Из неког разлога наставници основних школа заиста воле да воде децу на такмичења.
Злуради кажу да је то више због наставника, а наставници да деца воле да се такмиче.
Родитељи се често жале да наставници наређују добрим ђацима да се такмиче из свега живог, а наставници тврде да то није истина.
Да се ја питам, развијали бисмо дух солидарности и сарадње уместо такмичарског духа, али не питам се.
У средњој школи такође постоје такмичења.
Своје ђаке сам водила два пута на такмичење из енглеског језика. Када сам видела да се стручне школе такмиче заједно са гимназијама (различит недељни фонд часова, различити уџбеници, различит препоручени ниво знања по завршетку школовања), закључила сам да би моји ученици тамо само сазнали да су неуспешни. Чему то?
Мислила сам да што је научна дисциплина егзактнија, то су ствари на такмичењима јасније. На пример, једноставније је припремити се из природних наука, него из језика. Онда се прошле године догодио скандал на такмичењу из биологије, где су наставници сложно устали и побунили се против бесмисла. Том приликом су споран тест састављали они који су на Биолошком факултету задужени за методику и дидактику. Направили су тест непримерен узрасту ученика, уз очигледно непознавање обима градива у основној школи.
Ове године прославило се Друштво за стране језике и књижевност Србије (ДСЈКС). Ради се о тесту на општинском такмичењу из енглеског језика, за ученике осмог разреда, пошто у млађим разредима нема такмичења. Колеге кажу да су бар делови теста скинути са интернета (мислим да су га пронашли на неком шпанском сајту), да садржи део који се односи на пословни енглески језик, који се у основној школи не обрађује. Делове теста и кључ можете погледати овде.
Колико је тест непримерен ученицима осмог разреда можете закључити по томе што из следећих општина НИКО од ученика није имао довољан број бодова за пласман у наредни круг такмичења: Чачак, Нови Београд, Врачар, Раковица, Палилула, Звездара, Гроцка, Вршац, Аранђеловац, Врњачка Бања, Блаце, Пожега, Бачки Петровац, Младеновац, Пожаревац, Сремска Митровица, Бор, Кладово, Ћуприја, Ивањица, Јагодина, Лазаревац, Блаце, Нови Сад, Бач, Бачка Паланка, Брус, Обреновац, Кикинда, Суботица, Бела Паланка, Владичин Хан, Богатић, Бојник, Сента, Земун, Топола, Инђија, Стара Пазова, Рашка, и списак сигурно није коначан.
Прошлогодишњи тест је такође био споран, а колеге за овогодишњи тврде да није само био претежак и непримерен узрасту, већ и лоше састављен. Има чак и мишљења да је било лакших тестова на пријемном испиту на Филолошком факултету.
Жао ми је ученика. Жао ми је због тога што им је по ко зна који пут поручено да су неуспешни, недовољно добри, да им је труд био узалудан. То су деца која су до овог тренутка обожавала енглески језик, можда желела да га студирају једног дана, да пре тога упишу филолошке гимназије или бар друштвено-језички смер. То су деца која су много свог слободног времена уложила у припрему, на основу које су на такмичење отишла пуна самопоуздања. То су вредна деца.
А онда је све то пало у воду из нечијег хира. ДСЈКС је поново показало да је недорасло састављању тестова и организацији такмичења. У мојој школи има неколико наставника енглеског језика, и за моје 23 године стажа НИЈЕДНОМ није стигао у школу позив за састанак овог друштва. Да ли је то неко друштво затвореног типа у коме се на руководећим позицијама ротирају добре другарице? Да ли су толико опчињени собом и својим постојањем да сматрају да је непотребно да се уопште обрате наставницима Србије неким извињењем, објашњењем, признавањем грешке?
А кад смо код наставника...
Поштоване колегинице и колеге, да ли схватате да сваким учешћем на овим такмичењима свако од вас даје лични допринос признавању легитимитета Друштву на чији се рад толико жалите? Не сумњам да вам је намера у тренутку када почнете да припремате ђаке за такмичење добра, али не разумем колико тачно пута треба да се догоди да са такмичења вратите утучену децу, а да након тога са колегама коментаришете лош рад Друштва. Уколико сте баш толико убеђени да додатна настава не може да се организује ако нема такмичења, да деца (а ни ви) у том случају не би била мотивисана за рад, зашто не организујете такмичења на нивоу своје општине или града, па прогласите најбоље познаваоце енглеског језика у вашем граду? Па још ако нађете и неког спонзора да најбољима поклони награде, зар то не би било дивно?Због чега свако од вас својим учешћем подржава рад Друштва и одржава га у животу? Зашто једноставно не бојкотујете њихову нестручност и неспремност на сарадњу?
Чујем да је донета одлука да се понови општинско такмичење.
Искрено се надам да ће бар родитељи деце бити спремнији на то да своју децу поштеде још једног стреса.
Мислим, ако већ ви нисте.
Једноставно - бојкот!
Бојкот поновљеног општинског такмичења, бојкот осталих нивоа такмичења, бојкот и следеће године! Бојкот док ДСЈКС не изађе из своје самодопадљивости, саможивости и несарадљивости.
Предложила бих и да од Министарства тражите да им укине право на организацију такмичења, јер нису дорасли том задатку. Боље је да две-три године не водите ђаке на то такмичење, него да дозволите да их некомпетентни састављачи тестова понижавају.
Не говорим у првом лицу множине, јер мене те њихове играрије не дотичу, не учествујем у њима и не дам им да мојим ђацима руше снове. Имам ученике који су успевали да упишу Еглески језик, имам и ове године матуранткињу која се за то спрема. Фино, лагано, без превише халабуке, и испод радара "стручњака" из Друштва.
Значи - могуће је.
На крају, желим вам да се све ово разреши у корист деце, јер не заборавимо сви заједно - све је то због деце, не због нас.
Друштву желим да се, овакво какво је, угаси и да га се једнога дана само сећамо, по злу.
Додатак:
- Последњи подаци о лицима одговорним за такмичења, а који се могу наћи на сајту Друштва, датирају из децембра 2015 (!).
- По тим подацима, име координатора за такмичење из енглеског језика је Љиљана Поша (Физички факултет). Координатор такмичења за све језике је Душица Блажић. Нема ни трага ни гласа о лицима одговорним за овогодишње такмичење или о састављачу теста.
- Једино што се на Фејсбук страници Друштва може наћи о спорном такмичењу, јесте следећа објава:
"Po dobijanju svih zvaničnih rezultata sa takmičenja iz svih jezika i iz svih opština, Društvo će odlučivati o mogućnosti izmene propozicija u vezi sa plasmanom na naredni nivo takmičenja. Svakako je u interesu svima koji se bave nastavom jezika da se najbolje plasirani učenici pojave i na narednom nivou takmičenja."
Сложићу се са већином, али бих на Ваше питање зашто генерално не бојкотујемо навела неке разлоге: 1. Та деца чекају 8 година то такмичење. Ја знам колико то је такмичење неквалитетно, али не може се то доказати сваком ученику, а ни родитељу. Ко сам ја да му ускратим право на то? Ако он то жели, још се више осећам обавезном да му помогнем у припреми. И да не буде забуне, нисам од оних којима је такмичење битно, ово свакако не. 2. Наставници се доказују и хвале дечјим успесима кажу неки. Има тога, наравно, али не волим да генерализујем. Знам и доста оних који то не раде. Лично сматрам да је успех ученика његов 80 посто, мој 20 посто и то под условом да је ученик талентован и мотивисан и да има ширу културу, али враћам се на тачку 1, неки ученици и родитељи воле да се такмиче. Воле и неки наставници, па се надају да ће доћи година када ће бити нормалан тест, али се узалуд надају. 3. Нимало небитна ставка за сваког просветара: бодовање. По правилнику о бодовању односно по том члану ПКУ такмичење се бодује. За оне који нису у просвети то значи да се бодује успех ученика и да улази у укупан збир бодова наставника када се одлучује ко губи норму или посао у потпуности. Наравно да је наставник донекле заслужан за успех ученика на такмичењу, али је аспурдно бодовати ову ставку код наставника који рецимо ради у сеоској или неподељеној школи, чији се ђаци касније такмиче са децом која иду по приватним школама. И сама ћу дати дете у приватну школу, јер 2 часа језика недељно нису довољна, тако да не осуђујем родитеље који их тамо шаљу, али надметање таквих ђака и касније бодовање те ставке је апсурд. Губљење посла није мала ствар, па разумем зашто би неки да се такмиче и по том основу. 4. Ако радите у школи која уважава ваше мишљење, а ђаци су довољно стари и зрели да вам верују и разумеју вас када им објасните зашто је ово такмичење лоше, онда разумем зашто тако одсечно говорите о бојкоту. Но, не раде сви у таквим срединама. Људи су уплашени, држе се за сламку да задрже посао. Неће сваки директор оберучке дочекати одлуку наставника да бојкотује такмичење, а неће то учинити ни сви осмаци, јер нису сви довољно зрели да сагледају реално ситуацију. Овај Ваш чланак је занимљив, али дефинитивно заслужује и наставак, делом везан за развој ситуације, а делом одговоре на питања која сте нам поставили.
ОдговориИзбришиУместо одговора, ево текста од пре годину дана:
Избришиhttp://ljubinkabobanedic.blogspot.rs/2016/03/blog-post.html
definitivno se slazem sa svim iznetim (mada moram da priznam da i sama trenutno spremam djake za takmicenje (doduse njihova je zelja), ali sam im rekla da se test pravi da se pokaze sta ne znaju, a ne sta znaju). Moram samo da odgovorim na jedno od pitanja u tekstu - zasto se nastavnici sami ne udruze i ne naprave takmicenje kako dolikuje - neki su poceli. Udruzenje nastavnika engleskog jezika iz Nisa NELTA vec drugu godinu zaredom organizuje gradsko takmicenje za ucenike sedmog razreda osnovnih i treceg razreda srednjih skola (jer za njih nema nikakvog zvanicnog takmicenja). Sam test je koncipiran tako da ocenjuje funkcionalno znanje jezika, a ne bubanje gramatickih pravila i recenicnih transformacija. Nasli smo i sponzore, pa prva tri mesta dobijaju lepe knjige na engleskom ili gramatike, a SVI ucesnici dobijaju diplomu kojom im se zahvaljujemo na ucescu. za sada su reakcije ucenika i nastavnika vrlo pozitivne, pa se nadam da cemo da nastavimo sa svim tim (mada, bojim se da entuzijazam uvek jednih istih ljudi ipak ima svoj rok trajanja. Ali, radi se nesto, nije samo prazna prica. Jos samo da dodam, za ucenike srednjih skola uzima se u obzir i to da li dolaze iz strucnih skola, pa je za njih prag koji je potrebno preskociti za osvajanje nekog mesta malo nizi.
ОдговориИзбришиNastavite da pisete, s uzivanjem citam Vase postove i objave. Veliki pozdrav iz Nisa.
Браво, Мирјана!
ИзбришиТако и треба :)
Ima nas još entuzijasta... (http://jezickikutakkikinda.blogspot.rs/2013/03/takmicenje-u-poznavanju-stranih-jezika.html)
ИзбришиPozdrav sa severa Banata =)
Anonimni, u vezi sa stavkom 3 koju ste naveli kao bitnu, a to je bodovanje. Kada pogledate kako se boduje (2 boda za prvo na opstinskom, 4 za prvo na okruznom itd.) zvuci lepo kada bi se sabirale sve godine. Ali gle cuda-samo jedno najbolje u karijeri! To znaci, hipoteticki, ako jedan Vas ucenik, jednom, osvoji prvo mesto na republickom, Vi dobijate 6 bodova. I tacka. Kraj. Nista se vise nikad ne dodaje. Pa Vi sad vidite koliko je to bitna stavka. Tih 6 bodova mogu na bilo kom samostalno osmisljenom projektu da dobijem ko od sale. A za rangiranje sa kolegama-dozivela i to. Donela sve sa takmicenja, podatke o objavljenim radovima (1 bod!) itd., ali jedno je bitno-staz iliti duzina boravka u prosveti. Znaci takmicenje kao bitno za bodovanje okacite macku o rep. Pozdrav od biologa koji zbog proslogodisnjeg takmicenja bojkotuje ovogodisnje!
ОдговориИзбришиA sta mislite o takmicenju u recitovanju?
ОдговориИзбришиНе разумем шта то треба да мислим о текмичењу у рецитовању.
ИзбришиMoj sin je radio ovaj test. Na republickom nivou je po broju bodova bio drugi(24)!
ОдговориИзбришиZnaci po ovom testu, moze odmah da upise odmah filoloski fakultet, da se ne bakcemo sa jezickom gimnazijom! ;)
И ја бих рекла нешто за телевизију.:-)
ОдговориИзбришиИсти је систем и за такмичење из граматике.
Ми, који радимо у средњим стручним школама, имамо недељно три часа за граматику и књижевност. Наравно, више пажње посвећујемо књижевности јер деца заврше основну школу са две -три прочитане лектире, па се онда ишчуђавају што је САД другачије и не знају како се то "ради"лектира и чему то служи.
Та деца, која имају укупно три часа језика, правописа, граматике, шисменог и усменог изражавања, такмиче се са гимназијалцима и Филолошком гимназијом.
Ево, на данашњем такмичењу, прваци су имали, од двадесет питања, четири из акцената,а ниједан из гласовних промена, а да не говорим о томе што Друштво сваке године накнадно, кад тестови буду прегледани, јави да може још нешто да се призна или не призна.
Одувек је то тако. Ни наше Друштво за српски језик и књижевност никад није показало вољу да исправи неправду која произилази из неравноправног положаја, тј. неједнаког броја часова.:-(
Што се такмичења из рецитовања тиче, редовни ученици који стигну на Републичко (и ови из стручних школа, ако им се посрећи -а ја двапут то фоживех) не само да се такмиче са гимназијалцима, већ и са онима који иду у приватне уметничке школе или у неки драмски студио (а неке од њих, на пример, у Бгд-у воде и познати драмски уметници).
ОдговориИзбришиТо такмичење чак и не организује Министарство просвете, већ Савез КУД-ова у сарадњи са Друштвом пријатеља деце.
У мојој општини, откако је промењена власт (а има томе неколико годиница)то Друштво, које је организовало бројне манифестације, и које постоји више од 100 година, не добија ни динар за све те манифестације, тако да школа мора да плати учешће свог рецитатора.
Ето, тако је са тим такмичењем. :-(
Такмичење у рецитовању није такмичење у знању, па је свеједно из којих су школа такмичари, колики је недељни фонд и по ком програму раде.
ИзбришиТакмичење из енглеског језика је све супротно од тога, тако да и даље не разумем какве везе има рецитовање са овим текстом.
Potvrđujem da profesorka Boba ne podržava takmičenja! :-) Jedne godine je bilo priče da će naša škola učestvovati, ali nam je profesorka Boba objasnila razloge zbog kojih ne treba da učestvujemo, ne zbog (ne)znanja već zbog neravnopravnosti.
ОдговориИзбришиPotrebe đaka uvek na prvom mestu!