Просветне раднике одавно ништа не изненађује.
Све што је ненормално, постало је нормално.
Понекад се око нечега мало побунимо, истина стидљиво, подигне се мало прашине, а онда се све лепо слегне.
Нарочито је непопуларно говорити гласно о темама иза којих се крије машинерија за добру зараду. Занимљиво је да се ни шира јавност тиме не бави.
Па ипак, постоји нешто што нас с времена на време зачуди, рашири нам очи, подигне обрве.
Ситуација 1
Професорка економске школе одлази у Дом здравља да прими инјекцију. Чека у просторији одређеној за ту здравствену услугу, кад улази њена бивша ученица, која је буквално до јуче била у економској школи. Сада је у белом мантилу и носи шприц у руци. Колегиница је згрануто гледа и пита откуд она у белом мантилу. Сазнаје да је ученица очас посла завршила преквалификацију у оближњем селу (!) и да је сада медицинска сестра са правом дипломом. Колегиница јој каже да изађе напоље и да јој доведе праву медицинску сестру.
Ситуација 2
Професорка гимназије, која предаје друштвено-језичком смеру, улази у приватну апотеку и ту затиче бившу ученицу која је прошле године завршила гимназију. Сада је у белом мантилу. Пита је откуд она ту, и добија одговор да се преквалификовала у једном граду и да је сада фармацеутски техничар са правом дипломом.
Колегиница излази из апотеке и одлази у ону која јесте мало даље, али познаје старије госпође које ту одувек раде и зна да су се за то школовале.
Да ли уопште треба да напоменем да су обе ученице на једвите јаде завршиле редовну средњу школу?
Разумем да је на цени доживотно учење.
Разумем и да је дошло време када се не мењају само радна места, већ и професије.
Разумем и када се пекар преквалификује у посластичара, или металостругар у металоглодача.
Разумем и када се конобар дошколује, па постане туристички техничар.
Једино не разумем како гимназијалац друштвено.језичког смера за мање од годину дана постаје фармацеут, а економски техничар медицинска сестра, исто за мање од годину дана, у неком селу, у истуреном одељењу неке медицинске школе, која у ко зна чијим просторијама викендом одржи час-два, ако их и одржи. Даш лепе паре и онда без проблема дајеш људима инјекције.
За то време, слушамо хвалоспеве униформама.
Министре, инспекције и остали којих ово мора да се тиче, нађите времена па се мало позабавите и овим белим униформама, стеченим на крајње сумњив начин, у крајње сумњивим буџацима по забаченим селима. Нарочито обратите пажњу на приватне медицинске школе и разноразне приватне установе које у свом називу имају "академија" за-ово-и-оно, обавезно уз неки звучни предзнак.
Неукусан колач свако преживи, али анафилактички шок неко и не преживи. Лекове који су у слободној продаји такође неко не преживи, ако му квалификовани фармацеут не постави права питања пре него што му их прода.
Или су можда по вашим критеријумима директори таквих школа у ствари врхунски менаџери, јер млате паре?
Kada sam završila fakultet pre 12 godina,krenula sam na razne kurseve da bih se lakše zaposlila. Moj otac je bio u šoku,i pitao me"da li je moguće da neki kurs ili obuka koju završiš za mesec ili tri meseca vrede više od fakulteta koii si pohađala pet godina? Eh šta bi danas rekao kada Akademiju završiš za godinu dana? Šta ja da kažem svom detetu kada završi srednju školu?
ОдговориИзбришиМени је у реду да постоје занимања за која су довољне неке вештине, и оне се заиста могу стећи на курсевима. Али морају се раздвојити од занимања за које је потребно знање.
ИзбришиВерујем да би свако могао очас посла да научи како се увлачи игла под кожу и истисне садржај шприца. Медицинска сестра мора да зна много више од тога.
Ово је срамота!
Slazem se sa Vasim konstatacijama iz teksta. Uglavnom. Mene zanima kakvo je Vase misljenje o kvalitetu prosvetnog kadra u skolama? Ako se ne varam, Vi ste takodje prosvetni radnik, tako da me zanima iz ugla jednog od vas. Takodje imam misljenje o tome koje je zasnovano na licnim, skorasnjim iskustvima kao roditelja.
ОдговориИзбришиНисам се бавила квалитетом кадра у здравству, већ начином на који су дошли до диплома и ризиком који тако стечене дипломе могу да носе по живот.
ИзбришиУ том смислу, у образовању још увек ради прилично адекватно образован кадар, мада откада је забрана запошљавања на снази, а директори имају дискреционо право при запошљавању на одређено, и у школе су полако почели да улазе "необично образовани" људи.
Уколико сте мислили да ћу вам рећи да су у просвети све сами сјајни наставници - нећу.
Али нећу рећи ни да лоших има више него у било којој другој професији.
Prosvetari su najistripovanijI likovi koje znam.Bio sam prosvetar.
ОдговориИзбришиHocete da kazete da iz srednjih skola izlaze sve sami strucnjaci. Kako da ne.
Ajde kad je tako ko je naucio stani jezik u skoli. A uci ga od 1raz.
Zasto tako podcenjujete ljude?
Mozda je problem u gospodji prosvetarki jer u licu svoje bivse ucenice vidi svoj neuspeh. Mozda se ucenici ukazalo providjenje,mozda je ucila,a mozda je I kupila diplomu.
Ipak ce biti da professor zna najbolje,on vise ne mora da uci,da citam, on je Bog.
Zato znate da kukate,obespravljeni black, bla...ah da za to ste se skolovali.
Shone
Да сам хтела да кажем да из школе излазе све сами стручњаци, то бих и рекла.
ИзбришиКао професор страног језика могу вам рећи да има много деце која су страни језик научила баш у школи.
Мислим, не сумњам да ви и то боље знате, али ето - моје искуство са ђацима је такво.
По чему потцењујем људе?
Тиме што сматрам да је ова земља постала циркус у коме преко ноћи можеш да добијеш коју хоћеш диплому, само ако имаш пара? Зашто ви потцењујете медицинске сестре које су се за то озбиљно школовале?
Толико сам сувислих реченица и питања нашла у вашем коментару, па сам на њих и одговорила.
Ово остало је такво трабуњање, да више личите на некога са купљеном дипломом, него на бившег просветног радника.
Господин широкијех схватања не би био тако преплављен разумевањем да његово дете вакцинише фризерка,или му укаже прву помоћ.Нек онда ауто вози код месара,а нек му зубе вади пејзажни архитекта.Иначе,на пијаци,поред тезге са дипломама,чујем, има тезга са приручницима за једначење сугласника по звучности-што би једно дете са сведочанством основне школе требало да зна.Ја сам француски ѕа годину дана поприлично савладала код посвећене професорке која је на часове носила гитару и певала нам шансоне...У обесмишљеној имитацији друштва у којој живимо постаје напорно избегавање параноје.Бобо,свака Вам је на месту.Благо несвеснима и необавештенима.Незнање је блаженство.Овде и сада.
ОдговориИзбриши