Док скандинавски ђаци "разбијају" енглески језик, наши га једва натуцају. Зашто?

Скандинавци не само да течно говоре енглески језик, већ скоро да немају страни акценат док га говоре. Наши ђаци га уче од првог разреда основне школе, а често га и у вртићу имају као факултативне курсеве и школице језика. После 12 година учења, они који имају петицу говоре га солидно, али не тако добро као њихови скандинавски вршњаци. Они са четворком се већ мало слабије сналазе, а они са тројком ваљда неће остати гладни и жедни кад негде отпутују. О двојкама нећу, јер је бар половина њих за чисту јединицу.


СЛИЧНОСТИ ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ И СКАНДИНАВСКИХ ЗЕМАЉА


Основна сличност је у томе што се и њихови језици, баш као и наш, говоре на релативно малом простору, што значи да су матерњи језици тек за неколико милиона људи.

Друга важна сличност је доступност енглеског језика, која је данас пре свега условљена доступношћу интернета. И нашем ђаку су доступне серије и филмови без превода, или, што је још боље, уз могућност додавања титла на енглеском језику. Већина најпопуларнијих видео игара је на енглеском језику. Већина популарне музике, такође. И све је доступно и једнима и другима. Уз то постоји мноштво сајтова за учење енглеског језика, као и видео материјала на јутјубу.

Трећа је чињеница да се ни код нас не надсинхронизују филмови, серије и документарни програми на енглеском језику, већ се титлују, баш као и у скандинавским земљама.

Ако и постоји четврта сличност, ја је се не могу сетити.



РАЗЛИКЕ


Разлике су већ бројније.

• Скандинавски језици су много сличнији енглеском, него српски језик. Припадају великој групи германских језика. Имају исту реченичну структуру субјекат - предикат - објекат. Шведски и енглески, на пример, имају 1588 заједничких речи. То је веома озбиљан фонд и огромна олакшица. Истина, имају и већи проблем са тзв. false friends, односно речима које исто изговарају, а различито значе. На пример,  glass је на енглеском стакло или чаша, а на шведском сладолед. Имамо их и ми, али у мањој мери (traffic је на енглеском саобраћај, и нема везе са трафиком). 

• Изложеност језику је значајно другачија, иако је доступност скоро иста. Скандинавци су окренути поп-култури са енглеског говорног подручја, док наши ђаци последњих година предност дају нашој фолк "култури". Не улазим у квалитет ниједне од њих, већ само констатујем. Такође код нас постоји огромна експанзија серијског програма на турском, шпанском и португалском језику.

• Цртани филмови су код нас надсинхронизовани, док код њих нису. Код нас јесу да би деца могла сама да их прате. Код њих нису, па деца неприметно усвајају језик у узрасту у коме се он не учи свесно. То је, иначе, оптимални узраст за изговор, јер деца тада имитирају, не мора нико да им објасни шта треба да раде са говорним апаратом да би произвели одређени глас страног језика. Због тога њихова деца у школу полазе са већ постојећим знањем енглеског у некој мери.

• У скандинавским земљама енглески језик има толики примат у односу на друге стране језике, да се други скоро и не уче. Опет, не судим да ли је то добро, већ само констатујем.

А онда долазимо до кључних разлика.

• Енглески језик има статус кључног предмета, раме уз раме с матерњим језиком и математиком.

• МОТИВАЦИЈА је неупоредиво већа код њих. Захваљујући животном стандарду, али и неупоредиво већој флуктуацији радне снаге, они много више путују и много су спремнији да раде у већем броју земаља, у мултинационалним компанијама. То значи да одрастају уз свест о томе да ће многи од њих радни век провести говорећи енглески језик, бар колико и матерњи. Нисам случајно мотивацију написала великим болдираним словима. Мотив покреће човека, у ком год узрасту да је. Наши ђаци немају ту врсту мотивације, не можемо је вештачки створити, тако да је нормално да енглески језик уче као и биологију или географију - за оцену.

НАЈВАЖНИЈЕ РАЗЛИКЕ

Неко можда не би ово сматрао најважнијом разликом, али је ја сматрам, јер предајем енглески језик, знам у каквим се условима предаје, на који начин, уз помоћ којих средстава, по каквом прописаном градиву и на који начин распоређеном по разредима.

Постоји више метода у настави страних језика и неке се разликују од оних које су набројане на омотници обрасца за глобалне и оперативне планове. То је ваљда нормално, мада нам често представља проблем када то треба да објаснимо стручној служби или екстерним евалуаторима. Навешћу неке од најчешћих метода које користимо у настави енглеског језика: Grammar-translation method, Audio-lingual method, Direct method, Communicative method, Reading approach, или неки егзотичнији попут Silent method, Total physical response approach.

Најчешћи приступи у настави енглеског језика јесу структурално лингвистички, когнитивни, афективно интерперсонални и функционално комуникативни.

Удавих мало стручном терминологијом, која не занима сваког читаоца, али можда ће некоме нешто значити.

Да кренемо од претпоставке да добар наставник енглеског комбинује све од наведеног, или да будемо реални?

Да просте колеге, али мени се чини да се већина нас (ту и себе убрајам) држи старог провереног PPP - Presentation, Practice, Production (презентација, вежба, продукција или самостално коришћење онога што је у фокусу). При том се најчешће држимо дедукције, где ђацима представимо правило, а ређе индукције, где бисмо им представили проблем, па их водили док сами не дођу до правила. Потпуно је небитно да ли све ово радимо уз помоћ креде, табле, књиге и свеске, или интерактивне табле, ИКТ-а, ПП презентација, разних картица и чега све не. Суштински је важан приступ, а остало су помоћна средства.

*****

Друга много важна ствар јесте то да се код нас граматика усложњава кроз разреде и бива илустрована одређеним текстовима, који се опет баве препорученим темама и садржајима. Кад кажем препоручено, мислим на прописано.

То значи да ћу ја са ђацима стићи до речи COULD, након што обрадим модалне глаголе, и то глагол CAN и глаголско време PAST SIMPLE TENSE. 

Скандинавски наставник може COULD употребити на првом часу, јер је изузетно фреквентна реч и користи се милион пута у свакодневном говору. Он процењује да је ђаку много важније да што пре савлада реченице попут Could you tell me the way to...?, Could I have a glass of water, please?, Could you pass the salt, please?, Could I borrow your pencil? него да зна да је COULD у ствари PAST SIMPLE TENSE модалног глагола CAN.

Е, у том грму лежи зец!

Оно на шта су они одавно прешли, јесте ФУНКЦИОНАЛНИ ПРИСТУП учењу енглеског језика. У фокусу су језичке функције, а не граматичка правила, и још мање учење тематских речника напамет.

Шта то они уче од самог почетка?

Уче како да поздраве саговорника, да се представе, да представе трећу особу; како се изражава слагање, како неслагање; како се изражава радост, сумња, захтев, прихватање или одбијање захтева/позива; како се неко прекида, како се мења тема разговора, како се извињава, како прихвата нечије извињење; како се нешто тражи или нуди, а како одбија; како се исказују наде, жеље, планови, проблеми; како се дају обећања, како изговори, а како комплименти; како се изражава захвалност, и тако даље, и тако редом.

Рећи ћете да се и код нас то ради. Рећи ћу вам да се то код нас ради успут, а да је код њих то у центру учења. 

При том се код њих све то повезује у целине, учи кроз фразе и ниједна реч не виси у ваздуху сама за себе. И тако је од почетка. Нема оног - данас учимо боје - па научиш десет боја које дете понавља као папагај у млађим разредима основне школе. 

Инсистира се на правилном изговору, док се правилна граматика успут усваја. 

Читајући о начину на који се у скандинавским земљама учи енглески језик, на неком блогу сам наишла на коментар једне Данкиње, који открива већину тајни:

"The school I went to was heavily favoring pronunciation over grammar. For our tests, we would often do simple exercises such as: listening to an English person speaking, and filling in the blanks, assuring that we understood and heard the words being said. As we got older, we had the same exercises. We had to listen to someone speak, but instead of filling in blanks, we were to tick of a paragraph which was related to what we just heard. There is a minor focus on grammar in 0-9th grade, and pretty much no texts to read. Our English exam consists of an oral exam, and - if you draw it - you get a written exam too (which should, honestly, be obligatory). So the answer is no, not everything is treated equally. The grammar is an outcast, and so is writing. Our mock exam is only on 400 words (we have a written English mock, but no final exam. Nice job, Denmark), and if you go above it, it shows a lack of understanding, and you will be marked down.

   However, the older you get, the more you use the internet. My friends and I would often play video games, which required us to speak and communicate in English. Many of my current friends enjoy reading in English because you can find free books in English on different iOS apps (paperback books are expensive).

   In my school, we didn't test much in English because my class exceeded very well. Our teacher was quite sloppy, (an amazing person though) but we did test as much as other schools have to. Which was not that much.

   When I made it to high school, our English lessons became much more intense. Our first lesson was literally on grammar. Hell, before I started in high school, I didn't know the English terms for subject compliment, conjunctions, articles, indirect object etc. I didn't know what an adverbial was because it isn't used the same way as it is in Danish. I really opened my eyes then, and realized how much I hadn't been taught about grammar. My primary school (I use primary as another word for 'first' because it is the first program you go through) English teacher even told me that my oral exam wouldn't be about my grammar, but my pronunciation.

   Anyways! In high school, we have been through a general linguistics course and are going in depth with the English speaking countries, looking at cultural difference etc. We are also working on poetry (ugh) analyzing, we are reading books and writing a lot of essays. It is worth noting that I do attend the IB, so my English classes are slightly more advanced than the normal high school's."

Укратко, у основној школи скоро да није било учења граматике или текстуалних лекција. Од језичких компетенција инсистира се на слушању и говору, а нарочито на правилном изговору. Тестови се своде на тзв. listening comprehension, односно проверу разумевања онога што си чуо.

Тек у средњој школи се учи и о језику. У основној се учи само језик. То је сјајно! Тек у пубертету се завршава формирање говорног апарата. Треба искористити време пре тога, "преломити" језик, савладати гласове, дикцију, мелодију реченице.Моји ђаци читају на енглеском ко да сецкају купус. Одвајају речи уместо да у даху изговарају фразе. Запање се кад им објасним чему служи неодређени члан AN, кад је исти као и А. Није им јасно зашто је важно у даху изговорити члан и именицу, кад може да се сецка.

И не, ово нема никакве везе са тим колико они имају пара, а колико ми. Ово не зависи од опремљености учионица. Подразумева само добар це-де плејер и звучнике. Наравно, плус је ако имате пројектор повезан са рачунаром, па да можете и са интернета да повучете неки материјал. 

Оно што се подразумева јесте да што је мање ђака у одељењу, то ћете више моћи са сваким од њих да провежбате, а опет, чак је и мојим средњошколцима забавно када хорски изговарамо фразе на "три-четири-сад".

И да закључим: већину од горе побројаних разлика не можемо да променимо. Не можемо да утичемо на тв програм или на музички укус наших ђака.

Оно што можемо, јесте да пребцимо фокус на функције језика.
Још би лепше било кад би нам Завод направио такве наставне програме, па да се не довијамо док миримо прописано са оним што даје боље резултате. Нарочито треба претрести градиво у основној школи и променити приступ. И даље мислим да најбољи треба да раде са најмлађим разредима, јер ту се поставља темељ.

О томе сам већ писала овде.