Гостовање у Кажипрсту

Након текста "Деца коју су појели скакавци", објављеног на овом блогу, неколико дана је трајао циркус, јер су текст развлачили на све стране, објављивали га у таблоидима и дневним новинама, на порталима и разним сајтовима, у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини, а да ме скоро нико није питао да ли желим да се мој текст тако објављује.

Врхунски домети новинарства блистали су у прирепцима типа "потресно писмо наставнице", "писмо које тресе Србију", "потресна исповест наставнице"...

Нимало пријатно искуство.

"Потресно тресем Србију", а поред мог текста певаљка која се још више потресла јер јој је пукао рајсфершлус на хаљини, на наступу у Кгагенфурту.

Онда су уследили позиви за гостовања на телевизијама, од емисије "Јутро са Јованом и Срђаном", преко "Правца", до "150 минута", "Тако стоје ствари" и "Кажипрста".

Да се премијер не би наљутио јер ме је три дана било више него њега у новинама, одбила сам све позиве. Занимало ме је и да ли некога од тих новинара заиста занима тема, или их само занима тренутна актуелност потенцијалног госта.

Изгледа да је Сузану Трнинић занимала тема, па је позив поновила након месец дана.
Овога пута сам прихватила, што из поштовања према новинарки, што због свести да не треба одбацити могућност да се чује просветни радник који није ни на каквој функцији, кога заиста занима само учионица, који није и неће бити у дослуху ни са Министарством, ни са синдикатима, а можда има шта и да каже.

И тако сам у петак, 4. новембра, била гошћа Кажипрста.

Снимак можете погледати овде:

Иначе, студио је диван, екипа професионална, Сузана оштра, али изузетно пријатна и културна.
Праве и добар нес у кафићу-ресторану који деле Б92 и Прва ;)