Политичке странке и просвета

Просветни радник је пре свега грађанин, а као грађанин има гласачко право, право да бира и да буде биран. На изборима гласа у складу са својом политичком опредељеношћу. Може да буде члан и функционер странке, мада постоји и мишљење да просветни радник не треба да се политички ангажује. Са тим се дубоко не слажем и претпостављам да се ту у ствари ради о ставу да школе треба деполитизовати, што није исто.

Када би се просветни радник на изборима опредељивао према програму странака, и то делу који се односи баш на образовање, како би гласао? Ово питање сам прво поставила себи, а да бих дошла до одговора потражила сам на интернету програме свих релевантних политичких партија. Сателитске партије које не би ни постојале на политичкој сцени да се нису везале за неког јачег, једноставно сам игнорисала. Прочитала сам шта о образовању пише у програмима Српске напредне странке, Демократске странке, Социјалистичке партије Србије, Покрета "Доста је било", Српске радикалне странке, Покрета "Левица Србије", Демократске странке Србије, Двери, Социјалдемократске странке и Либерално демократске партије. Можда се нећете сложити са мојим избором партија. Можда се ни ја не бих сложила са вашим, па смо квит.

Копирала сам делове програма који се односе на образовање и пребацила их у један документ који има скоро 12 страна, па их из разумљивих разлога нећу у целини копирати и овде. Ако вас занимају интегралне верзије, потражите их на сајтовима странака (код неких је зачуђујуће тешко наћи програм на сајту - да не поверујеш!).

Општи утисак је да нам сви желе све најбоље - благо нама!

Углавном се позивају на гломазне, преобимне и често застареле програме, које треба ревидирати, градиво смањити, школе окренути ка будућности, усагласити их са потребама тржишта, припремити ђаке за доживотно учење и честе преквалификације, а у складу са веком у коме живе. Сви од реда ће се на часну реч борити за бољи положај просветних радника (многи ће нам прво вратити плате на старо!), а популарна тема је и бесплатно образовање за све. О неопходности квалитетне реформе пуна су уста и онима који нас већ 16 година неквалитетно реформишу.
Подсећања ради, просветом су у последњих 16 година управљали Грађански савез Србије, Демократска странка Србије (три министра), Социјалистичка партија Србије (два министра) и на крају Српска напредна странка. Мислим да је важно да се стално подсећамо на ово, јер досадашњи "реформатори" имају име и презиме и странке које стоје иза њих. Ова накарадна реформа се није спроводила сама, без ичијег потписа на дну папира.

*****

У наставку ћу издвојити оно што је мени највише привукло пажњу, било зато што је озбиљно, или зато што је лицемерно, понешто је урнебесно, а има и показатеља неупућености у материју о којој се пише. Дужина одабраних цитата неће бити одређена навијачки, већ у складу са занимљивошћу програма, по било ком основу. Цитати су директно копирани са сајтова странака, на писму које су одабрали, уз изворно форматирање текста. Није било мојих интервенција.


СНС ће посебну пажњу посветити унапређивању квалитета образовања и науке, обезбеђивању оптималних средстава за остваривање овог циља, јачању професионалних компетенција наставника, поправљању укупног друштвеног статуса запослених у овим делатностима. (...) СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА ће посебну пажњу посветити језику, писму, идентитетским предметима – географији, историји и књижевности. (...) • усклађивање тржишта рада и образовног система, • успостављање рационалног односа између друштва и образовања (средства- циљеви, пракса-вредновање), • учвршћивање везе између образовног система и националног идентитета, • успостављање строжег система акредитације

ДС:  Направићемо модерне наставне планове који ће у центар ставити ученика и кроз које ће деца стицати практичнија знања која ће им омогућити да се лакше запосле, а школа мора имати механизме који ће решавати проблеме са којима се деца током школовања сусрећу (...)  Увешћемо грађанско васпитање као обавезан предмет у школама, као и предмет репродуктивно здравље, а информатика ће бити уведена већ у прве разреде основне школе (...) Прекинућемо инертно буџетско финансирање на основним, мастер и докторским студијама и прилагодићемо уписне квоте потребама тржишта рада

СПС: Школа је ризница знања и место на коме се на организован и систематичан начин преносе младим људима највише духовне и хумане вредности и умећа. (... ) Прихватање принципа из ових докумената не значи преписивање, копирање и пресађивање система и модела који нису примерени нашим условима и потребама. Њихова примена захтева више осетљивости и креативности у пракси. Одсуство таквог приступа девалвираће реформу и учинити штету која се уочава касно и исправља тешко.

Доста је било:  Основне и средње школе морају да пружају квалитетну услугу која се постиже конкуренцијом међу школама. И бесплатан превоз за сву децу са села у веће школе. Да одрасту са осталом децом. И топли оброк. Са друге стране високо школство не треба да буде бесплатно, али мора да буде свима доступно. Студенти морају да преузму одговорност одлуке да студирају и за оно шта студирају.

ДСС: Израду наставних планова и програма треба поверити стручној институцији, Заводу за унапређење квалитета образовања и васпитања, а у изради наставних планова и програма морају учествовати и стручна друштва.

Чврсто подржавамо настојање да, посебно у раним фазама образовног процеса,  ћириличко писмо буде неговано у складу са статусом који му је дат Уставом.

(...) Потребно је донети критеријуме и стандарде за школе од посебног националног значаја у којима би се школовала изразито обдарена деца. (...) У циљу бржег духовног и технолошког напретка нашег народа и државе, залажемо се да САНУ, Матица српска и све остале високообразовне и научне установе које испуњавају високе научне и образовне стандарде  добију статус институција од посебног националног значаја. (...) Посебно се залажемо за афирмацију моралне и васпитне улоге просветног система.

Двери: Увешћемо награђивање најуспешнијих наставника и ученика по јасним, унапред дефинисаним, критеријумима. Инсистираћемо на смисленом стручном усавршавању наставника, омогућићемо напредовање наставника у струци.

Унапредићемо наставу поготову из предмета који су значајни за развој привреде, јачање друштва и развој патриотске свести. Подстицаћемо развој оних занимања за којима постоји реална потреба у привреди и друштву.
Укинућемо све сувишне агенције (заводе, савете, центре и сл.) у области образовања и науке, ускладићемо све законе и правилнике из ових области, увешћемо строгу контролу рада директора школа, успоставићемо предметни надзор.

Покрет Левица Србије: 

·         Извршити ревизију наставних планова и програма, водећи рачуна о проблемском конципирању наставе и подстицању сарадње наставника различитих предмета, и прилагођавање времену у којем живимо и новим технологијама;

·         Преиспитати резултате болоњске реформе високошколских установа;

·         Зауставити отпуштања наставника и учитеља у Србији, али и омогућити да наставници и учитељи, за бољу плату, одлазе у друге делове Србије да раде;

·         Увести награђивање наставника по учинку;

·         Преиспитати садашњи Правилник којим се штити наставнички кадар од агресивног понашања појединих ученика и родитеља;

·         Преиспитати све докторате од 1990. до данас;

·         Увести информационе технологије као обавезан предмет од петог разреда основне школе па до завршетка средње школе;

·         Увести додатно финансирање наставника у разредима који имају инклузивну наставу;

·         Увести више часова српског или матерњег језика, и часове физичке културе, у току недеље, као и више часова кроз које би се ученици основних школа упознали са својом земљом и њеним системом, симболима и основним вредностима, као и различитостима и суживотом, мањинским заједницама

Социјалдемократска странка: Србија спада у групу земаља које мали део свог друштвеног богатства, око 4,5% бруто друштвеног производа, издваја за образовање. Овде лежи само један од разлога зашто наши ученици на релевантним ПИСА тестирањима постижу значајно слабије резултате од својих вршњака из земаља са вишим степеном улагања и сталном модернизацијом стратегије образовне политике. (...) Стога се СДС залаже за примену Стратегије развоја образовања у Србији до 2020. године која кореспондира са документом Европске комисије:“Нова европска политика у области образовања за боље социјално економске резултате“. 

ЛДП: Nefunkcionalno i skupo obrazovanje je najveća hipoteka koja nas opterećuje. (...) Ukoliko postoji sloboda osnovaca da izaberu srednju školu, tako isto mora da postoji sloboda „kreiranja“ obrazovnog profila u srednjim školama, to jest mogućnost izbora predmeta. Srednja škola mora biti ta koja će učenike spremiti za dalje školovanje ili za posao, kada je reč o srednjim stručnim školama. Nedovoljno se u Srbiji radilo na uspostavljanju dobrih modela srednjih stručnih škola. Srednje stručne škole prvenstveno moraju proći kroz procenu efikasnosti obrazovnih profila koji postoje. (...) Novi nastavni plan i program mora da omogući veći individualni izbor predmeta koje će učenici slušati i polagati, kako bi se fokusirali na ono u čemu mogu da budu najbolji. enike spremiti za dalje školovanje ili za posao, kada je reč o srednjim stručnim školama. Nedovoljno se u Srbiji radilo na uspostavljanju dobrih modela srednjih stručnih škola. Srednje stručne škole prvenstveno moraju proći kroz procenu efikasnosti obrazovnih profila koji postoje. (...) Neophodno je kroz reviziju nastavnih sadržaja izbaciti iz udžbenika diskriminatorske stavove o drugima i stereotipe. udu najbolji. enike spremiti za dalje školovanje ili za posao, kada je reč o srednjim stručnim školama. Nedovoljno se u Srbiji radilo na uspostavljanju dobrih modela srednjih stručnih škola. Srednje stručne škole prvenstveno moraju proći kroz procenu efikasnosti obrazovnih profila koji postoje. 

СРС: Мрежа школа није добра. Претходни систем је у овој области за собом оставио безбројне неправилности. Неопходна је рационализација саме мреже као и укидање школа-гиганата, јер школе са преко 30 одељења нису функционисале. Програми у школама су преобимни и презасићени вишком непотребних информација, па је потребна њихова ревизија и усаглашавање. У предшколским установана неопходно је деци оставити што више простора да буду деца, а учити их најосновнијим стварима као што су дружење, љубав, међусобно помагање и значај завичаја и Отаџбине. У основним школама мора се укинути квантитативна пролазност и вратити реноме школама. Друга варијанта је тестирање које ће препоручити ученицима избор будућег занимања. Алтернатива је оснивање установе за избор занимања или за рад на професионалној оријентацији ученика. (...) Многи уџбеници и литература не прате потребе образовања и саме наставе, не задовољавају ни најосновније захтеве просвете, и, при том, и не излазе на време. Стога је у рад на састављању уџбеника потребно укључити састављаче школских програма, али и наставнике и професоре основних и средњих школа, путем јавног конкурса.  

*****

Једина странка која је посветила део Програма предшколском васпитању, јесте Српска радикална странка, веровали или не. По том питању кажу: Предшколско васпитање, као наставак и допуна породичног васпитања и први степен система васпитања и образовања, није само припрема за школу, већ и за оптималан развој детета. Став да основу програма чини дете васпитачима пружа шире могућности креације рада, него што то даје пука реализација програма. Предшколско васпитање треба да ублажи социјалне разлике међу децом и да их научи да, живећи у групи, сазнају потребе и искуства других. Међутим васпитни поступак мора помоћи сваком детету да буде своје, односно да до максимума развије све своје индивидуалне карактеристике, сва лична обележја, потребе и интересовања. Специфичан и посебно вредан облик учења предшколског детета је игра, коју треба максимално користити и директно допуњавати узорима из спорта, уметности и слично.

Високом образовању су скоро сви посветили пажњу, углавном кроз флоскуле о аутономији универзитета, уз акценат на финансирању студената, при чему студирање углавном не треба да буде бесплатно, а модели плаћања су различити. Углавном се предлаже и стипендирање најбољих студената. 

Нарочиту посвећеност финансирању студената нашла сам код ЛДП-а: U Srbiji trenutno fakulteti dobijaju od države 27 milijardi dinara, a oni sami prihoduju 8 milijardi. Srbija danas ima 231.661 studenata ukupno. Na državnim fakultetima se ukupno školuje 197.576 hiljada studenata. Od njih je 102.102 hiljade na budžetu. Izdatak po budžetskom studentu je 2350 evra. Izdaci za studente zajedno (i budžetski i samofinansirajući) iznose po 1235 evra. Zbog novca koji samofinansirajući plaćaju, konačan iznos po studentu godišnje iznosi 1600 evra. Autonomija fakulteta nije samovolja fakulteta. Fakulteti sami moraju da rade na poboljšanju svog kvaliteta, unapređenju kadra i programa koje nude. Fakulteti kakvi jesu danas nisu motivisani da rade tako nešto. Fakulteti dobijaju novac direktno iz budžeta Republike. Moć odlučivanja mora da se da samim roditeljima i učenicima. Tako bi obrazovni sistem bio nateran na konkurenciju. To bi dovelo do obaranja troškova obrazovanja i podigao bi se njegov kvalitet. Reforma ne iziskuje privatizaciju fakulteta niti centralnoplansko planiranje. Reforma traži samo drugačiji način razmišljanja. Moramo preokrenuti sistem. Umesto da fakulteti dobijaju novac, studenti bi trebalo da dobijaju novac direktno iz budžeta preko sistema takozvanih „vaučera“. Svaki student po zavšetku srednje škole koji je ispunio uslove za odlazak na fakultet bi od države dobijao vaučer na iznos koji bi bio isti za sve. Uzimajući u obzir da studiranje svih fakultetima ne košta isto, uvođenje nivoa iznosa vaučera je opcija. Sledstveno tome, iznos vaučera za društvene fakultete, bio niži od iznosa vaučera za prirodne fakultete. Ukinula bi se institucija „budžeta“ i „samofinansiranja“. Zato što se niko na državnim fakultetima ne finansira iz budžeta iz sopstvenih prihoda, već se finansira o trošku svih poreskih obveznika, čak i onih poreskih obveznika čija deca neće ići na fakultet. 

*****

Све у свему, понуда је шарена, да не кажем - вашарска.

 

Они који су нам смањили плате, куну се у поправљање нашег стандарда. Они који пишу да се не сме преписивати из туђих система, преписивали су из туђих система. Једнима је најважније да је све на ћирилици, други убацују и љубав према Отаџбини у циљеве наставе. Врло је мало конкретних предлога, а превише је тзв. општих места. И нико нас није похвалио за напоре које улажемо да амортизујемо све негативне нуспојаве транзиције.

Сви наглашавају да је образовање кључ развоја земље, а углавном им је на самом дну у садржају програма (код напредњака је 16. рупа на свирали, код Доста је било 13. од 20, код радикала 92. тачка Програма).

Ипак сам изненађена постојањем разлика између појединих програма, као и тиме да су неке странке очигледно озбиљно информисане и добро упућене у стање у просвети, док има и оних које су се заиста потрудиле да пруже нека конкретна решења. Неко ће чак и контролисати "интензитет зрачења мобилне мреже" :)

На крају, опет ћемо вероватно гласати по критеријуму имена и презимена особе која води партију, што је прилично незрело јер је извесно да та особа неће бити ни министар образовања, ни директор свих школа, ни писац свих уџбеника, неће се бавити ревизијом градива. Појединац на челу је важан као визионар, али су подједнако важни и кадрови којима та странка располаже.

А ви, колеге, добро размислите. Озбиљна смо армија гласача, а изгледа да смо ретко коме циљна група. Очигледно је да углавном спадамо у неопредељене, а они ће бити битан фактор на овим изборима.

П.С. Наравно да вам нећу предложити за кога да гласате. Било би неваспитано и увредљиво по ваш интелект и књиге које сте прочитали.