Вршњачко насиље у школама је метастазирало по целој Србији. Вести о иживљавању малолетника над вршњацима више нису спорадичне, већ свакодневне. Најновије говоре о седмацима који у основној школи у Ивањици затварају прваке по тоалетима, гасе светла, терају их да свуку одећу, а онда их фотографишу и уцењују. Говоре и о догађају у Заводу за васпитање деце и омладине у Београду, у коме су "штићеници" силовали "штићеницу" дршком од метле. Наводнике сам ставила јер овде има свега осим заштите.
За то време, на везане наставничке руке додаје се и катанац.
У жељи да будемо најмодернији од свих модерних друштава, појачано водимо рачуна о ненасилној комуникацији. Међутим, уместо да тај напор буде усмерен према ђацима, ми подучавамо наставнике како да буду још "нежнији", јер не дај Боже да неко подвикне и уведе ред. То је тако старомодно и превазиђено.
Модерно је да падамо у несвест од среће кад дете од пет година само обрише нос, а од седам успе да веже пертле или закопча све дугмиће, а да ниједно дугме не прескочи. У складу са модерним тенденцијама у васпитању, праксу преносимо и у учионице. Ту падамо у несвест од среће када дете има и свеску и књигу, када не заборави домаћи, кад понесе патике за физичко.
Нема чврсте руке ни у кући, ни у школи. То би било тако конзервативно и демоде.
Дете најбоље зна шта му и у којој мери одговара, и треба га пустити да се слободно развија, без гушења његових права и слобода. Па ако и свуче прваку панталоне, шта има везе? Није оно криво што му је у том тренутку баш та идеја пала на памет. Још мало, па ћемо таква социопатска понашања прогласити за креативност.
Има школа које су наставницима уручиле упутство о понашању у раду са ученицима.
Све и да је идеја била да својим понашањем покажемо ученицима како треба ненасилно да комуницирају, поражавајуће је то што је одједном одбачено све што је до сада дечја психологија познавала. Овакво робовање белосветским трендовима се суштински не разликује од призора госпође у педесетим годинама, која без обзира на то што има сто кила носи хеланке и го пупак, јер је то тренутно модерно.
Процените сами:
Осим реченице "Ти си стварно изгубљен случај", шта је спорно у десној колони?
Ученик не затвара уста целог часа, док ти покушаваш осталима да појасниш градиво, и непедагошки је рећи му да престане да прича?!
Упорно добацује непристојне речи другарици, а ти не треба да му кажеш да престане да је вређа?!
Императив "престани" је непожељан и негативно утиче на развој детета?
Ломи клупе и разбија прозоре, али није у реду рећи му да не ломи школску имовину, јер та реченица почиње са "не"? Није довољно позитивна? Само афирмације су прихватљиве?
Ово се граничи са најјефтинијим лајфкоучингом из лоше преведених текстова у такозваним женским часописима. Још да се на крају сви ухватимо за руке, блажено смешимо и гледамо у Сунце, у учионици уређеној по фенг шуију, и да сви на часу попуњавамо чек изобиља упућен универзуму кад је млад Месец.
Није нам страно да тврдимо да данашњи родитељи не умеју да васпитавају децу, да им превише попуштају и дозвољавају им да израсту у мале тиранине. Схватамо да такав васпитни стил ствара нарцисоидне и егоцентричне особе, неспособне да се суоче са сопственом одговорношћу за поступке и изборе које праве. Свесни свега тога, уместо да исправљамо оно што се још увек да исправити, ми пристајемо на то да дајемо велики допринос охрабривању недисциплине, неодговорности, самовоље, непоштовања правила, угрожавања туђих права.
Родитељ има права да не зна.
Просветни радник нема!
Психолог или педагог не сме да не зна!
Хајде да се мало уозбиљимо и да уозбиљимо школу, док новине не отворе сталну рубрику "Насиље у школи" и док ђаци не почну да нам псују мајку на часу.
А већ су почели?
Е, онда ништа.
Само угасите светло.
За то време, на везане наставничке руке додаје се и катанац.
У жељи да будемо најмодернији од свих модерних друштава, појачано водимо рачуна о ненасилној комуникацији. Међутим, уместо да тај напор буде усмерен према ђацима, ми подучавамо наставнике како да буду још "нежнији", јер не дај Боже да неко подвикне и уведе ред. То је тако старомодно и превазиђено.
Модерно је да падамо у несвест од среће кад дете од пет година само обрише нос, а од седам успе да веже пертле или закопча све дугмиће, а да ниједно дугме не прескочи. У складу са модерним тенденцијама у васпитању, праксу преносимо и у учионице. Ту падамо у несвест од среће када дете има и свеску и књигу, када не заборави домаћи, кад понесе патике за физичко.
Нема чврсте руке ни у кући, ни у школи. То би било тако конзервативно и демоде.
Дете најбоље зна шта му и у којој мери одговара, и треба га пустити да се слободно развија, без гушења његових права и слобода. Па ако и свуче прваку панталоне, шта има везе? Није оно криво што му је у том тренутку баш та идеја пала на памет. Још мало, па ћемо таква социопатска понашања прогласити за креативност.
Има школа које су наставницима уручиле упутство о понашању у раду са ученицима.
Све и да је идеја била да својим понашањем покажемо ученицима како треба ненасилно да комуницирају, поражавајуће је то што је одједном одбачено све што је до сада дечја психологија познавала. Овакво робовање белосветским трендовима се суштински не разликује од призора госпође у педесетим годинама, која без обзира на то што има сто кила носи хеланке и го пупак, јер је то тренутно модерно.
Процените сами:
Осим реченице "Ти си стварно изгубљен случај", шта је спорно у десној колони?
Ученик не затвара уста целог часа, док ти покушаваш осталима да појасниш градиво, и непедагошки је рећи му да престане да прича?!
Упорно добацује непристојне речи другарици, а ти не треба да му кажеш да престане да је вређа?!
Императив "престани" је непожељан и негативно утиче на развој детета?
Ломи клупе и разбија прозоре, али није у реду рећи му да не ломи школску имовину, јер та реченица почиње са "не"? Није довољно позитивна? Само афирмације су прихватљиве?
Ово се граничи са најјефтинијим лајфкоучингом из лоше преведених текстова у такозваним женским часописима. Још да се на крају сви ухватимо за руке, блажено смешимо и гледамо у Сунце, у учионици уређеној по фенг шуију, и да сви на часу попуњавамо чек изобиља упућен универзуму кад је млад Месец.
Није нам страно да тврдимо да данашњи родитељи не умеју да васпитавају децу, да им превише попуштају и дозвољавају им да израсту у мале тиранине. Схватамо да такав васпитни стил ствара нарцисоидне и егоцентричне особе, неспособне да се суоче са сопственом одговорношћу за поступке и изборе које праве. Свесни свега тога, уместо да исправљамо оно што се још увек да исправити, ми пристајемо на то да дајемо велики допринос охрабривању недисциплине, неодговорности, самовоље, непоштовања правила, угрожавања туђих права.
Родитељ има права да не зна.
Просветни радник нема!
Психолог или педагог не сме да не зна!
Хајде да се мало уозбиљимо и да уозбиљимо школу, док новине не отворе сталну рубрику "Насиље у школи" и док ђаци не почну да нам псују мајку на часу.
А већ су почели?
Е, онда ништа.
Само угасите светло.
Svetla već nema. Struja je odavno nestala. A bujice? E one su redovne.
ОдговориИзбришиНе знам шта ће са школом бити кад се и они који упорно носе фењер уморе.
ИзбришиSamo da i njih ne umore !
ИзбришиNaša pretužna stvarnost.... :(
ОдговориИзбришиDraga koleginice, sve je potpuno tačno.
ОдговориИзбришиSve se radi ciljano. Deca divljaju i u školi i kod kuće. I nama i njima su vezane ruke, jer se država ponaša kako da im je bolja mama od prirodne i huška decu protiv roditelja.A onda država nahuška nemoćnog roditelja na neorganizovane, a ponižene i većinom poslušne prosvetne radnike, po sistemu zavadi, pa vladaj. Roditelji su srećni, jer su našli dežurnog krivca za raspušteno ponašanje svoje dece, ne shvatajući tragičnost budućnosti sopstvene dece, stvaranjem nesposobnih, bahatih i glupih generacija kojima se lako manipuliše. Roditelji i prosvetni radnici treba da se udruže protiv ovog slatkorečivog neprijatelja i pokušaju da spasu prave tradicionalne vrednosti, vraćajući decu na pravi put...
ОдговориИзбришиNemam zamerke ne ovaj komentar. Istina 1000%
ИзбришиVrlo tačan tekst i skladu sa realnošću.Da li ima neko dovoljno častan i pošten a da sedi u ministarstvu prosvete da digne glavu iz peska da sagleda kuda vodi ovaj besmisao i reaguje već jednom.
ОдговориИзбришиTuga. Leva kolona-je l'ovo po IOPu?
ОдговориИзбришиOvo je obavezna lektira i trebalo bi da je naučimo naizust.
ОдговориИзбришиOvo je zaista katastrofa.Samo mislim da tu nije kriva ni država,ni okruženje...krivi smo mi toditelji.Učitelj ili nastavnik (mislim na zvanje a ne na pol)bili su predmet obozavanja.Poštovanje ili strahopoštovanje(šta god)ali disciplina na prvom mestu.Od roditelja nisi smeo rec da kazes učirelju,nastavniku...Postovao si ga a i da nisi da ne daj Bože "laneš"nešto čekaj osudu i kaznu roditelja.Danas su svi sa svima drugari...odnos roditelj -dete,prosvetni radnik -učenik sve neki vajni drugari.Ne!Granica mora da postoji i da se zna i da se poštuje!Cujem svoje prijatelje kako ispred dece psuju,vredjaju i ponižavaju prosvetne radnike...eto primer kako se (ne)treba ponašati!
ОдговориИзбришиVidite, verujem da i sami znate - nisu siledžije, hvala Bogu, još uvek u većini.
ОдговориИзбришиDeca su u proseku dobra,pojedinci su ti koji iskaču i ne dozvoljavaju proseku da poraste.
Ja sam kao roditelj prvaka i član saveta u školi predočio direktorki da u ime našeg razreda konkretno ne čeka zakon da joj veže ruke. To je i načelni dogovor sa roditeljima koje predstavljam.
Odgovorno smatram da ako dodje do incidenata bilo kakve vrste, ili će reagovati škola,ili ćemo mi roditelji sami. Ima tu brojnih metoda, od kojih većina i dalje legalnih.
Ali tužno je da je došlo do granice narodnog linča a država i dalje ne reaguje.
Sa žaljenjem procenjujem da će neki od sledećih tekstova u hronici biti o radikalnoj reakciji ugnjetavanog deteta ili njegovih roditelja, to je prirodan sled dogadjaja.
I ko je na kraju kriv?
Država nije,ona ima diplomatski imunitet! :-(
Gole budalaštine pod firmom "proevropsko""savremneno"na žalost ne samo u vaspitanju već u svim sferama žiota, a sve to u cilju zatupljuvanja, pretvaranja u poslušne robove tog " PRO I SAVREMENOG"sveta. Ni sa ženom da se ljudsku posvađaš a kamo li dete da izgrdiš. Naravno nisam za nasilje ali ponekad je ipak u vaspitanju dece primenljiva on naša "iz raja izašla".
ОдговориИзбришиHvala na ovom tekstu! A sto se Ministarstva tice, oni ne resavaju probleme jer nemaju viziju, plan sta i kako dalje. Tamo sede isti ljudi koji prave reformu svoje reforme i tako stalno..Njima je ladovina, povlace kredite zs reforme, drze seminate, a odgovornost za uradjeno NE POSTOJI.
ОдговориИзбришиBaš me zanima kako će deset Božijih zapovesti izgledati u "novom ruhu". Zamislite da umesto "Ne ubij" kažete:Dobro razmisli kako će se ta osoba osećati kad joj budeš oduzeo život. :-)
ОдговориИзбришиDeca su danas zasticena bolje od belih medveda.
ОдговориИзбришиMislim da nikako znak jednakosti ne moze stajati izmedju "Volim da vidim da zelite da savladate gradivo" i "Ti si stvarno izgubljen slucaj". Kakvo je to licemerje obratiti se osobi koja je za prezir kao podredjena/inferiorna osoba uzvisenim tonom punim postovanja.
ОдговориИзбришиEvo navescu slucaj od pre neki dan, a videla sam "crveni karton" zbog kojeg je decko od moje cerke ( a u pitanju su deca od 16 godina ) u Holandiji zajedno sa drugom isteran sa casa (nakon dva upozorenja da ne ometaju nastavu i nereagovanja - a "samo" su glasnije pricali ). Istog dana predvece par minuta pre nego sto ce izaci sa mojom cerkom u grad zove mentor da prijavi roditeljima "slucaj" i naravno dete dobija kaznu neizlazenja.
Ovde je sasvim normalno da za "sitnicu" budes isteran pardon "udaljen" sa casa i ja zaista ne poznajem roditelja koji nije po kratkom postupku odreagovao po sistemu "udri gde najvise boli". I mnogima se desilo, ali ne znam da se nekom ponovilo.
Da ne govorim da kad na kraju trimestra odlazimo na 7,5 minutni razgovor ( a razgovor traje tacno 7,5 minuta i pocinje u tacno zakazano vreme, a to regulise portir zvonom ) sa zeljenim nastavnikom, a posto su ucionice sa staklom prema hodniku ne mali broj puta sam videla dok cekam svoj red kako deca zajedno sa roditeljima izlaze uplakana nakon razgovora.
I moram priznati ti stakleni zidovi prema hodniku su sjajna stvar i u velikom broju slucajeva tajni svedok a i tajno oruzje pritiv bilo kakvog nasilja.
Код нас би вероватно поразбијали стакла.
ИзбришиУ мојој школи је једно време било модерно да песницом направе рупу на вратима. Многа су врата имала рупе неколико година.
U vezi slucaja u Ivanjici i sl. desavanja. Citala sam o tom slucaju....Ono sto meni nije jasno, a volela bi da mi ako neko zna odgovori na sledeca pitanja:
ОдговориИзбриши1. Kako je moguce da je tolika "guzva" u WC-u za vreme nastave?
2. Kako je moguce da I i VIII razred "posecuju" isti WC?
3. I ako je poznato (a sigurno jeste) da se to dogadja za vreme nastave zar onda skolski policajac ne bi trebao u toku nastave da bude u blizini WC-a?
4. Zar je zarad bezbednosti tesko napraviti unutar skole portirnice ( staklene zatvorene kabine sa stolicom ) na udarnim/kriticnim mestima?
5. I da li za vreme odmora postoje dezurni nastavnici ( kao nekad ) koji nadzoruju odredjene hodnike i kriticna mesta?
1. Могуће је да су четири осмака из различитих одељења питали наставнике да изађу у тоалет у исто време.
Избриши2. Могуће је да школа нема више спратова и тоалета.
3. Не мислите ваљда да свака школа има свог школског полицајца, и то у обе смене?
4. То би било на десетак места, вероватно, и било би потребно по исто толико наставника. Ко ће онда да држи наставу?
5. Наравно да постоје и дежурају. Не знам само како да улазим у мушке тоалете и проверавам шта раде, а да не будем оптужена за ко зна шта (радим у средњој школи). Узгред, у мојој школи дечаци имају занимљив хоби - у лепо уређеном и реновираном тоалету, каквог многи немају ни код куће, уместо у писоар, уринирају по врелим радијаторима. Смрад је несносан, теткице повраћају док чисте. Није то за дежурног наставника. То је за батине и поправни дом.
Пријатељица која предаје у једној новосадској средњој школи ове године први пут добила да води одјељење,да буде разредна,питам је какви су ови клинци,каже мислила сам да су ужас док није био први родитељски,а кад сам видјела родитеље,почела сам да их обожавам,они су златни. Хвала домаћици блога на писању,љубави,прегалаштву,храбрости,недавно сам открио и јако радо свраћам. Проблем код просветара(имам их у фамилији) је што се буне само кад су у питању проценти и те теме,а кад их питаш како гледају на разне бласфемије које се врше у просвети,само те блиједо погледају. Један од најсвјетлијих примјера у српској просвети су никшићки професори српског језика,њих 26 и један из Херцег Новог,који су иступили у одбрану своје струке и свог достојанства и сви добили отказе,неки после 30 година рада,јер се нису наравно уклапали у хиљадугодишњу државност Црне Горе из 2006-те. Било је искушења,пријетњи,неки нису имали ни за хлеб,прокажени и заборављени од људи,али нису заборављени од Бога и Светог Василија,све им је враћено вишеструко,кроз породичну срећу и напредак,нове подухвате и видике и с тим да су се златним словима уписали у ред свих часних представника српске просвете. Не кажем да треба сви сад да баце дневнике,али само оваквим држањем свих може нешто да се промијени. У српском друштву је замрла мужевност и храброст,пуно је разлога за то и онда је нормално да је све поремећено. Велики поздрав и велико хвала.
ОдговориИзбришиОва мужевност на крају ми није баш најјаснија.
ИзбришиДа сам робот вјероватно бих лакше оставио коментар. Професорице можете да радите криптовање за руски ФСБ. Срби последњих времена биће зечјег срца. Рече давно један старац. После сваког рата ниво тестостерона код народа опада,најхрабрији не дочекају крај рата,остаје слабији генетски материјал да се размножава. Па појаве разних хемија,нових стилова живота. Чињеница је да мушкарци нису што су били. Имали смо једног рођака који је са 72 године направио два сина. И таквих примјера колико хоћеш. Сад имам пријатељицу(31 година) која ми се жали да не може више да чека да је спопадне дечко са којим се виђа(чини ми се да рече скоро два мјесеца). Комуналци у сред града ђевојци заврћу руку,вришти,запомаже,упалило се пар камера на телефонима да се то сними,али нико им није ни најмање одмогао да не черече ту ђевојку. По том питању био је изведен један експеримент,али не знам град,ако човјек иде улицом и двадесеторици појединачних пролазника на које наиђе опали шамар,а нико му не узврати,та средина се сматра уштројеном. Не спадамо још увијек ту,има хајдука још,али ситуација је јако јако лоша. Београдска омладина(већина 17-годишњаци),октобра 2010,брани престоницу,коју везану и оковану ритуално силују и сеире,државни секретар најављује језиву одмазду,а на тацну му се понудило све што је имало части и петље да буде тог дана на улицама и покуша да спријечи призивање Божијег гнијева на земљу. Уз помоћ сајбер гестапооа успјешно су приведени и забиљежени и клинци и родитељи,годинама позивани и опомињани пред нека ризична окупљања или утакмице и сад можемо да чекамо параду педофила уз кафицу и брошуру о сатници и садржају програма. Није ово за објављивање на овом лијепом блогу,сад ћу да пробам да ти пошаљем,прошли пут једва.
ОдговориИзбришиЈасно ми је опадање генетског потенцијала, што због ратова, што због тога што најбољи већ деценијама беже из ове земље. Оно што ми није било јасно, Угљеша, је веза између мужевности и мог текста :) У просвети је много више жена.
ИзбришиДа има мушкости и ауторитета у породици.ђеца би сигурно другачија излазила на улицу и долазила у школу. А ако неко и даље инсистира да прави проблеме,увијек је у зборници био неко од колега расположен да бере уши. Било некад. Да је било мушкости сигурно не би могао да прође ЈАЗАС-ов камп и Гашово објашњење догађаја. Мени је то био сигнал да је са образовањем код нас готово,а њима да могу да почну то шта већ раде. Сада је изгледа вријеме да у просвети буде више припадника интервентне него жена.
ОдговориИзбриши