосталих пет учитеља који ће бити кажњени били су у комисији која прегледа документацију. Они тврде да су записник у коме су навели проблем са тим ученицима предали директорки. Она тврди да нису. Све и да нису, учитељи тих невидљивих ђака су на седницама уредно пријављивали проблем, и руководство школе је са проблемом било упознато.<br />
<br />
Уредно су их уписивали у дневник, на свим седницама већа пријављивали да те ђаке и не познају и да тај проблем треба некако решити. Ни педагошка служба, ни секретар, а ни директорка школе нису предузимали ништа. Иначе, на крају сваке школске године, директор се потписује на крају дневника и тиме потврђује да је све што у дневнику стоји законито и регуларно у сваком смислу. Ови у школи никада виђени ученици су остали неоцењени (у смислу изостанка описног запажања учитеља о напретку ђака), и <b>директорка је то потписала као нешто што је сасвим у реду. И на већу је такво стање потврђено.</b><br />
<br />
Остали прваци су затим постали другаци, без оних "невидљивих ђака". А онда је ових дана одлучено да <b>учитељи и само учитељи</b> буду кажњени због тога што те прваке нису аутоматски превели у други разред, и због тога што су прихватили (као комисија) тако вођену документацију. Аргументи типа "никада их нисмо упознали"<i> </i>или "зашто да будемо кажњени када је директорка потписала дневнике и потврдила да је све у реду", нису помогли.<br />
<br />
Директорка тврди да је чак и министар послао допис којим потврђује да су ђаци морали да буду преведени у други разред, без обзира на то што се никада нису појавили у школи, али ово треба узети с резервом, мада је добро да министар сазна шта се све у његово име тврди.<br />
<br />
КО ЈЕ ОВДЕ ЛУД?<br />
ШТА ЈЕ ОВО?<br />
<br />
1) Где је одговорност директорке која је потписала дневник као доказ уредно вођене документације?<br />
2) Где је одговорност директорке, секретара и стручне службе који нису реаговали на пријављивање потпуног изостајања ђака из школе?<br />
3) Где је одговорност родитеља за то што нису слали децу у школу, која је по закону обавезна?<br />
4) Где је одговорност директорке која покреће дисциплински поступак против колега, иако су прошла више од три месеца од ситуације за коју се терете?<br />
5) Где је одговорност школског одбора који одбија жалбу колега?<br />
6) Где је одговорност инспекције која није утврдила одговорност директорке?<br />
7) Где је одговорност министарства које очигледно и не зна шта се у школама догађа, или се прећутно слаже са оним што се догађа?<br />
<br />
Као што видите, има седам одговорности пре одговорности учитеља, а само учитељи треба да буду кажњени.<br />
<br />
Држава нам не дозвољава обуставу рада јер смо делатност од изузетног значаја, а када се над просветним радницима иживљава ко како хоће, изузетног значаја нема. Они са дебелом политичком залеђином остају недодирљиви, док они који марљиво раде свој посао треба да изгубе 60% ионако бедне плате. Поштен и марљив радник треба да обољева и пролази кроз тортуру јер се некоме може да га љага и блати.<br />
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<span style="font-size: large;">Срам вас било све заједно, све вас који учествујете у овој ујудурми, фингирате податке, не умете да радите свој посао, чувате своје фотеље а законе не познајете, и онда се иживљавате над учитељима! Шта то радите? Покупите из матичне службе имена деце рођене те и те године, па их распоредите по школама и одељењима, таман та деца живела у Немачкој? Министарству то не смета? И онда учитељима од плате што су савесно одрадили свој посао?! Срам вас било!</span></blockquote>
<br />
Колегама који су овом приликом кажњени желим да нађу доброг адвоката, наплате од школе добре паре, али и од одговорних физичких лица, јер је неопходно да и они по џепу осете последице свог неодговорног и бахатог понашања.<br />
А онда им желим да оду са тим парама на дивна путовања са својим породицама и залече бар мало стрес кроз који пролазе, ни криви ни дужни!</div>
klotfrkethttp://www.blogger.com/profile/08971216489908703878noreply@blogger.com7tag:blogger.com,1999:blog-5962450184373883606.post-90611845980866249462017-04-01T20:04:00.001+02:002017-04-01T21:43:37.196+02:00Некада је и коментар министра глупирање<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
Ученица осмог разреда једне основне школе из околине Крупња, почетком марта била је жртва поступка ученика исте школе, који се не може подвести под дечји несташлук, чак ни неслану шалу.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgviSWCJhecBXC_WpUz-qoOjynGeL58hTHTw24Vyy-DIA6wpqPyvH0RnMXqWSMQ-5NPjIBcmee_hnV4ynlChXrJGrbgpU3YiXRi2fUZDBGD-YzWrEiR3t2STL3p2GRtXvJ_QPhRtQoty0c/s1600/girl.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="332" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgviSWCJhecBXC_WpUz-qoOjynGeL58hTHTw24Vyy-DIA6wpqPyvH0RnMXqWSMQ-5NPjIBcmee_hnV4ynlChXrJGrbgpU3YiXRi2fUZDBGD-YzWrEiR3t2STL3p2GRtXvJ_QPhRtQoty0c/s640/girl.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<br />
Четири ученика њеног одељења су у ветеринарској апотеци купила препарат <i>велемизол</i>, који се у ветеринарској медицини користи код крупне стоке за избацивање паразита. Садржај купљене кесице се раствара у 50 литара воде и даје животињама које могу бити тешке и читаву тону. Ти су ученици затим препарат сипали у <u>флашицу</u> воде ове несрећне девојчице, која има, по речима њених родитеља, мање од 50 килограма. Велика је срећа да је девојчица осетила да нешто није у реду са водом и испљунула гутљај који је узела.<br />
<br />
<a name='more'></a><br /><br />
Догађај се, по писању медија, даље одвијао овако:<br />
<br />
<ul style="text-align: left;">
<li>она флашицу односи разредној</li>
<li>разредна испитује ученике и они кажу да су у флашицу ставили креду</li>
<li>теткица наилази на празну кесицу препарата и односи је директору</li>
<li>ученици признају директору шта су у ствари урадили</li>
<li>директор обавештава полицију</li>
<li>родитељи девојчице за цео догађај сазнају тек након шест дана</li>
<li>и они случај пријављују полицији</li>
<li>на седници наставничког већа, већином гласова се одлучује да четири ученика остану у школи, уместо да буду премештени у другу школу</li>
<li><b>смањене су им оцене из владања</b> и данас су ученици истог одељења у којем су и били</li>
</ul>
<div>
<br /></div>
<div>
Не улазећи у то да ли и како препарат који се користи у ветеринарској медицини може да утиче на људе у било којој дози, не улазећи ни у то како може да утиче у оволико прекомерној дози, питам се да ли се овакав поступак може сматрати обичним "дечјим глупирањем"? </div>
<div>
<br /></div>
<div>
По мишљењу колега које су гласале на наставничком већу - може. Нека буде да се ради о малој средини у којој се сви познају па је било неких "договора", нека буде и да су наставници неупућени у ветеринарску медицину и фармацију. Нека буде. Нека буде да им пре квалификовања дела младих преступника није пало на памет да се консултују са неким ветеринаром или фармацеутом. Нека буде и да би конзумирање целе флашице воде са целом кесицом препарата, код девојчице могло да изазове само вишедневну дијареју и повраћање (мада код животиња прекомерна доза овог препарата изазива нервне симптоме). Нека буде и да не знају да <b>лек против паразита не може да не буде токсичан, </b>да делује на крвну лозу, даје озбиљне нуспојаве и када се уноси у исправној дози. </div>
<div>
<br /></div>
<div>
Све нека буде. </div>
<div>
Па ипак...</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Да ли је смањење оцене из владања исправна репресивна мера за болесну идеју да другарици нешто сипаш у воду, а да није цедевита? Да ли је то исправна превентивна мера која ће ученицима избити из главе сумануте идеје? Да ли је то то? Да ли је то све? <b>Да ли је могуће да је то све?</b></div>
<div>
<b><br /></b></div>
<div>
А онда је прича стигла и до министра Шарчевића.</div>
<div>
Његов коментар је био да се ради о "дечјем глупирању, а не о намерним тровачима". </div>
<div>
<br /></div>
<div>
Када први човек просвете има овако толерантан став и тако много разумевања за сироту дечицу која у тренуцима доколице не смисле ништа паметније од сипања ветеринарског лека другарици у воду, о којој васпитној улози школе ми данас говоримо? Зашто је јасна линија после које неко понашање није прихватљиво, постала тако замућена? Какве то људе ми одгајамо? Да ли је икога за то брига и зашто није?</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Ако је тачно да постајемо толерантни тек када прихватимо да неке ствари не можемо да контролишемо, да ли је оваква толерантност министра у ствари знак да смо прихватили да немамо контролу над оним што ученици раде у нашим школама? Владају ђаци, што је најизвитоперенија верзија идеје да ђак треба да буде у центру наставног процеса.</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Узгред, парадоксима ту није крај.</div>
<div>
Ученик основне школе не може бити пребачен у другу школу без сагласности родитеља, шта год учинио у својој школи. Ову четворицу ученика родитељи по свој прилици нису добро васпитали. Школи је систем везао руке, па јој не дозвољава да она бар покуша да уради што је до ње, и утиче на васпитање. Смањење оцене из владања, таман и на јединицу, је чак и ђацима смешно. На крају школске године неће бити јединица. Нарочито не код осмака, и они то врло добро знају. Има тај један делић закона који каже да се оцена из владања поправља ако ученик не начини поново такву или сличну неподопштину. Па баш су луди да у наредна три месеца опет покушају неког да отрују! А опет, шта ако јесу, јер су се олако провукли?</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Ниједно дете не треба да живи у земљи у којој не зна да ли ће га "другари" мало отровати у школи.<br />
Ниједан родитељ не треба да живи у земљи у којој не зна да ли ће живот његовог детета бити угрожен у школској згради.</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Земља са оваквим проблемима у образовном систему не треба да се бави униформама.</div>
<div>
Не треба да се глупира!</div>
<div>
<br /></div>
<div>
<br /></div>
<div>
<br /></div>
<div>
<br /></div>
<div>
<br /></div>
<div>
<br /></div>
<div>
<br /></div>
<br />
<br /></div>
klotfrkethttp://www.blogger.com/profile/08971216489908703878noreply@blogger.com7tag:blogger.com,1999:blog-5962450184373883606.post-66990048874040914732017-03-21T11:53:00.003+01:002017-03-21T11:53:56.441+01:00Можда је време да наставник постане професионалац<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjH8-IekUB0OIIY3aoL2aivE4mfwzqSlePnK_f1mpOsh5XuVtLfzAb4qsDKy9f-v15ZeVhJFwbHFLPmoyA3SkD75TRhRsN2o1Bh7-71fllcEbH7A7lcitk0kiOtpAB9YGvkeQl4869mYSQ/s1600/stop.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjH8-IekUB0OIIY3aoL2aivE4mfwzqSlePnK_f1mpOsh5XuVtLfzAb4qsDKy9f-v15ZeVhJFwbHFLPmoyA3SkD75TRhRsN2o1Bh7-71fllcEbH7A7lcitk0kiOtpAB9YGvkeQl4869mYSQ/s320/stop.png" width="320" /></a></div>
<br />
Шта ми сами подразумевамо под професионалношћу?<br />
<br />
Вероватно сличне ствари - добро познавање дисциплине коју предајемо, методичка и дидактичка знања, познавање педагогије и психологије, извршавање радних обавеза. Можда и одговарајуће понашање, одевање, писменост, примерену комуникацију, сарадњу са колегама и родитељима, тимски рад, одговорност.<br />
<br />
Тачно је да нас све од наведеног чини професионалцима.<br />
<br />
Међутим, постоји једна изузетно важна област у којој се, на своју штету, не понашамо професионално. Толико смо је несвесни, да своје непрофесионално понашање приписујемо људскости, солидарности, чињеници да радимо с децом и да нас то обавезује на другачији приступ од онога који има неко ко ради с папирима или машинама. И сама сам се небројено пута позвала на те аргументе када сам се због нечега данима нервирала или туговала, а да то уопште није било у "опису мог посла".<br />
<br />
<a name='more'></a><br /><br />
Недавно сам била на семинару који ми се, за промену, допао. Држале су га две психолошкиње (ово ми је и даље накарадна реч!), што је код мене у старту изазвало отпор, јер на помен тог занимања помислим на оне који седе по неким државним канцеларијама и кроје нам овај образовни систем који ништа не ваља. Испоставило се да нисам била у праву и да је ово био семинар који заиста помаже да се лакше носимо са професионалним, али и личним изазовима. У једном тренутку разговор је мало исклизнуо из шина, и дотакли смо се неких проблема са којима се свакодневно суочавамо, а не умемо према њима да се поставимо на професионалан начин. Баш смо такав одговор и добили - ви сте професионалци и понашајте се тако. Замислите лекара који не уме да направи професионални отклон и одболује сваку тешку болест својих пацијената, лош исход, тугу породице пацијената, а да је при том он сам учинио све што је до њега, савесно лечио пацијента, употребио сва своја стручна знања. Такав лекар би или озбиљно оболео или дао отказ после годину дана рада.<br />
<br />
Тако је са лекарима, а како ствари стоје са нама?<br />
Колико смо се пута узнемирили због тога што је родитељ посумњао у нашу оцену, или због тога што је неки ђак и даље неуспешан, неки неваспитан? Колико смо пута дошли кући с посла а да нисмо могли да престанемо да размишљамо о неком поступку ђака, о нечему што нас је повредило, увредило? Колико пута смо личним неуспехом сматрали то што одељење и даље није добро, а ми смо учинили све што је до нас? Колико пута смо били спремни да читав сат објашњавамо родитељима да смо поступили исправно, да смо школовани за свој посао и да није њихово да оцењују своје дете или његово понашање у школи, већ је то наш посао за који смо квалификовани?<br />
<br />
Што се струке тиче, сва су та понашања непрофесионална с наше стране. И све се то само нама обија о главу. Ми смо под стресом, ми обољевамо, нама реагује желудац, притисак, лош сан. Тај немир односимо кући, па он делује и на наше породице.<br />
<br />
Наравно да имамо обавезу да сарађујемо с родитељима, али не и да трпимо њихове увреде, а још мање да их примамо к срцу. Професионализам у том случају значи да смо ми своје одрадили како треба - објаснили у неколико реченица родитељима о чему се ради, без обавезе да будемо жртве њиховог иживљавања и њихове потребе да нам сатима објашњавају колико су они у праву а ми нисмо. Нисмо дужни то да трпимо. Можемо само да их упутимо на разговор са стручном службом или директором. Оно што никако не смемо себи да радимо јесте да се осећамо лоше, да било шта емотивно доживљавамо и да дозволимо да нас то мучи и након што се разговор заврши. Службеник у банци не болује кад вам одузму кућу због неплаћених рата. Он само ради свој посао. Онај ко дође да вам исече струју због неплаћених рачуна не болује, већ ради свој посао. Тиме што ћете се данима нервирати и осећати повређено или увређено, нећете променити перцепцију родитеља, нити његове ставове. Не заборавимо да је на нама да поставимо рампу и одлучимо да ли ћемо емотивно прихватити нечије речи.<br />
<br />
Ако имате одељење које неће да сарађује, не реагује позитивно на подстицаје које му пружате, не жели да учи, неваспитано је, добро размислите да ли је све то до вас. Уколико сте ви све урадили како треба, савесно и у складу са правилима струке, прихватите чињеницу да ви ту децу виђате неколико пута недељно на 45 минута, и да она нису ваш неуспех. То што ви сматрате да добро треба добрим да се врати, јесте ваш и само ваш проблем. Искрено, уз које аргументе имате таква очекивања, када знате да смо сви различити и да су васпитање, однос према обавезама и радне навике ствари које се носе из куће? Зашто да то буде ваш лични или професионални неуспех, уколико сте све урадили како треба?Због чега себе кињите и преиспитујете по хиљадити пут? И то је непрофесионално. Професионално је сагледати проблем, открити његов узрок, деловати у складу са тим, применити своја стручна знања и вештине. Ништа преко тога. Није увек све до вас. Нисте свемоћни и нисте одговорни за оно што не спада у ваш посао.<br />
<br />
Наглашавам да је предуслов да сте савестан и одговоран наставник, а не неко кога је баш брига за све. Само је време да научимо докле сеже наша одговорност и шта је наш посао, а шта посао родитеља, старатеља, друштва. Не спада све у наше обавезе, нисмо за све ми одговорни и није све наш неуспех.<br />
<br />
Будимо професионални. Не мешајмо емоције тамо где им није место.<br />
Трудимо се око ђака, радимо свој посао како треба, разговарајмо с родитељима, али не придајмо себи ни важност ни одговорност за оно за шта нисмо 100% одговорни.<br />
Ја сам одговорна за то како ће изгледати мој час, колико ћу се трудити да објасним оно што треба да објасним, и колико ће бити јасна правила на часу.Одговорна сам за то да ђаци буду упознати са тим правилима, да буду упознати са начином оцењивања и за то да будем доследна у начину на који радим. Нисам одговорна за то што мама мисли да њено дете зна за већу оцену, и након што је саслушам (разумно дуго), више се том мамом не бавим. Идем кући и бавим се својом породицом, пријатељима, интересовањима. Мама нек се жали, нек тражи комисијско оцењивање, нека користи све остало што јој систем дозвољава. Нека иде њој на душу то што је навикла дете на сређивање оцена, уместо да га је навикла на то да треба да учи и не забушава. Њено је дете размажено, а не моје; она је убеђена у то да се у све разуме, а не ја. И зато ме се минут након разговора више не тиче и нећу да дозволим да ми пропадне дан због њеног прелажења преко линије која је јасна. Зна се шта је посао родитеља, а шта наставника. Није моје да јој објашњавам да је њено понашање неваспитано, претерано, навалентно и лоше по њено рођено дете. Ја знам да јој је дете оцењено по свим правилима, исто као и остали ђаци. И мени је то довољно. Зато ме њене речи не могу ни повредити, ни увредити. Може да ми каже шта год хоће. На њено да сам лош наставник, ја знам да нисам. На њено да њено дете зна за петицу, ја имам педагошку свеску, тестове и знам да њено дете не зна за петицу. На њено да јој је дете под стресом због мене, ја знам да није због мене него због нереалних очекивања родитеља. И здраво!<br />
<br />
Овај пример сам одабрала зато што се са њим најчешће сусрећемо у последње време.<br />
<br />
Исто важи и за ученика који је упорно неваспитан или лењ. Покушаћу да пронађем другачији приступ, покушаћу да га заинтересујем за наставу, покушаћу да разговарам са њим о понашању, упутићу га код педагога или психолога школе. Обавестићу одељењског старешину, евентуално изнети проблем на већу. И то је то. Ја сам урадила шта је до мене. Даље то није мој неуспех. Нећу тај проблем да носим кући, јер ме код куће чека мој живот. Нећу да будем утучена због тога, нећу да сумњам у своје професионалне квалитете, нећу да се осећам лоше у школи, јер такав ученик није прозвод мојих грешака и мог нерада. Понећу се професионално и у то нећу да укључујем емоције.<br />
<br />
Знам, ово на папиру делује лако. Знам, ми смо људи, нисмо машине, радимо с децом, а не са тракторима. Зато и имамо висок притисак, чир на желуцу, хроничан стрес, лош сан. Имамо и нереална очекивања и преузимамо одговорност за све и свашта.<br />
Важно је само да ми сами одлучимо где је граница. Као што смо професионалци када треба да организујемо час, направимо добар тест, бесомучно куцамо извештаје и планове, исто тако треба да будемо професионални и у разумевању тога докле сеже наша одговорност. Треба да научимо да су нереална очекивања да ће сва деца бити васпитана и вредна, а да ће сви родитељи бити објективни и добри сарадници.<br />
То са емоцијама нема никакве везе.<br />
Њих чувамо за приватни живот.</div>
klotfrkethttp://www.blogger.com/profile/08971216489908703878noreply@blogger.com10tag:blogger.com,1999:blog-5962450184373883606.post-76308627932399201442017-03-16T19:38:00.000+01:002017-03-19T11:09:32.046+01:00Да ли је наставник у Србији глинени голуб?<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiML8sZn6PZET4eQX3zffeIVjjAi8KSUM3LgreLgXV_aYpICl_wu4aOrOgWEQx843c0jnfcTRg00KVP_8zaXbHkeswy2iizd9chvOZm_WA6_1Q7d9Z_t5ptvZCsYE6Ghe6-P3lrx4DXfGU/s1600/napad.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="424" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiML8sZn6PZET4eQX3zffeIVjjAi8KSUM3LgreLgXV_aYpICl_wu4aOrOgWEQx843c0jnfcTRg00KVP_8zaXbHkeswy2iizd9chvOZm_WA6_1Q7d9Z_t5ptvZCsYE6Ghe6-P3lrx4DXfGU/s640/napad.png" width="640" /></a></div>
<br />
<br />
Данас у аранђеловачким школама није одржан први час, у знак протеста због инцидента који се пре неколико дана догодио у једној основној школи. Наш колега је физички нападнут, уз дављење и претње смрћу. Напао га је родитељ једне ученице. Помислио би човек да се наставник ко зна како и колико огрешио о дете, а он је само поступио по правилима - након што је неколико пута опоменуо ученицу да не користи мобилни телефон на часу, одузео јој је телефон и рекао да га родитељи могу преузети код одељењског старешине.<br />
<br />
<a name='more'></a><br /><br />
<br />
Према Члану 113. важећег Закона о основама система образовања и васпитања, једном од девет тежих повреда обавеза ученика сматра се употреба мобилног телефона у сврхе којима се угрожавају права других. Како је право на учење једно од основних права ђака у школи, ометањем наставе употребом мобилног телефона на часу угрожава се то право осталим ученицима у одељењу. У Члану 17. Правилника о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању, дефинишу се параметри по којима се оцењује владање ученика. Ти параметри подразумевају и однос ученика према школским обавезама, другим ученицима и запосленима у школи. Даље свака школа својим интерним правилником регулише ову материју.<br />
<br />
Широм Србије пракса је да по телефон, одузет због недозвољене употребе на часу, може доћи родитељ и преузети апарат од директора, стручне службе или одељењског старешине.<br />
<br />
Половином јануара ове године министар Шарчевић је за медије изјавио да би ученицима требало одузимати мобилне телефоне на почетку наставе и враћати их на кају наставног дана. Позвао се на немачки модел по коме ђаци смеју да имају мобилне телефоне, али апарат мора бити искључен за време наставе, или предат наставнику на почетку часа. Министар је том приликом додао:<br />
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<span style="background-color: white; color: #595959; font-family: "none" , "helvetica" , "arial" , sans-serif; font-size: 15px; line-height: 30px;">"То је добра идеја, па јел треба ученик све време у школи да користи мобилни телефон уместо да пази на часу? Или још горе, јел то дете треба да снима наставника мобилним? То о чему ја причам је толико нормално да не треба ни додатно објашњавати. Паметне школе све то паметно раде. Иако има добрих модела по иностранству, и у Србији има паметних школа из чијих примера можемо учити. Има толико добрих средина, а има и ових изопачених."</span></blockquote>
<br />
<br />
У ситуацији у којој постоји овакав законски оквир и овакво мишљење министра просвете, један изузетно примерен наставник, који ужива велико поштовање ђака, колега и родитеља, доживео је да му бахати родитељ забија прст у јабучицу на врату и прети убиством. Инцидент је пријављен полицији, наставник је прегледан у здравственој установи и очекује се да ће насилник бити даље оптужен по службеној дужности. <b>Школа као правно лице није предузела никакве мере против насилника.</b><br />
Школске управе су немоћне јер <b>не постоји механизам за заштиту наставника, већ само ученика.</b><br />
<br />
Како је изостала реакција свих надлежних инстанци, окупили су се запослени у тој школи, осудили напад на колегу, позвали остале школе да данас не одрже први час у обе смене у знак протеста, и припремили протестно писмо које ће упутити локалној самоуправи, министарству, а надам се и медијима.<br />
<br />
Друга страна није седела скрштених руку, па је решила да тужи школу због психичког злостављања детета.<br />
<br />
Моменат је да се сви запитамо шта ми то радимо.<br />
Да ли је наставник у Србији постао глинени голуб за сваког бахатог родитеља?<br />
Да ли је психичко злостављање ђака одбијање да му се поклони оцена за одличан успех?<br />
Захтев да у школу долази са књигом, свеском и оловком?<br />
Захтев да не користи мобилни телефон на часу, да не омета остале у наставном процесу?<br />
Да учи, ради домаће задатке, преписује са табле, не преписује на тесту или писменом задатку?<br />
Не уништава школски инвентар, не малтретира другу децу, не вређа наставнике и ученике?<br />
<br />
Да ли је психичко злостављање сваки прекор упућен ученику, колико год био оправдан?<br />
<br />
Хоће ли нам родитељи одређивати шта и како треба да радимо?<br />
Хоће ли родитељи редовно боље од нас знати за коју оцену њихово дете зна?<br />
<br />
Да ли ћемо добијати тужбе и батине за свако неиспуњавање жеља размажене деце и бахатих насилних родитеља?<br />
<br />
Да ли ће директори ћутати да не покваре добар глас о школи?<br />
Да ли ће школске управе само слезати раменима?<br />
<br />
Колики нам то тепих треба да под њега гурнемо све девијантне појаве које су толико узеле маха да је школа обесмишљена, да се никакав ред не зна, да се не зна ко је учитељ а ко ђак?<br />
<br />
А онда ће се дежурни експерти опште праксе и душебрижници саблажњавати над тим што деца из школе излазе функционално неписмена и са недовољно знања!<br />
<br />
За 350 евра треба да сачувамо нечију децу да се међусобно не осакате, да их нечему научимо и да истрпимо сва малтретирања од стране неких родитеља? И да сва одговорност буде наша? Родитељ може да не васпита дете, а наставник не може да му након пете опомене одузме телефон на часу? Онда може да физички нападне наставника, па да га тужи за злостављање? Јер родитељ је познат у граду као насилник коме нико ништа не може, на пример? А ми смо убоги просветни радници који за нечији вечерњи цех у кафани раде месец дана?<br />
<br />
Министре Шарчевићу, учините нешто.<br />
Председниче општине, учините нешто.<br />
Јавни тужиоче, учините нешто.<br />
<br />
До сада су се тукли међусобно и паркирали на пешачком прелазу.<br />
Сада су прешли границу.<br />
<br />
<br /></div>
klotfrkethttp://www.blogger.com/profile/08971216489908703878noreply@blogger.com8tag:blogger.com,1999:blog-5962450184373883606.post-1587860032332390142017-03-05T17:07:00.001+01:002017-03-19T11:10:07.369+01:00Министар рече да ће се радо бавити избором директора?<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhbvFCijEYdFD5UJPaBjluN81YzoJlGP0jYexTdtLqLOXMH6_lZEx-8kkXf70s__LtdkQlOgrwCkDbDvZXHNSRPAYf5ywsTrDaxjHHAxnvXLZCtlrRGKWhYdh4Wer_rRNbIJIa1y6OcBNk/s1600/manipulacija.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="280" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhbvFCijEYdFD5UJPaBjluN81YzoJlGP0jYexTdtLqLOXMH6_lZEx-8kkXf70s__LtdkQlOgrwCkDbDvZXHNSRPAYf5ywsTrDaxjHHAxnvXLZCtlrRGKWhYdh4Wer_rRNbIJIa1y6OcBNk/s400/manipulacija.jpg" width="400" /></a></div>
<br />
<br />
Е па, ево му прилике.<br />
<br />
Поштовани министре, иако је и у постојећем и у будућем ЗОСОВ-у јасно наглашено да нема политике у школама, можда би требало да додате још само три речи - "а ни политиканства".<br />
<br />
У школама широм Србије, осим што запослени на одређено време добијају листе за капиларне гласове Српској напредној странци, и што се један од председничких кандидата усуђује да при отварању тоалета и фискултурних сала по школама држи политичке говоре и вређа противкандидате, дешава се и појава која ће просвети наносити штету и по завршетку ове предизборне кампање. Штета ће трајати чак и дуже од мандата новог председника.<br />
Штета коју лош директор нанесе једној школи, траје мало дуже.<br />
<br />
Да је немогуће запослити се у државном сектору без добре везе, познато је годинама.<br />
Да је немогуће запослити се у државном сектору без страначке чланске карте, познато је последњих година.<br />
Да је данас немогуће постати теткица или домар у школи, ако ниси члан Српске напредне странке, такође је познато. Али, то некако све иде испод жита.<br />
<br />
<a name='more'></a><br /><br />
<br />
Међутим, Србију је задесила епидемија незаконитих и мешетарских радњи при избору директора школа, која је сада, у предизборној кампањи, постала неподношљива.<br />
<br />
<b>Уколико кандидат за директора није члан поменуте странке, а има подршку колектива, озбиљну радну биографију, професионалне успехе, поштовање колега, ученика и родитеља, не преза се ни од чега да он ипак не буде изабран.</b><br />
<br />
Чиме се све служе да би подобном кандидату обезбедили директорску фотељу?<br />
<br />
Прво се у школи врши невиђени <b>притисак на запослене </b>да подршку дају подобном кандидату. Тај притисак подразумева прво "пријатељске" разговоре, ситна обећања, а онда уцене и отворене претње. Иначе, право гласа имају СВИ који су у том тренутку у било којем статусу запосленог - и они што су на боловању, и они што су на замени, па са пуном нормом, са делом норме, на одређено, на неодређено, у настави, ван наставе. Не треба много маште да се замисли колико ту има простора за манипулацију.<br />
<br />
У неким школама директори у оставци другарски позову оне који су заинтересовани за кандидатуру, да попричају с њима и да им као помогну, односно - "кажу неку лепу реч у општини". Људи, онако честити, пођу од тога да би они сами то заиста урадили колегијално, па пристану да се пријаве. Онда креће <b>хајка</b> на сваког од њих појединачно, блаћење, подметање, подмукло убацивање клипова у точкове.<br />
<br />
Ако ни једно ни друго не уроди плодом, прелази се на кршење процедуре.<br />
<br />
Један од начина је <b>намерно блокирање седнице</b> Наставничког већа у проширеном саставу, на којој би се запослени изјаснили о томе ког кандидата подржавају. Једноставно, директор неће да је закаже или чак прекине седницу ако се ствари не одвијају како је он желео, и каже да се наставак седнице одлаже.<br />
<br />
Следећи начин је још занимљивији. Након што неподобан кандидат добије подршку Наставничког већа, <b>не поштује се процедура на седници Школског одбора</b>. Како Школски одбор чине и представници родитеља и локалне самоуправе, који често не познају све кандидате, за сваки случај се не дозволи да буду упознати са свим радним биографијама и предложеним програмима рада. Шта ако неко од "несврстаних" буде импресиониран биографијом неподобног кандидата за директора, па гласа за њега, а један глас често пресуђује? То се мора спречити! Зато седница Школског одбора на којој се бира директор прође без представљања кандидата, без јавног читања њихових биографија, а често и без читања записника са седнице НВ.<br />
<br />
Све од наведеног се догодило у конкретним школама.<br />
Ако министра занима у којим, радо ћу га обавестити.<br />
Колеге са импресивним резултатима у раду, дорасле директорској функцији у сваком смислу, вероватно га неће обавестити о овим неправилностима, јер се осећају људски поражено након тираде кроз коју су прошли.<br />
<br />
Што се јавности тиче, родитеља пре свега, замислите како ће водити школе директори који су се овако дочепали фотеље.<br />
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<span style="font-size: large;">Да ли ће се такви директори икада водити интересом ђака и школе при доношењу одлука?<br />Да ли им можете веровати и поверити им образовање своје деце, а ту спада и набавка ужине, одлука о извођењу рекреативне наставе, екскурзије, избор наставника који ће предавати вашој деци?</span></blockquote>
<br />
Ја им ништа не бих веровала!<br />
Ко је спреман на овакве гадости зарад фотеље, биће спреман на све!<br />
Ко је спреман на застрашивање својих колега, пре свега је глуп. Не види даље од партијске директиве у предизборној хистерији. Не размишља о томе да ће и њему једнога дана мандат истећи, а хоће.<br />
О, како хоће.<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br /></div>
klotfrkethttp://www.blogger.com/profile/08971216489908703878noreply@blogger.com0