Шта ако вам је у одељењу будући премијер?

Сећам се да ми је недељу дана пред порођај мајка рекла да прошетам до оближње школе и добро погледам сву децу која трчкарају около. Намера је била да ми смањи страх од порођаја, уз поруку да су сву ту децу родиле мајке, што ће рећи - природна ствар, да природнија не може бити. Упалило је, признајем, и хвала јој на савету.

А сада погледајте своје одборнике, посланике, министре, премијера и председника. Осим што су и њих родиле мајке, сви су имали учитеље, наставнике и професоре. Кад их мало боље погледамо, питамо се ко је ту заказао - мајке или учитељи. Факат је да неко јесте.

У нашим учионицама седе будући поштари, ватрогасци, полицајци, медицинске сестре, лекари, судије, председници судова, начелници полиције, продавци, фризери, бескућници, криминалци, наркомани, хуманитарни радници, мајке и очеви, усвојитељи и хранитељи, директори, научници и ратари. Заједничко им је то да су деца и ђаци. Неко од њих ће можда задужити свет неким својим проналаском, а неко ће постати убица. Шта год да постану, то се неће десити само од себе. Биће ту наслеђених особина, њиховог сопственог залагања, али и много утицаја породице и друштва, при чему је утицај школе све само не занемарљив.




Када бисмо свакога дана улазили у учионицу имајући на уму да пред нама седе и будући научници и будуће убице, не би нам било добро. Мислим, стално присутна свест о томе била би веома оптерећујућа.

А опет, када бисмо сваки пут када се обратимо ђаку баш то имали на уму, можда бисмо нешто и поправили, неког охрабрили, а некога спречили да постане то што ће постати. Колика је стварна улога учитеља у трасирању пута којим ће човек једног дана ићи? (Када кажем УЧИТЕЉ, мислим на све просветне раднике, од васпитача, до универзитетских професора)

Рекла бих да се модерно друштво труди да постане све мања.
Рекла бих и да му добро иде.

Читајући о образовним системима разних земаља, наишла сам на све што може да вам падне на памет - од курсиста, до обавезне магистратуре за рад у обичној школи; од учитеља коме се клањају, до оног кога ословљавају по имену и служи ђацима да се игра заједно са њима. А онда се сетим да је Платон био Сократов ученик, а Аристотелов учитељ, и схватим да добар учитељ ипак може много.

Шта ако вам је у одељењу будући премијер?

Пазите, некоме од нас у одељењу дефинитивно седи будући премијер ове земље!
Добро, како смо кренули постоји и могућност да ће нам за деценију-две-три странац бити премијер, али да се држимо постојеће праксе да је премијер наш, а постављају га странци.

Значи, од септембра широм отворите очи.

Замислите шта је све могло да буде другачије да су тамо неки учитељи, пре тридесет и кусур година, говорили:

"Не, не можеш да вичеш на своје другаре само зато што си председник одељењске заједнице."

"Можеш да помогнеш домару да чисти снег око школе, али не можеш да зовеш све ђаке да стоје напољу и аплаудирају, јер могу да назебу."

"Лепо је што желиш да одеш до друге школе и спријатељиш се са директором, али мораш да схватиш да он има својих проблема и да нема увек времена за ђаке из других школа."

"Не брини, благајник уме сам да сакупи новац за представу. Нема потребе да се мешаш у његов рад. Да, знам да си ти председник одељењске заједнице, али он је бољи математичар. Не, нема потребе да сада организујемо јавно такмичење у школском дворишту из таблице множења."

"Дивно је што напамет учиш латинске цитате, али мислим да би ипак требало мало да поразговарамо и о њиховом значењу."

"Лепо је што волиш свога брата, али и брат понекад погреши. Ако му заиста желиш помоћи, помози му да не греши, уместо што сакриваш његове грешке." 

"Разумем да би волео да имамо базен поред школе, али мораш и ти да разумеш да ту живе неки људи и да ми немамо права да их терамо да се селе због базена."

"Јесте било храбро отићи у другу школу у време када је заказана туча, али је требало да скинеш наочаре. Могао си и ти да будеш повређен."

"Не, не можеш ти да издајеш салу за физичко, јер она не припада само теби."

"Изабран си за председника одељењске заједнице. Добро, била је сезона грипа и половина ученика није била тог дана у школи, али чињеница је да је од присутних ђака за тебе гласала скоро половина. Постави правилно задатак и израчунај колико процената ученика овог одељења теби заиста даје подршку. Не, не. Ниси ме разумео. Колико процената од укупног броја ђака у одељењу? Укупног."

"Заиста мораш да схватиш да није неопходно да те сви воле и мисле да си најбољи. Зашто се сада љутиш?"

"Драга децо, морате довољно да спавате и да одморни долазите у школу. Када сте ненаспавани, нервозни сте и свађате се са свима."

"Како то мислиш да никада не идеш у тоалет? Физиолошке потребе су природна ствар. Сви идемо у тоалет. У супротном се можемо разболети. Како? Не, то није нешто чиме се можемо хвалити. За похвалу су доброта, племенитост, толеранција, али се ни тада не треба хвалисати. Како? Да, да. Могу други да нас похвале, али није у реду да им купујемо кикирики на одмору да би то радили."

"Заиста ценим твоју машту и мислим да је лепо што ти је Супермен идол. Али, да напишеш у формулару да си са Криптона?" 

Ко зна како би нам данас било да су учитељи мало више обратили пажњу.
Зато, од септмбра отворите очи и памет у главу!