Прошао је протест пензионера, мимо синдиката просветних радника.
Прошао је протест лекара и фармацеута, нас опет нигде.
Прошао је и Дан просветних радника, ако је уопште некога брига за то.
Сада најављујемо обележавање празника - Дан почетка великог штрајка.
Обележићемо празник радно и свечано, пригодним штрајком упозорења. Разумем. Подржавам.
Штрајкачке захтеве нећу да коментаришем. Није ми намера да опструирам.
Али нешто морам да вас питам.
Колико вас је? Четири репрезентативна?
Хајде нећемо ни о репрезентативности. Око тога се довољно и сами свађате.
Због чега вас је више од једног?
Ви нисте партије, па да имате различите идеологије и програме.
Синдикати сте.
Циљ је борба за бољи положај радника, зар не?
Циљ вам је заједнички, зар не?
Ни начини остваривања тог циља вам се не разликују.
Сви исто поступате и користите само штрајк као механизам притиска на власт.
Хајде нећемо ни о томе на колико би се маштовитијих начина јавност могла анимирати.
Штрајк је у реду.
Значи - заједнички вам је циљ, заједничка борба за остварење циља, а вас је и даље четири.
Зашто?
Да бисмо имали четири важна председника синдиката?
Да бисмо имали четири важна председништва?
Да бисмо имали четири пута по шачицу себи важних синдикалних функционера који се међусобно свађају око тога ко је важнији, паметнији, доследнији, поштенији?
Да ли уопште схватате да сви ми плаћамо цену тог вашег самољубивог препуцавања?
Да ли схватате да просечног просветног радника савршено не занима ваша међусобна борба?
Занима нас борба за наш положај, коју ви упорно разводњавате, систематично јој умањујете снагу, борећи се за своје положаје.
После ћете нас грдити што нисмо били стабилнија и постојанија подршка вашим храбрим и доследним настојањима да се за нас изборите.
Наши ће бити и кривица и одговорност.
Ви - ни лук јели, ни лук мирисали!
Гледам шта сада радите: једни ће одржати једночасовну обуставу рада, а други ће скратити часове тог дана на 30 минута. Чисто да се зна ко је ко! А онда ћемо расправљати о томе ко је од вас био у праву и то ће бити онако баш велика тема за расправу.
Кога је за то брига осим вас, поштована руководства цењених синдиката?
Што је најгоре и најопасније, сигурна сам да сте и ви свесни тога каква бисмо моћна "армија" били да смо сви под "једном заством", а с обзиром на то колико нас има. Свесни сте и тога да би се тада и неодлучни придружили синдикату.
Али, авај! Како један синдикат, на толико функционера?
Вучете нас за нос, драги моји.
Том исцепканошћу идете на руку свакој власти, али то и сами знате.
Нама не идете на руку, али знате и то.
Мене занима зашто вас није брига за то што нам умањујете шансе да се за било шта изборимо, док вас је четири.
Дозволили сте да ваши лични циљеви буду изнад наших колективних.
Што се мене тиче, док вас је четири, подједнако сте одговорни за наш положај колико и све власти до сада.
Онима који прослављају Дан почетка великог штрајка, желим успешну приредбу.
Прошао је протест лекара и фармацеута, нас опет нигде.
Прошао је и Дан просветних радника, ако је уопште некога брига за то.
Сада најављујемо обележавање празника - Дан почетка великог штрајка.
Обележићемо празник радно и свечано, пригодним штрајком упозорења. Разумем. Подржавам.
Штрајкачке захтеве нећу да коментаришем. Није ми намера да опструирам.
Али нешто морам да вас питам.
Колико вас је? Четири репрезентативна?
Хајде нећемо ни о репрезентативности. Око тога се довољно и сами свађате.
Због чега вас је више од једног?
Ви нисте партије, па да имате различите идеологије и програме.
Синдикати сте.
Циљ је борба за бољи положај радника, зар не?
Циљ вам је заједнички, зар не?
Ни начини остваривања тог циља вам се не разликују.
Сви исто поступате и користите само штрајк као механизам притиска на власт.
Хајде нећемо ни о томе на колико би се маштовитијих начина јавност могла анимирати.
Штрајк је у реду.
Значи - заједнички вам је циљ, заједничка борба за остварење циља, а вас је и даље четири.
Зашто?
Да бисмо имали четири важна председника синдиката?
Да бисмо имали четири важна председништва?
Да бисмо имали четири пута по шачицу себи важних синдикалних функционера који се међусобно свађају око тога ко је важнији, паметнији, доследнији, поштенији?
Да ли уопште схватате да сви ми плаћамо цену тог вашег самољубивог препуцавања?
Да ли схватате да просечног просветног радника савршено не занима ваша међусобна борба?
Занима нас борба за наш положај, коју ви упорно разводњавате, систематично јој умањујете снагу, борећи се за своје положаје.
После ћете нас грдити што нисмо били стабилнија и постојанија подршка вашим храбрим и доследним настојањима да се за нас изборите.
Наши ће бити и кривица и одговорност.
Ви - ни лук јели, ни лук мирисали!
Гледам шта сада радите: једни ће одржати једночасовну обуставу рада, а други ће скратити часове тог дана на 30 минута. Чисто да се зна ко је ко! А онда ћемо расправљати о томе ко је од вас био у праву и то ће бити онако баш велика тема за расправу.
Кога је за то брига осим вас, поштована руководства цењених синдиката?
Што је најгоре и најопасније, сигурна сам да сте и ви свесни тога каква бисмо моћна "армија" били да смо сви под "једном заством", а с обзиром на то колико нас има. Свесни сте и тога да би се тада и неодлучни придружили синдикату.
Али, авај! Како један синдикат, на толико функционера?
Вучете нас за нос, драги моји.
Том исцепканошћу идете на руку свакој власти, али то и сами знате.
Нама не идете на руку, али знате и то.
Мене занима зашто вас није брига за то што нам умањујете шансе да се за било шта изборимо, док вас је четири.
Дозволили сте да ваши лични циљеви буду изнад наших колективних.
Што се мене тиче, док вас је четири, подједнако сте одговорни за наш положај колико и све власти до сада.
Онима који прослављају Дан почетка великог штрајка, желим успешну приредбу.
Тако је колегинице,у потпуности Вас подржавам.Изашла из синдиката 2011.,ништа ми се ту није допада.Питала сам тадшњеу председницу зашто се не побунимо против накарадне инклузије,преобимних програма,ниске цене старешинства,неусклађености стандарда и програма.Добих тада одговор:То је стварструке.Ја поново упитах:Просветарске?Одговор:Не,твоје,на вашим Активима дискутујте о томе.Следеће недеље сам повукла своје чланство.Мислим да све погрешно раде.Почисти прво испред свог дворишта,па онда "пуцај" на повећање плате.И народ је уморан однас,раде и за мање.А када би препознали нашу борбу за ученика,квалитет предавања,сви би нас подржали.Овако,тужно ми је када чујем лоше коментаре о нама.А посао је захтеван,динамичан,леп,ко га воли.На жалост,многи су залуталаи у ову професију....
ОдговориИзбришиНије разумела да је све што сте набројали и те како синдикално питање, јер има директне везе са условима рада?
ИзбришиМожда је пропустила неку обуку. ;)
Svaka Vam cast na tekstu! Slazem se svakom recju. Da, oni su krivi, bas ih briga za "obicne" prosvetne radnike!
ОдговориИзбришиДа не грешимо душу, с времена на време се и изборе за нешто, али никада штрајком. Штрајк не умеју да воде. Више се енергије потроши на њихова међусобна препуцавања, него на охрабривање колега да истрају, на мотивацију, на разговоре с родитељима.
ИзбришиДа.То је то.Од речи до речи.Тако мислим и ја.Нећу да штрајкујем све док не будемо сви у једном синдикату.Одличан текст.
ОдговориИзбришиМени би било тешко да не штрајкујем, не због синдиката и бесмислености штрајка који они воде, већ због колега у зборници који штрајкују. А и због ђака. Мислим да је отпор и несавијање кичме део оне васпитне улоге школе.
ИзбришиКоментар је на месту али треба разумети шта је у позадини оваквог понашања просветара.
ОдговориИзбришиЗа време социјализма синдикалне организације су биле под контролом државне безбедности почевши од општинског нивоа па навише. Увек сте имали у органима власти задуженог чику за синдикалну проблематику који је повремено позивао непослушне и превише агилне синдикалне руководиоце на разговор. Ако синдикалац није хтео да сарађује онда би се отварала фиока и дотичном би била представљена фасцикла са неким документима/фотографијама и неизбежним питањем "А шта ћемо са овим?". После тога синдикалац би био мањи од маковог зрна и радио би тачно што се од њега тражи. Нормално је да би добио и неке привилегије као надокнаду за послушност (плата, летовање, зимовање, пут у иностранство, посао за жену, ...).
Поуздано знам за ЕПС, јавну управу и железнице да је тако било и да је тако остало (чак је сада на вишем нивоу јер су стране службе унапредиле технологију контроле синдиката).
Нема разлога да сумњамо да је другачије у просвети и да државна безбедност (сада већ у сарадњи са разним страним агентурама а пре свега МИ6, БНД, ЦИА, ..) строго контролише синдикате и струковна удружења просветара (рецимо Друштво учитеља Србије).
Чудно понашање синдиката просветара је последиџа реченог. Најбоља демонстрација реченог је прошли штрајк где је било јасно да је исти координиран од стране министарства (Вербића и синдикалних лидера).
Овакво понашање синдиката је предвидљиво када је координирано од стране истог газде који седи са друге стране.
Да наши синдикати нису координирани од ДБ и страних агентура имали би смо један снажан синдикални покрет на нивоу Србије који би имао снаге да ствари дотера у корист радника. Овако имамо да се права радника смањују, синдикати су све више разједињени, ... Једном речју послодавцима и држави (њеној администрацији на врху) је све боље.
Једино решење је спонтано организовање радника и незапослених што је данас могуће због друштвених мрежа и појава синдикалног Трампа који ће то да обједини у јединствени синдикат радника, незапослених и пензионера Србије.
Можда ће неко имати храбрости и знање да то уради.
То би био ударац за олигархију и мафију на власти у Србији.
П.С.
Зар мислите да да је министар просвете било ко у Србији. Увек је то главни синдикалац односно шеф свим синдикалним руководиоцима. Пре свега то је проверен кадар иза кога стоји ДБ а сада и проверене агентурне мреже МИ6, БНД, ЦИА, ...
Нема ту случајности.
Претерасте мало.
ИзбришиИли мало више.
МИ6, БНД, ЦИА? :)
За ДБ је у реду. Њих сам на сопственој кожи осетила више пута, тачније кад год сам штрчала више него треба. На почетку сам патила (њихово деловање се сводило на ширење трачева), а онда сам почела да се смејем и да и сама ширим те исте трачеве, мало искарикирано, истина. Престали су за сада. Знате, дође ћовек једног тренутка у стање да га је више баш брига за њихова настојања. Каже себи - шта више имаш да изгубиш?
И на крају, искрено се надам да се неће појавити синдикални Трамп, него неко ко је озбиљан, непоткупљив и није шарлатан ;)
Sindikat prosvetnih radnka??? Sta to bese? :)
ОдговориИзбришиНемам појма.
ИзбришиMnog pitanja, Bobo, na koja ne tražiš odgovor. A odgovor, uglavnom, ne znamo. Ali, tražiš odgovor(e) na ono što bismo svi trebali da znamo. - Sindikat, šta to beše? - zapita se neko ovde. Neko, opet, nema pojma štaje to. Jesu li to članovi sindikata ili sindikalci? Ne možemo u isti koš baš svi. Da se vratimo, otprilike, dve decenije unazad. Postojao je tad JEDAN sindikat, državni. I? Zar Unija nije nastala kao opozicija tom sindikatu? I to je, uistinu, i bio, u pravom smislu. Može li neko da ospori sve ono što je Unija i učinila i postigla tih godina? Nekom to nije bilo dobro, mislio je da može više. Ovo je rezultat. Sindikate nisu stvorili sindikati, osnovali smo (su) ih mi. Mi ih održavamo i podržavamo. Mi ih i kritikujemo, ali šta radimo, ako već kažemo da su suvišni, da ne bude tako? Opet pitanja. Činjenica je da je nešto trulo. Sa onog velikog protesta otišli smo pognutih glava. A nismo trebali da odemo uopšte. Tad smo propustili i izigrali i masovnost, i jedinstvo, i sebe. I tako...
ОдговориИзбришиНе говорим о прошлости, мада не спорим да се из ње има шта научити. Не говорим ни о прошлости Уније, иако би се о садашњости имало шта рећи.
ИзбришиГоворим само и искључиво о будућности, јер овако како је не ваља.