На Светог Саву 2017. године

Искрено, прво ми је сметало што министар само прича и прича, и ништа не ради.
Откад је почео да ради, жалим за временом када је само причао.

За Светог Саву су нам стигле све саме лепе вести.

Обавестио нас је да није било довољно уштеда да бисмо могли да добијемо неку једнократну помоћ. Да не одоше паре Хилари Клинтон, можда би се нешто и скрпило.

Обавестио нас је да ће убудуће он бирати директоре, али да то није никаква централизација. Није, министре. То је школски пример децентрализације и увећања обећане аутономије.

Од његове саветнице смо сазнали да се далеко од очију јавности, у строгој конспирацији, спрема више закона него икада у новијој историји српског образовања. Ваљда је јавила Ђури да блокира аеродром?



Сазнали смо и да је ствар решена - нови помоћник министра за средње образовање дефинитивно јесте шеф шабачких напредњака. Она шачица људи која је за њега чула, нема ништа лепо да каже о њему. Министар се колико пре месец дана љутио на директоре расипнике који су улазили у судске спорове и губили их, а што није коштало њих лично, већ школе, а онда је поставио једног баш таквог за помоћника. Ево, ускликнусмо с љубављу - браво, министре!

"Последњи шамар просвети дошао је са објављивањем списка добитника Светосавске награде.
Не, предложени Ђура Мијатов, добротвор који је након смрти ћерке сву своју имовину наменио стипендирању студената, и то племенито ради већ више од десет година, није добио Светосавску награду."

Зато је награду добио председник општине Уб, који је кум председника Владе и председник Извршног одбора Српске напредне странке. Узгред, у образложењу награде стоји да се додељује "за допринос квалитетном образовању и васпитању", и то појединцима и институцијама који су се "својим залагањем и оствареним резултатима истакли" у тим областима.    

Добро, код напредњака је често успех када је писмен. На сајту општине Уб, рецимо, у биографији председника можемо видети да се родио у породилишту. Није баш добацио до биографије Супргепредседникадотком, или оног с печењаром, или оне несрећне саветнице чија биографија личи на литерарни рад другака коме је помогла стрина да га напише. Али, полако. Корак по корак, научиће.

Сад нешто размишљам: да ли министар има свест о томе да циљна група којој се обраћа његов шеф, и циљна група која прати рад министра образовања нису сачињене од истих људи? Да ли разуме да смо ми ипак мало и школовани и да знамо када пада топла киша, а када неко... знате већ како иде изрека.

И на крају, након што су се у Трећој београдској гимназији свештеници помолили за здравље Златибора Лончара и Синише Малог, да закључимо овај дан одлуком пресудном за образовање: уводе се униформе!