Увек нам је неко други крив

Крај школске године, мада се она формално завршава 31. августа, доноси исте теме као и претходних година. С обзиром на то да нам се исти проблеми понављају из године у годину, и да ништа не учимо из искуства, мало фали да се запитам да ли ми стварно јесмо паметни, или само имамо дипломе.

НАСТАВНИЦИ ТРПЕ ПРИТИСАК ПРЕД ЗАКЉУЧИВАЊЕ ОЦЕНА

Дешавало ми се да када пред просветним радницима поспрдно коментаришем ову тему, добијем силне увредљиве коментаре из којих испада да сам самољубиви лажов који мисли да је изнад осталих, јер ето само на мене нико не врши притисак. Временом сам научила да такве коментаре игноришем и сматрам их изразом немоћи оних који подлежу притисцима, а онда су им неки други криви. Дакле, довољно је да једном одреагујете како треба на покушај притиска, па ће се покушаји проредити. Поновите то и следећи пут, па ће покушаји вршења притиска престати. Да, толико је једноставно. 

Разумем да није свако по својој природи довољно борбен и спреман да гласно (а ако треба и бучно) устане и одбрани своје лично и професионално достојанство. Ипак, ако нисте спремни на то, није вам неко други крив што се баш на вас врши притисак. Једноставно сте погодан материјал за вршење притиска. Није ми жеља да вас вређам, али немојте ни ви вређати интелигенцију нас осталих хроничном кукњавом од краја маја до половине јуна.

ПОПРАВЉАЊЕ ОЦЕНА НА СЕДНИЦИ ОДЕЉЕЊСКОГ ВЕЋА

На ово се жалимо у хору. Силно се згражавамо над том појавом и кукамо ли, кукамо. Опет нам је неко други крив, а ти који подижу руке и прегласавају наше оцене јесу просветни радници. То су колеге са којима пијемо кафу, радимо у тимовима, договарамо се, смејемо се њиховим вицевима, саосећамо са њиховим проблемима. А онда нам на седници кажу "Ништа лично, али ја предлажем да се твоја оцена поправи".

Ништа лично?!Ставите им до знања да је то и те како лично. Да се тим чином поништава ваш годишњи рад, који подразумева и праћење напретка ученика. Тражите дискусију пре гласања. Питајте предлагача да вам објасни свој начин оцењивања, а ви извадите педагошку свеску и прочитајте све што сте о том ученику записали од првог септембра. А онда прочитајте све што сте записали о неком ученику који је ту предложену, вишу оцену заиста заслужио. Па их питајте како их није срамота да омаловаже труд ученика који је такву оцену заслужио, док би је овом другом поклонили. Будите још безобразнији, па питајте да ли је неко подмићен да заврши посао око ваше оцене. Позовите се на Правилник о оцењивању и реците да ћете случај пријавити инспекцији и Министарству. Предложите да ученик одговара пред комисијом, ако постоји сумња да ваша оцена није реална. Подигните прашину и не дајте да вас неко ућутка. Обратите се појединачно неким колегама и питајте их да ли је могуће да ће подићи руку, а пре само неколико дана су ламентирали над пропалом просветом.

Уколико се ваша оцена ипак прегласа, упадљиво промените однос према тим колегама који су гласали, јер су срамота за професију и због њих се ствара погрешна слика и о вама. Е сад, ако вас мрзи да све то радите, онда ништа.Ћутите и трпите, али не тражите кривца у другоме.

НА ЗАВРШНИМ ИСПИТИМА СЕ ЛАЖИРАЈУ РЕЗУЛТАТИ

У средњим школама се унајвеће раде матурски испити, а основци се припремају за полагање мале матуре. Кукамо и на ту тему, наравно. У многим учионицама ће бити дозвољено преписивање, док само у ретким тога неће бити. Они који не дозволе преписивање биће бабароге код којих ће ах-јадна-деца постићи слабији успех и освојити мање бодова. Они "цареви" који ће здушно помагати ђацима и охрабривати их да препишу, питају оног иза себе, јавно се консултују, биће дивни емпатични наставници који много воле децу. У ствари, срамота су за професију, али ко то сме да им каже? О лаконским одговорима типа "Па шта, као да ће свет да се сруши ако детету мало помогнем", стварно не бих. Не заслужују.

Дежурни из основних школа помажу ђацима да се не би видело шта све нису научили у основној школи. Дежурни из средњих школа помажу да би довољан број ђака имао довољан број поена за упис у баш њихове школе. У супротном, ако се одељења не формирају, остаће без дела норме. Опште обесмишљавање свега! Да се укине матура и рачуна само успех, поклањале би се оцене трипут више него сада (ако је то уопште могуће).

КОЛЕГЕ, ДА ЛИ ВАМА ПЛАЋАЈУ ПУТНЕ ТРОШКОВЕ ЗА ДЕЖУРСТВО НА МАТУРИ?

Колеге, да ли ви знате само за своје обавезе, или и за своја права?

Налог директора је тешко избећи. То стоји. Ризично је.
С друге стране, директор мора да вам обезбеди услове за испуњавање његовог налога. И то стоји, веровали или не.
Шаље вас у неко село или оближњи град?
Реците му да немате пара за карту. Он одговори да ће карта бити рефундирана, а ви кажете да је то супер али ви немате пара за карту. Питајте га да вам позајми, па ћете му вратити кад вам се рефундира карта. Замолите га да вам написмено изда налог, па напишите одговор, наведите да немате новца за карту и тражите да се то заведе.

Мрзи вас да се толико бакћете?
Онда лепо платите карту и ћутите.

ИМА ПЕДЕСЕТ НЕОПРАВДАНИХ ИЗОСТАНАКА И НИКОМ НИШТА!

Извин'те, а где сте били кад је ученик имао 20, 25, 30 изостанака? Знате да одељењски старешина треба да закаже седницу ОВ кад се јави такав проблем, а на првој седници НВ тражи да се изрекну даље мере? Знате да између укора ОВ и НВ иде укор директора? То вам је ствар једног одласка код директора, разговора и обавезне предаје папира на коме сте све образложили, а за који ћете тражити да буде заведен. 

Изостанке је направио између последње седнице НВ и краја наставне године? Па и та седница на крају се рачуна. Тражите да буде искључен из школе. Позовите се на Правилник о оцењивању, део о владању ученика. Поткрепите свој захтев навођењем чланова и ставова Правилника. Шта, мрзи вас да читате законе и правилнике по којима радите? Не познајете их? Не умете да их тумачите? Па шта ћемо сад? Ко је вама у ствари крив?

*****

Тачно је да је просвета понижена, да је на ниским гранама, да никога није брига за нас, да само гледају како да нас отпусте, смање нам плату, повећају обавезе. Све је то тачно! Али тачно је и да сами помажемо срозавање просвете. Кад год лаконски подигнемо руку, кад год нас мрзи да се бакћемо с неким проблемом, кад год не бисмо да се замерамо, кад год нам је лакше да ћутимо - сваки пут ми лично урушавамо просвету. Има када не ваљају они, али има и када не ваљамо само ми.

Мада, много је лакше да нам увек буде неко други крив.

Као што нам је лакше да неки други штрајкују и због наших права.