Дневник просветног радника, октобар 2024.

Док сам имао времена и новца за улазнице, редовно сам одлазио у позориште. Срећом, остао сам и без времена и без новца, јер да нисам, постао бих позоришни зависник. Нисам имао мере. Сви су ме жанрови занимали, сви позоришни ансамбли одушевљавали. Дивио сам се глумцима и стално замишљао како те представе стварно настају. Замишљао сам како редитељ ради са глумцима, како почињу оним пробама читања текста, па пробају костиме, вежбају сценски покрет, користе реквизите, намештају сценографију. Замишљао сам како се редитељи ослањају на инспицијенте, а глумци на суфлере. Сањарио сам о томе како сам славни редитељ који с првацима драме поставља светски репертоар у нашој земљи, док ме Талија и Мелпомена благонаклоно гледају.

Можете замислити како сам се згрануо када сам сазнао да је пре осам година постојала могућност да ми се снови остваре!

Наиме, недавно сам прочитао да је тада постојала идеја да се настава одржава тако што би наставник режирао, а ученици изводили лекције. Ох, како бих ја у томе уживао!
Питате се како је та идеја пропала и зашто није заживела? Да вам не бих препричавао, погледајте сами чланак из једних школских новина, из 2017. године, који вам овде преносим у целости:

РЕДАКЦИЈА: Господине директоре, како коментаришете немиле догађаје од прошле недеље?

ДИРЕКТОР: Како коментаришем? Наша школа је имала ту част да добије статус пилот-школе за пројекат "Ми режирамо, ђаци изводе лекције". И шта се догодило? Све су упропастили! Прокоцкали смо поверење Министарства и локалне самоуправе. Никоме не смем од срамоте на очи да изађем!

РЕДАКЦИЈА: Да ли бисте могли мало прецизније да нам објасните ко је све то прокоцкао и како?

ДИРЕКТОР: И могу и хоћу, па нек се зна ко је крив! Прво је дошао онај Рајко и рекао да му за режију лекције из хемије требају неки реагенси и нека стакларија, не знам како се тачно зове. Лепо сам му објаснио да није у томе ствар, него да ђаци треба да одглуме ту лекцију. О-д-г-л-у-м-е! Кобајаги! Шта фали да неком слабијем ученику додели улогу реагенса, а неком другом да глуми ту стакларију? Таман сам њега испратио из канцеларије, кад је ето она Гоца! Каже да на сцени мора да се постави тундра, јер ђаци не желе да глуме у неодговарајућој сценографији. Још се нисам са њом разрачунао, кад улази Пера! Неће ученици да глуме барок без одговарајућих костима. Тражили су на Ђачком парламенту да се распише тендер за шнајдерку! Питам их лепо и људски да ли су бунике јели, а они врте главом. Избацим их све из канцеларије и наредим Цици секретарици да им свима откуца налоге директора да режија мора да се спреми и лекције да се одглуме још колико сутра!

РЕДАКЦИЈА: Јесу ли вас тада послушали?

ДИРЕКТОР: Ђавола! Знате добро да несрећа никада не долази сама. Дошла је у пратњи Живке која тврди да сваки редитељ у позоришту има инспицијента и да захтева да јој се додели неки асистент. Ко да ја имам асистенте у фијоци, па ево извол'те два комада! Избацим је из канцеларије, кад га ето Миле Филозоф! Каже да морамо озбиљно да поразговарамо о оцењивању. Е, хвалим те Боже, напокон неко нормалан, са нормалном темом. Понудим му да седне, наручим му и кафу, а он ће мени: "Директоре, ученици се оправдано буне што не дозвољавам да им другови шапућу док одговарају, и тврде да свако позориште има суфлера и да је шапутање дозвољено кад се глуми." Мооолииим?! Избацим и њега из канцеларије, пре него што му је кафа и стигла!

РЕДАКЦИЈА: И како се све то завршило?

ДИРЕКТОР: Завршило се тако што је председник општине чуо да се у нашој школи изводи неки циркус и поручио преко Јоце, члана градског већа, да ће нам укинути сва средства ако се не уозбиљимо. Ништа он не разуме те савремене тенденције у образовању!

Знам. Згранути сте овим што сте прочитали, баш као и ја.
Ти убоги просветни радници нису никада чули за авангардни театар у коме се читава грчка трагедија изводи са само једним мердевинама на сцени, или читав мјузикл уз  само једне дромбуље. Заиста ми је жао тих људи и њихових ученика. Највише ми је жао директора. Види се да је добар човек и да се разуме у позориште. На то како се осећао идејни творац овог дивног модела наставе не смем ни да помислим. Њему је сигурно било најтеже.